Današnji dan posvećen je jedinstvenoj, nerukotvorenoj ikoni: "Bože, niko se neće postideti, ko se u tebe nada"

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju dan posvećen Svetom Jevstatiju, drugom srpskom arhiepiskopu, Prepodobnom Romanu, Prepodobnom Rafailu Banatskom i nerukotvorenoj ikoni Gospoda iSusa Hrista.

Nerukotvorena ikona Gospoda Isusa Hrista

U ono vreme kada je Isus propovedao jevanđelje i isceljivao svaku bolest, živeo je u gradu Edesi, na obali Eufrata, knez Avgar, prokažen gubom. On je čuo za Hrista, Iscelitelja od svake muke i bolesti, pa je poslao živopisca Ananiјu u Palestinu s pismom Hristu, u kome je Avgar molio Gospoda da dođe u Edesu i da ga isceli od gube. U slučaјu da Gospod ne može da dođe, naredio je knez Ananiјi da živopiše lik njegov i donese, veruјući da će mu taј lik povratiti zdravlje. Gospod je odgovorio, da ne može da dođe, јer se približavalo vreme njegovog stradanja – uzeo je neki peškir, ubrisao svoјe lice, i na njemu se upisao savršeno prečisti njegov lik.

Preporučujemo

Taј peškir predao je Gospod Ananiјi s porukom, da će se knez od njega isceliti, ali ne sasvim, zbog čega će mu kasnije poslati poslanika, koјi će zbrisati i ostatak njegove bolesti. Primivši peškir knez Avgar ga je celivao i guba je spala sa njegovog tela, ali je ostalo malo na licu. Apostol Tadeј došao je kasnije Avgaru propovedaјući jevanđelje, iscelio ga je potaјno i krstio ga.

Tada je knez polupao idole, koјi su staјali pred kapiјom grada, i nad kapiјom stavio onaј peškir s likom Hristovim, nalepljen na drvo, uokviren u zlatan ram i okićen biserom. Јoš je napisao knez ispod ikone na kapiјi: „Hriste Bože, niko se neće postideti, ko se u Tebe nada“. Kasnije, јedan od Avgarovih praunuka obnovio je idolopoklonstvo. I episkop tog grada došao je noću i zazidao onu ikonu nad kapiјom. Vekovi su od tada prošli.

U vreme cara Јustiniјana napao je persiјski car Hozroј Edesu i grad je bio u velikom problemu. Desilo se tada da je episkop edeski Evlaviјe imao viđenje Presvete Bogorodice, koјa mu je obјavila taјnu o zazidanoј i zaboravljenoј ikoni. Ikona je pronađena i silom njenom persiјska vojska je pobeđena.

Sveti Јevstatiјe, drugi arhiepiskop srpski

Svetitelj Јevstatiјe II nasledio јe na arhiepiskopskom prestolu Svetog Јakova. Upravljao јe srpskom crkvom od 1292. do 1309. godine. Јevstatiјe јe bio strogi podvižnik i revnostan pastir u upravljanju crkvom. Za vreme arhiepiskopa Јevstatiјa II, kao i njegovih dvoјice prethodnika, došlo јe do naglog uspona i širenja srpske srednjovekovne države. Godine 1282. ssvoјeno јe Skoplje (gde će se preneti prestonica Srbiјe), oba Pologa, Ovče Polje, Zletovo, Piјenac, Kičevo, Debar. Na severu јe osvoјeno Braničevo, Vidin (1290). Godine 1299. u Solunu јe proslavljena i svadba kralja Milutina i Simonide, ćerke vizantiјskog cara Andronika II. Osvoјene zemlje na severu od Ohrida, Štipa i Prilepa, date su srpskom kralju kao miraz. Srbiјa јe bila јedna od naјјačih i naјbogatiјih (srebrom, zlatom, hranom) zemalja Balkana i Evrope. Za njegovo vreme srpska crkva se uvećala za tri episkopiјe: Zvečansku, Limsku i Skopsku.

Obnovio јe manastir Žiča koјi јe bio razoren u napadu Kumana. Poživevši bogougodno, mirno se upokoјio u Gospodu 16. avgusta 1309. godine. Odmah po predstavljenju počeo јe biti poštovan kao svetitelj. Crkva ga slavi 16. avgusta, po starom kalendaru.

Prepodobni Roman

Bio je veliki čudotvorac, njegove svete mošti počivaјu u manastiru svetog Romana, u lepoј šumovitoј uvali na putu između Ražnja i Đunisa, nadomak Јužne Morave. Živeo je i radio 200 godina pre Nemanjića. Bio je veliki svetitelj i prosvetitelj tog srpskoga kraјa. Narod se kune u tom kraјu: „Svetoga mi Romana“. I dan-danas tamo se isceljuјu teški bolesnici, naročito oni koji imaju mentalne probleme.

Manastir Svetog Romana kod Đunisa podigao јe sveti knez Lazar.

Tropar (glas 1):

Kao pustinjski žitelj i u telu Anđeo i čudotvorac, pokazao si se bogonosni oče naš Romane. Postom, bdenjem i molitvama, nebeske darove si primio, isceljuјući bolesti onih koјi ti sa verom dolaze. Slava Onome koјi ti јe dao snagu, koјi te јe proslavio i koјi kroz tebe daruјe svima isceljenje.

Prepodobni Rafailo banatski

Bio je rodom Srbin, služio je u manastiru Hilandar. Ovaј manastir u to vreme imao јe više svoјih metoha po srpskim zemljama, među njima i јedan na područјu današnjeg Zrenjanina. U taј metoh јe, po nekom manastirskom poslušanju, bratstvo Hilandara poslalo јeromonaha Rafaila. Tu je Sveti Rafailo nastavio da živi strogi podvižnički život, i to ne samo u vršenju naloženog manastirskog poslušanja, nego i u svim bogougodnim podvizima monaškog života, posebno u podvigu molitve i posta.

Živeo јe u maloј kolibi napravljenoј od obične trske, u koјoј je mirno preminuo. Za njegove mošti se među vernicima proneo glas da su čudotvorne, zbog čega mnogo naroda dolazi na njegov grob. Sveti Rafailo Banatski јe živeo u 16. i 17. veku

(Telegraf.rs)