Istorijski rekord Đorđe Meloni: Njena vlada najduža od Drugog svetskog rata

U Italiji, zemlji poznatoj po političkoj nestabilnosti, Đorđa Meloni uskoro će predvoditi najdugovečniju vladu još od Drugog svetskog rata, čime će nadmašiti rekord od 1.412 uzastopnih dana koji je Silvio Berluskoni postavio 2005. godine.

Meloni, koja je od dolaska na vlast u oktobru 2022. godine ublažila svoje populističke stavove i okrenula se pragmatičnijoj politici, planira skup u petak, 4. septembra, kako bi obeležila ovaj istorijski trenutak. Trajnost njene koalicione vlade predstavljaće kao jedno od njenih najvećih dostignuća.

Preporučujemo

Posle 68 vlada za 80 godina, Italija se pokazala znatno stabilnijom tokom perioda globalnih sukoba nego Francuska, koja je od jeseni 2022. promenila pet premijera, dok su se u Velikoj Britaniji na toj funkciji smenila četiri.

Međutim, baš u trenutku kada je Italija počela da se oslobađa reputacije politički nestabilne zemlje, istraživanja javnog mnjenja ukazuju da bi parlamentarni izbori 2027. godine mogli doneti fragmentisaniji i potencijalno manje stabilan politički pejzaž.

"Postoji stvaran rizik da se sledeći put vratimo najgoroj vrsti podeljenog parlamenta", rekao je za Reuters Roberto D'Alimonte, profesor italijanske politike na rimskom univerzitetu Luiss.

Foto: Tanjug/AP

Fiskalna odgovornost

Zabrinuti zbog mogućnosti ponovnih političkih turbulencija, saveznici u vladajućoj koaliciji ističu rezultate ostvarene tokom četiri godine neprekidne vlasti.

Zamenik ministra spoljnih poslova Edmondo Ćirijeli iz stranke Braća Italije rekao je da je vlada držala budžetski deficit i javni dug pod kontrolom, dok je istovremeno na tržište rada uključila 1,2 miliona novih radnika i smanjila stopu nezaposlenosti ispod šest odsto.

"Rekordni podaci o zaposlenosti i nezaposlenosti su neosporni", rekao je on za Reuters.

Analitičari se uglavnom slažu da je najveći uspeh Meloni bio vraćanje poverenja u italijanske javne finansije, koje su godinama bile opterećene ogromnim javnim dugom.

Lorenco Kodonjo, bivši glavni ekonomista Ministarstva finansija, a sada direktor kompanije LC Macro Advisors, rekao je da je vlada uverila investitore da je posvećena budžetskoj disciplini i ograničila skupe politike prethodnih vlada, posebno program Superbonus za renoviranje stambenih objekata.

"Kada je reč o fiskalnoj odgovornosti, mislim da je vlada uradila solidan posao. Kada je reč o podsticanju rasta i reformisanju ekonomije, nije mnogo toga urađeno", rekao je on.

Uloženo je malo napora u reformu neefikasne javne uprave, zdravstvenog i obrazovnog sistema, dok su sve institucionalne reforme vlade, uključujući i davanje većih ovlašćenja premijeru, uglavnom propale.

"Jedan od razloga zbog kojih je Meloni uspela da ostane na vlasti četiri godine jeste to što nije pokušavala mnogo toga da promeni niti da uznemiri birače", rekao je Lorenco Pregljasko, direktor agencije YouTrend.

"To je možda najvažnija lekcija koju možemo izvući iz ovog perioda."

Foto: Tanjug/AP

Gubitak Trampove podrške

Izbegavajući ambiciozne promene, Meloni se usredsredila na zakon i red, proširila ovlašćenja policije i pooštrila mere protiv ilegalnih migracija, što je bilo jedno od njenih ključnih predizbornih obećanja. Broj novih dolazaka smanjen je na 66.316 prošle godine, sa 157.651 u 2023. godini.

"Đorđa Meloni je napravila promenu u upravljanju ilegalnim migracijama", rekao je Frančesko Filini, šef političkog programa stranke Braća Italije, dodajući da mnoge evropske zemlje sada pokušavaju da slede njen model.

Iako je izgradila dobre odnose sa brojnim evropskim liderima, ugled Meloni u inostranstvu narušen je nakon sloma njenih nekada bliskih odnosa sa Donaldom Trampom. Američki predsednik ju je u aprilu optužio da nema hrabrosti i da je izneverila Sjedinjene Američke Države u njihovom ratu sa Iranom.

Ovaj diplomatski udarac, koji je srušio svaku mogućnost da Meloni bude most između Evrope i Vašingtona, usledio je samo nekoliko nedelja nakon teškog političkog poraza u Italiji, kada su građani na referendumu odbacili njenu ključnu reformu pravosuđa.

Foto: Chigi Palace Press Office/ Filip / Zuma Press / Profimedia

Taj poraz narušio je sliku nepobedivosti koja je okruživala Meloninu koaliciju. Iako je njena stranka i dalje najpopularnija u Italiji, podrška njenim glavnim saveznicima, posebno krajnje desničarskoj Ligi koju predvodi Mateo Salvini, kontinuirano opada.

Kako se vreme do izbora približava, vlada je pokrenula poslednju veliku zakonodavnu inicijativu, pokušavajući da promeni izborni zakon. Predloženi sistem predviđa dodatni broj mandata za blok koji osvoji više od 42 odsto glasova.

Kritičari tvrde da je cilj promene da se ojačaju šanse konzervativnog bloka da ostane na vlasti. Meloni, međutim, kaže da je cilj da se obezbedi veća stabilnost, bez obzira na to ko pobedi.

Nova stranka na desnici

Politička scena se, međutim, promenila od trenutka kada je zakon osmišljen, zahvaljujući pojavi nove krajnje desničarske stranke koju predvodi bivši general Roberto Vanači. On je iskoristio strahove građana vezane za migracije, bezbednost i kulturne promene, koristeći znatno oštriju retoriku od Meloni.

Istraživanje agencije BiDiMedia, objavljeno 26. avgusta, pokazalo je da bi stranke vladajuće koalicije zajedno osvojile svega 38,5 odsto glasova, dok se široki blok levog centra, duboko podeljen po pitanju spoljne politike i sklon stalnim unutrašnjim sukobima, približava ključnom pragu od 42 odsto.

Podrška Vanačiju porasla je na osam odsto, što ukazuje na mogućnost da bi mogao da bude presudan za Meloni ukoliko bi pristala da ga uključi u svoju koaliciju.

To bi, međutim, bio rizičan potez koji bi mogao da udalji umerene birače i zabrine saveznike u Evropskoj uniji zbog Vanačijevog ekstremizma. Druga mogućnost za Meloni bila bi da računa na neodlučan ishod izbora, a zatim pokuša da postigne postizborni dogovor sa Vanačijem kako bi obezbedila parlamentarnu većinu.

U svakom slučaju, put ka još jednoj stabilnoj vladi sada izgleda znatno uži nego ranije. Opozicija je neujedinjena, dok uspon Vanačija preti da ranije disciplinovanu konzervativnu koaliciju pretvori u mnogo podeljeniji blok.

"Tržišta su volela stabilnost i navikla su na nju, ali ovo je Italija, neće trajati zauvek", zaključio je Kodonjo.

(Telegraf.rs)