Bubrezi mogu da stradaju ako ne unosimo dovoljno vode, upozorava nefrolog: Povišen kreatinin alarm za uzbunu

Bubrezi u našem organizmu obavljaju važnu ulogu, te im je svakog dana potrebna dovoljna količina vode jer filtriraju krv, uklanjaju otpadne materije, višak tečnosti i pomažu telu da održi ravnotežu vode, minerala i elektrolita. Na zdravlje bubrega utiču brojni faktori, od krvnog pritiska i šećera u krvi, do načina ishrane, fizičke aktivnosti i upotrebe pojedinih lekova. O ovoj važnoj temi u podcastu "Zdravo sa Ivanom" govori prof. dr Marijana Petrović, nefrolog sa Vojnomedicinske akademije (VMA).

Preporučujemo

"Bubrezi vrše detoksikaciju, odnosno izlučivanje toksičnih supstanci iz organizma. Pored toga, bubreg je regulator te naše unutrašnje ravnoteže, određuje čega imamo u višku pa to izlučuje, čega imamo u manjku pa to sačuva. Pored toga ima endokrinu funkciju, luči jedan hormon, eritropoetin, koji je odgovoran za sazrevanje crvene krvne loze. Da bi sve to mogao da obavi, neophodna mu je dovoljna količina tečnosti, jer pomoću vode on malo razredi našu krv i lakše iz nje izvuče ono što je u višku, što je u manjku", objašnjava profesorka Petrović.

Sva naša krv u toku 24 časa 300 puta prođe kroz bubreg, koji stvara primarni urin, oko 180 litara i na kraju svojim finim mehanizmima izluči svega oko dva litra tog definitivnog urina.

"I kroz ta dva litra izbaci iz našeg organizma sve što mu nije potrebno. A voda mu upravo pomaže u tome, jer kada nema dovoljno vode, onda je krv koncentrisana, onda se te toksične supstance zadržavaju u organizmu, jednim delom se talože u bubregu, a drugim delom se talože u nekim drugim organima u kojima se i proizvode, odnosno sintetišu. Tako da bubreg bez vode ne može", istakla je profesorka u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

Kada kažemo "uzimati dovoljno tečnosti", ističe profesorka, treba podvući da nije samo voda ta tečnost koja prija bubrezima, ali i dodaje da je važno izbegavati gazirana pića i slatke sokove.

Prof.dr Marijana Petrović, Foto: Nikola Tomić

"Ako popijemo i neki čaj, ako unesemo supu, naročito tokom letnjih meseci, to je takođe sasvim dobro i bubreg je zahvalan na tome. Ali nikako gazirana pića, nikako slatki sokovi, jer u tim gaziranim pićima ima velika količina fosfora koji bubreg ne voli. Zdrav bubreg će to nekako i da podnese, pa će trpeti, trpeti jedno vreme. Ali ako osoba ima izvestan stepen bubrežne slabosti, onda je taj bubreg izgubio svoju rezervu i ne može da toleriše velike količine tih gaziranih pića, energetskih pića, proteinskih napitaka... Ako je moguće, obična voda, čajevi, supe koje su pogotovo leti dobrodošle, a ovo ostalo izbegavati. Pa i sokove izbegavati jer su puni šećera, pa će nam onda samim tim poremetiti glikoregulaciju.", dodala je.

Uvećan kreatinin

Kada su povećane vrednosti uree i kreatinina, to je prvi znak da nešto nije u redu sa bubrezima. Nužno, ne znači da se radi o oslabljenosti bubrežne funkcije, ali jeste crvena zastavica koja pokazuje ili da ne unosite dovoljno vode i konzumirate nešto "štetno", ili da je pak bolest u pitanju.

"Zdrava osoba ne bi trebalo da ima uopšte povišen kreatinin. Sve što je iznad granice to je patološki nalaz. Tako da znači biti vrlo obazriv. Onda skrenuti pažnju upravo ono što smo rekli – ako već vežbate, unosite dovoljno tečnosti. Ako već vežbate, umereno unosite te suplemente, manje pijte lekove za bolove", objasnila je doktorka u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

Ivana Anđelković, Foto: Nikola Tomić

Simptomi koji ukazuju na otkazivanje bubrega

Često do uznapredovalog stepena bubrežne slabosti ne moraju da se pojave nikakvi simptomi, objašnjava profesorka Petrović. Bubreg ima pet faza bubrežne slabosti, dok prva i druga faza ne moraju davati nikakve simptome.

Najvažniji parametar je kreatinin, kao i urea, ali ovavezno i provera urina. Od simptoma može se javiti povišen pritisak, otoci na nogama, oko očiju, malaksalost i gubitak apetita.

"Tu imamo, znači, blago povišen kreatinin, ureu. U nalazu urina ćemo videti da li postoje neki proteini koji ne treba da se nađu u nalazu urina, kakav je status eritrocita, leukocita, jer sve to ukazuje na neke druge promene. Znači, nije nam samo urea i kreatinin znak da bubreg trpi nešto. Nekada i samo taj krstić proteina ili dva krstića proteina može da nam ukaže da se nešto drugo dešava. Znači, bubrezi, kako sam rekla, su jedan filtracioni organ i oni imaju zadatak da kontrolišu količinu proteina upravo koja se izluči iz našeg tela. Dugotrajno puštanje proteina dovodi opet do porasta uree i kreatinina i to je taj neki začarani krug. Ali znači, kad već dolazimo do nekog trećeg stadijuma, kada bubreg polako gubi i svoju endokrinu funkciju, javlja se anemija koja je obično nekog blagog stepena, ali tad mogu već da se jave slabost, malaksalost, može da se javi lošija regulacija hipertenzije ako je pacijent imao hipertenziju ili pak da se de novo, odnosno javi hipertenzija a da je pacijent ranije nije imao", objašnjava profesorka.

Tokom letnjih perioda otoci se javljaju i kod zdravih ljudi, međutim, ubrzo se povlače i sve se vraća u normalu. Kod bolesti bubrega, otoci na dodir izgledaju potpuno drugačije.

"Kod bubrega ti otoci su testasti, pa vi kad pritisnete prstom taj prst ostane, utone u kožu. To je razlika između otoka koji su posledica kardiološke bolesti i otoka koji su posledica bubrežne bolesti", objasnila je profesorka Petrović.

Sve o simptomima bolesti bubrega, kako suplementi utiču na zdravlje bubrega i porast kreatinina, koliko su opasne urinarne infekcije kao i to kako hipertenzija utiče na bubrege, pogledajte u najnovijoj epizodi podcasta "Zdravo sa Ivanom" u videu koji se nalazi na početku teksta.

(Telegraf.rs)