Koliko zapravo sme da teži dečji ranac: Merili smo đačke torbe u Srbiji i uporedili ih sa zvaničnim smernicama

Početak svake školske godine iznova aktuelizuje jedan od gorućih, ali često zanemarenih problema u našem obrazovnom sistemu – prekomernu težinu đačkih torbi. Pitanje koliki teret naša deca svakodnevno nose na svojim nejakim leđima i kakve dugoročne posledice to ostavlja na njihov razvoj, sve više zabrinjava roditelje. Kako bismo dobili precizan i objektivan odgovor, nedavno smo sproveli detaljno istraživanje i na terenu izmerili težinu školske opreme koju učenici zapravo nose.

Prema zvaničnim smernicama Zavoda za javno zdravlje, koji se nedavno oglasio tim povodom, težina pune školske torbe nikako ne bi smela da pređe marginu od 10 do 15 odsto ukupne telesne mase deteta. Matematički, to znači sledeće:

Preporučujemo

- Dete teško 20 kg ne bi smelo da nosi ranac teži od 2 do 3 kg.

- Dete teško 30 kg ne bi smelo da nosi ranac teži od 3 do 4,5 kg.

Stručnjaci kontinuirano upozoravaju da preteške torbe, naročito u fazi najintenzivnijeg rasta i razvoja, mogu dovesti do ozbiljnih deformiteta kičmenog stuba, poput skolioze i kifoze. Pored strukturalnih promena, javljaju se i posturalni problemi, odnosno nepravilno držanje, koje neretko prelazi u hronične bolove u vratnom i lumbalnom delu leđa.

Preventiva počinje već pri samoj kupovini ranca. Medicinski stručnjaci savetuju da on mora biti izrađen od laganih, ali anatomski čvrstih materijala. Naramenice moraju biti široke, dobro obložene i pažljivo podešene tako da torba prianja uz sama leđa, a ne da visi ispod nivoa struka, što stvara dodatni pritisak na donji deo kičme. Takođe, unutrašnja organizacija je ključna – najteže knjige uvek treba pakovati najbliže zadnjem delu ranca, uz sama leđa deteta, čime se obezbeđuje optimalan raspored težine.

Evo šta je pokazalo naše merenje 

Foto-kolaž: Telegrafrs

Kako bismo proverili koliko se teorijska ograničenja razlikuju od surove prakse, naša ekipa je sprovela merenja kompleta udžbenika i prateće opreme za učenike prvog, petog i osmog razreda, koji predstavljaju ključne prekretnice u osnovnoškolskom obrazovanju.

Kada su u pitanju đaci prvaci, situacija je već na samom početku zabrinjavajuća. Sam komplet udžbenika za prvi razred teži oko tri kilograma. Iako prema dnevnom rasporedu časova težina knjiga za jedan dan iznosi oko 1,5 kilograma, stvarna slika je znatno drugačija. Kada se na tu osnovu doda težina samog praznog ranca, koji u proseku iznosi čitav kilogram, zatim pernica, sveske, flašica sa vodom i užina, prosečan prvak od svega 20 kilograma na leđima nosi teret od oko četiri kilograma. To je za ceo kilogram, odnosno više od 30 odsto, iznad maksimalne dozvoljene granice koju propisuju zdravstvene institucije.

Prelaskom u višu nastavu, problem postaje drastičniji. Peti razred donosi značajno više predmeta, a samim tim i težu torbu. Komplet knjiga za peti razred dostiže težinu od pet kilograma. Uz neophodne sveske, raznovrstan pribor, lične stvari, kao i dodatnu opremu za fizičko ili likovno vaspitanje, petaci svakodnevno na svojim leđima nose između sedam i osam kilograma. Ovaj teret višestruko premašuje preporučene zdravstvene norme za njihov uzrast i telesnu konstituciju.

Za učenike osmog razreda, situacija poprima razmere fizičkog iscrpljivanja. Iako komplet udžbenika teži približno šest kilograma, osmaci na putu do škole i nazad često nose i do devet kilograma ukupnog tereta. Sa ovako teškim rančevima, koji po svojoj masi više podsećaju na ozbiljan putni prtljag nego na đačku torbu, deca su prinuđena da pešače i probijaju se kroz gužve u gradskom prevozu, izlažući svoj lokomotorni sistem ekstremnom naporu.

Rezultati ovog istraživanja nedvosmisleno pokazuju da je dečji ranac u Srbiji i dalje alarmantno teži od onoga što zdravstveni radnici smatraju bezbednim. Dok medicinska struka apeluje na striktno poštovanje limita, realnost na terenu ukazuje na to da većina dece svakodnevno nosi teret koji uveliko premašuje 20 odsto njihove ukupne telesne mase.

Stručnjaci iz Gradskog zavoda za javno zdravlje upućuju ozbiljno upozorenje celokupnoj javnosti i obrazovnom sistemu. Pretežak ili neadekvatno postavljen ranac direktno dovodi do prevremenog zamora mišića, ozbiljne nelagodnosti i intenzivnih bolova u vratu, ramenom pojasu i leđima. U pokušaju da održe narušenu ravnotežu pod pritiskom tolikog tereta, deca nesvesno menjaju svoj hod i držanje. Oni se naginju unapred, unazad ili u stranu, čime se drastično i asimetrično opterećuje osetljivi mišićno-koštani sistem. Ukoliko se ovakva praksa sistemski ne reši smanjenjem obima udžbenika ili uvođenjem digitalnih alternativa, suočićemo se sa generacijama mladih ljudi čije je pravilno držanje tela trajno narušeno još u školskim klupama.

(Telegraf.rs)