Najtužnija strana šumskih požara: Iz "Srbijašuma" otkrivaju šta ni gašenje vatre ne može da vrati

U uslovima pojačanog rizika od požara, zaštita šumskih područja i brza reakcija nadležnih službi ostaju prioritet, dok posledice požara zahtevaju dugotrajnu sanaciju i obnovu. Direktorka Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine "Srbijašuma" Gordana Jančić ukazuje da su procedure gašenja jasno definisane, uz pojačan nadzor na ugroženim lokalitetima. Istovremeno, naglašava značaj odgovornog ponašanja građana.

Požari koji su poslednjih nedelja zahvatili različita područja u Srbiji ponovo su u prvi plan stavili pitanje zaštite šuma i spremnosti nadležnih službi za brzu reakciju.

Preporučujemo

U šumama kojima upravljaju "Srbijašume" trenutno su aktivna dva požara – na Stolovima, na području Šumskog gazdinstva Kraljevo, i na lokalitetu Trnovačka reka, u nadležnosti Šumske uprave Bujanovac. Direktorka Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine "Srbijašuma" Gordana Jančić navodi da se u oba slučaja i dalje sprovode akcije gašenja.

Postupanje u slučaju požara precizno je utvrđeno zakonom, a zaposleni "Srbijašuma" po dobijanju informacije o požaru odmah izlaze na teren i obaveštavaju nadležnu vatrogasno-spasilačku jedinicu.

- Kada stignemo na teren, odmah se pristupa gašenju šumskog požara. Onog trenutka kada stigne i vatrogasno-spasilačka jedinica, stavljamo se pod komandu nadležnog šefa te jedinice - objašnjava Jančićeva.

Prema njenim rečima, nakon dolaska vatrogasaca pravi se plan gašenja, procenjuju potrebe za ljudstvom i mehanizacijom i određuje taktika koja će se primeniti. U zavisnosti od situacije, razmatra se i angažovanje helikoptera, dodatnih vatrogasnih jedinica i drugih preduzeća, kao i organizacija dežurstava tokom noći.

- Procedure su jasne i zna se ko komanduje i ko određuje sa koliko ljudstva i sa koje strane će se požar gasiti. Na terenu se određuje i taktika kako bi se šumski požar što pre stavio pod kontrolu - ističe sagovornica Jutarnjeg dnevnika.

Foto: Telegrafrs

Pojačan nadzor na ugroženim područjima

Trenutne vremenske prilike dodatno otežavaju gašenje požara, pre svega zbog suše i vetra koji može da doprinese bržem širenju vatre. Zbog toga je, kako navodi Jančićeva, pojačan nadzor nad šumskim područjima.

- Naša čuvarska služba na terenu ima 511 čuvara šuma, a pored njih prisutni su i šumarski inženjeri. Oni imaju pojačane kontrole ugroženih lokaliteta i, u ovim ekstremnim uslovima, kontrolišu i posetioce i potencijalne uzročnike požara - navodi Jančićeva.

"Srbijašume" su nadležne za oko 890.000 hektara šumskog fonda, a Jančićeva ocenjuje da je broj čuvara dovoljan za obavljanje poslova zaštite. Dodatnu kontrolu na terenu sprovodi i oko 560 šumarskih inženjera, posebno u uslovima povećanog rizika od požara.

Govoreći o postupanju nakon požara, direktorka Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine "Srbijašuma" ukazuje da obaveze ne prestaju samim gašenjem vatre. Nakon što požar bude u potpunosti ugašen, utvrđuje se površina koja je izgorela, procenjuju nastale štete i planiraju mere za sanaciju.

- Prema Zakonu o šumama i Zakonu o zaštiti prirode, naša obaveza je da snimimo opožarenu površinu i definišemo mere koje treba preduzeti. Procenjuje se šteta na prizemnoj vegetaciji, biljnom i životinjskom svetu, a zatim se, uz prethodno dobijene uslove zaštite prirode od Ministarstva zaštite životne sredine, radi sanacioni plan - objašnjava Jančićeva.

Foto: mup.gov.rs

Od sanacije do obnove šuma

Program sanacije određuje način uklanjanja posledica požara i vrste koje će biti vraćene na oštećeno zemljište. Istovremeno se ispituje stanje zemljišta i preduzimaju druge neophodne mere kako bi se stvorili uslovi za obnovu šumskog ekosistema.

- Ono što je važno jeste da je za sanaciju ovih površina potrebno nekoliko godina. Ponekad nam je potrebna i čitava jedna decenija da bismo vratili prvobitnu vegetaciju i obnovili ono što je požar uništio - naglašava Jančićeva.

Zbog visokog rizika od požara, odgovorno ponašanje građana ostaje jedna od najvažnijih mera prevencije. Posetiocima šuma savetuje se poseban oprez, naročito prilikom korišćenja vatre, dok je paljenje vatre van za to predviđenih i bezbednih mesta rizik koji može dovesti do ozbiljnih posledica.

- Ako građani tokom boravka u prirodi žele da roštiljaju, to treba da rade isključivo na za to određenim i bezbednim mestima. Ne treba bacati opuške, ložiti vatru niti preduzimati bilo koje druge aktivnosti koje mogu doprineti izbijanju požara - apeluje sagovornica.

Za izazivanje požara predviđene su i novčane kazne, koje za fizička lica, prema njenim rečima, iznose od pet do 50.000 dinara, dok privredni subjekti mogu biti kažnjeni do milion dinara. Jančićeva smatra da su propisane kazne niske u odnosu na štetu koja požar može da nanese šumi, prirodi i životnoj sredini.

Foto: MUP

Ogrevno drvo dostupno građanima

Pored zaštite šuma od požara, "Srbijašume" u ovom periodu obezbeđuju i ogrevno drvo za predstojeću grejnu sezonu. Cena ogrevnog drveta, koja je nepromenjena od 2022. godine, iznosi 5.269 dinara po metru kubnom na kamionskom putu, sa PDV-om.

- Ogrevnog drveta ima dovoljno i obezbeđujemo ga prema planu, na nivou prosečne godine. Građani mogu da budu bezbedni kada je reč o snabdevanju i da se obrate 'Srbijašumama' ukoliko žele da ga kupe - navodi Jančićeva.

Građani zahteve i informacije o kupovini mogu dobiti u komercijalnim službama "Srbijašuma". Preduzeće ima 17 šumskih gazdinstava i 67 šumskih uprava, a kupci se u njihovim sedištima mogu informisati o načinu uplate i mestu preuzimanja drva.

- U svim jedinicama lokalne samouprave u kojima su sedišta naših gazdinstava i šumskih uprava građani mogu da se jave komercijalnim službama. Tamo će dobiti uputstva kako da izvrše uplatu i gde mogu da preuzmu kupljeno drvo - zaključuje Jančićeva.

(Telegraf.rs/RTS)