GLEDAM JE, TONE, ALI DETE DRŽI IZNAD VODE Nišlija Ivan uleteo u podivljalo grčko more i u satu spasio 3 ŽIVOTA

Nišlija Ivan Katančević (38), programer i pasionirani plivač, preživeo je pravu dramu na letovanju u Grčkoj. On je na plaži Sikija na Sitoniji, u rasponu od samo sat vremena, iz podivljalih talasa uspeo da izvuče dvojicu malih Grka, a potom i ženu koja je potanjala držeći dete iznad vode.

Podneblje nedaleko od popularnog Sartija poznato je po jakim vetrovima, ali niko nije slutio da će se mirno jutro pretvoriti u borbu za život.

Preporučujemo

- Plaža je ogromna, a spasilaca ni na pomolu, što mi je odmah bilo čudno, a kako sam zbog posla rano ustao, primetio sam po vrhovima drveća da duva ozbiljan vetar. Lokalci su nas ranije već upozoravali da su talasi tada izuzetno opasni. Bilo je oko 10 ujutru, sedeli smo na pesku, ali je moja petogodišnja ćerkica baš insistirala da uđe u vodu. Bili smo u plićaku, voda do struka, svega par metara od obale – započinje Ivan svoju dramatičnu ispovest za portal Telegraf.

Nekoliko metara dalje, u vodi su se igrala dva brata iz Grčke – jedan od oko 12, a drugi od tek sedam godina.

- Ronili su i tražili školjke, potpuno nesvesni da ih jaka struja lagano odlaže sve dublje i dublje. Odjednom ih je morska struja odvukla sigurno 20 do 30 metara od obale, gde su talasi bili visoki i preko dva metra. Počeli su da vrište i vrište iz petnih žila, ali ih porodica na obali uopšte nije čula od huke mora – priseća se naš sagovornik.

U tom trenutku, sekunde su odlučivale. Ivan je morao u deliću sekunde da donese najtežu odluku.

- Moja devojčica ima pet godina, trenira plivanje, ali je još mala. Ja sam odrastao na Moravi i vode se ne plašim, ali sam se uplašio za nju. Ipak, dečaci su već bili razdvojeni, a mlađeg je svaki novi talas preklapao. Nije bilo vremena za razmišljanje. Kako je ćerkica imala mišiće na rukama, odlučio sam da sa njom u naručju zaplivam ka dečaku. Uspeo sam da dođem do njega na dubini od oko tri metra. Dečak je bio van sebe od straha, plakao je i grčevito se uhvatio za mene. Jednom rukom sam držao svoju ćerku, drugom njega, održavajući nas sve na površini – priča Ivan.

Drama se nastavila kada je Ivanova supruga sa obale shvatila šta se dešava i počela da vrišti, što je napokon alarmiralo i oca dečaka.

- Viknuo sam mu da prvo spasi starijeg sina koji je bolje plivao. Kada ga je odvukao do plićaka, vratio se i po mlađeg. Ja sam se sa ćerkicom polako probijao kroz talase koji su nas vraćali natrag. Borba sa vodom je trajala dvadesetak minuta i tek kad sam osetio čvrsto tlo pod nogama, mogao sam da odahnem. Izleteli smo na obalu potpuno iscrpljeni – kaže on.

Foto: Ustupljena Fotografija

Druga drama

Taman kada su pomislili da je pakao prošao, usledio je novi šok.

- Tek što smo seli da dođemo do daha, pogled mi je odleteo ka moru, bio sam na oprezu posle svega. Primetio sam krupniju ženu kako u vodi bori za život, držeći četvorogodišnju devojčicu iznad glave. Talasi su je odvukli u dubinu, voda joj je bila preko grudi. Nije mogla ni da pozove u pomoć jer joj je glava stalno bila pod vodom dok se trudila da spasi dete – navodi Ivan.

Ljudima na plaži je svest stala, niko nije smeo da kroči u podivljalo more.

- Video sam meštanina sa stiroporom za plivanje. Zgrabio sam ga, vezao za ruku i ponovo zaplivao u onaj isti pakao, nekih 30 metara od obale. Žena je već bila na izmaku snaga, potonula je, a iz vode su joj virile samo ruke sa detetom. Uspeo sam da joj doturim stiropor, ali se od panike i iscrpljenosti nagutala vode i stalno ga ispuštala. Uhvatio sam je čvrsto i krenuo da je vučem natrag, dok je njen suprug, kog je dozvala moja žena vrišteći, uspeo da dopliva i prihvati devojčicu. Dovukao sam je do plićaka doslovno u zadnji čas – objašnjava Nišlija.

Sreća u ovoj nezapamćenoj drami bila je ta što je Ivan izuzetno spreman plivač koji godinama učestvuje na štafetnim triatlonima i pliva maratonske deonice od 5 do 10 kilometara.

- Redovno treniram na Čairu u Nišu, plivam na Srebrnom jezeru gde ima opasnih virova. Ključno je bilo to što sam ostao hladne glave. Procenio sam da nemam snage da sa dvoje dece plivam protiv morske struje, pa sam samo održavao glavu iznad vode dok ne stigne pomoć – kaže Ivan.

Porodice koje je spasao nudile su mu sve što imaju u znak zahvalnosti, ali Ivan kaže da mu je najveća nagrada to što su svi životi sačuvani.

(Telegraf.rs)