Ako nas roditelji ne puste od sebe, završićemo u domu kad oni umru: Miroslav rođen slep, 42 godine živi u tami

Miroslav Zdravković jedan je od onih tihih heroja koji vode svakodnevne bitke o kojima niko i ne sluti i koje retko ko razume. Već od rođenja ustanovljeno mu je slepilo, pa iako u mrklom mraku, svetlog i vedrog duha na Rakovici u Beogradu živi već 42 godine i svojim primerom pokazuje koliko ljudska snaga i volja nemaju granice. Već par godina rešen je da i ostalim osobama koje imaju isti invaliditet kao i on pokaže da nisu sami, i kao aktivan član udruženja "Centar za unapređenje društva" trudi se da ih uključi u društvo i pomogne im da ne budu, kako često u razgovoru za Telegraf.rs ističe, "u vlasništvu svojih roditelja".

Već od Osnovne škole, priseća se Miroslav, bila mu je potrebna konstantna nega. Međutim, i tada je hrabri Beograđanin pronalazio sve moguće načine da se osamostali i što manje bude na teretu svojim roditeljima.

Preporučujemo

"Završio sam školu 'Veljko Ramadanović' u Zemunu. U prvom i drugom razredu uvek je neko dolazio po mene i vraćao me, a od trećeg smo imali organizovan autobus koji nas je vodio do škole i nazad kući. Od 2005. do 2012. godine radio sam u jednoj zaštitnoj radionici za osobe sa invaliditetom, a nakon njenog gašenja otišao sam u invalidsku penziju i posvetio se aktivizmu u udruženjima. Imam rođenu sestru koja sada ima svoj život i porodicu, a ja živim sa ocem. Majka mi je preminula pre 18 godina. Bila mi je velika podrška i u početku mi je bilo jako teško. Ipak, posle sam rekao sebi: 'Glavu gore, život mora da ide dalje'", priča nam kroz razgovor Miroslav.

Kako kaže, iako mnogi smatraju da je slepim ljudima to što ne vide najveći problem, istina je nešto drugačija. Zapravo, najveći izazov im je, priča nam dalje Miroslav, da se uopšte motivišu da izađu iz kuće i osamostale.

"Često su pod 'roditeljskim vlasništvom'. Roditelji odlučuju o njihovim sudbinama, zabranjuju im da pričaju sa nepoznatima u strahu da će ih neko prevariti, i tretiraju ih kao da imaju pet godina, iako to odrasli ljudi od 20 ili 30 godina. Ne razmišljaju šta će biti kada njih više ne bude i da li će ta deca završiti u domovima, koji nisu hoteli sa pet zvezdica. Ranije sam i ja možda bio pod takvim uticajem, ali s godinama gledam da samostalno donosim odluke. Što se tiče samog kretanja, sve zavisi. Tek par slepih osoba se kreće samostalno po gradu, dok većina ide sa pratiocem, taksijem ili kombi prevozom", govori nam Miroslav.

Da njegove reči zaista imaju težinu i da Miroslav živi život o kom govori najbolje se vidi iz njegovog aktivizma kroz udruženje "Centar za unapređenje društva" koje je nastalo iz dva najhumanija moguća cilja - da slepi prošire krug prijatelja, a da videće osobe razviju svest o tome da slepi nisu građani drugog reda, već ravnopravni članovi zajednice.

"Ja sam aktivan član 'Centra za unapređenje društva', udruženja jedne moje prijateljice. Imamo oko 12 članova, a bavimo se i decom bez roditeljskog staranja, samohranim roditeljima i slepim osobama koje nigde ne izlaze. Za 15. oktobar, na Dan slepih, organizujemo jedno druženje. Svrha tog događaja je da se slepi upoznaju sa videćim ljudima, da prošire krug prijatelja i izađu iz začaranog kruga. S druge strane, cilj je da se kod videćih osoba razvije svest o tome da su slepi ljudi, a ne građani drugog reda. Na tim susretima zajedno sednu jedna slepa i dve-tri videće osobe, pričaju, pa se iz toga često iznedre nova prijateljstva", govori nam on o značaju pomenutog udruženja.

Međutim, i pored pomenutog udruženja i njihove velike želje da ostvare postavljene ciljeve, i dalje nailaze na probleme.

"Najveći problem za nas jeste naići na ljude koji vide i koji bi sve to podržali. Pre korone su nas podržavale javne ličnosti, pevači i glumci, ali je nakon toga sve zastalo, uglavnom zbog finansija. Kada zovem javne ličnosti na naša druženja, ne radim to zbog njihove popularnosti. Slušajući njihovu boju glasa, moje šesto čulo oseti humanost u njima. Možda na televiziji deluju grubo, ali privatno su drugačiji", priča nam na kraju razgovora Miroslav.

(Telegraf.rs)