Šta se ovo dešava? Anu (30) pokosio VIRUS kao nikada do sada: Nagli skok temperature na 39 i jaka glavobolja

Temperatura, mučnina, malaksalost, glavobolja, simptomi su koji se javljaju u ovom periodu. Iako se letu bliži kraj, i dalje su temperature visoke, dani dugi, a kupališta krcata. Upravo tu bi mogao da se "krije" uzrok ovih simptoma, a više o aktuelnom virusu i stanju organizma tokom letnjeg perioda za Telegraf.rs govorila je dr Biserka Obradović. 

Ana (30) iz Beograda požalila se na tegobe koje teško podnosi, i da je sve krenulo iznenada i intenzivno.

Preporučujemo

- Nisam imala nikakve tegobe, odjednom sam osetila malaksalost i počela je glava da me boli. Uzela sam toplomer i imala šta da vidim, temperatura 39. Uzela sam lek i popila limunadu, mislila sam da je samo nešto prolazno. Kako je veće prolazilo, bilo mi je sve gore, glava me je sve više i više bolela da sam po drugi put u životu imala potrebu da mokru krpu stavim i preko glave i oko vrata. Malaksalost, mučnina...Ne znam šta je ovo - ispričala je Ana za Telegraf.rs.

Doktorka Biserka Obradović objasnila je da su česte promene vremena i atmosferskog pritiska jedan su od glavnih uzroka malaksalosti, a upravo takvo vreme dovodi do pada imuniteta i razvitka virusa. Doktorka ističe da su ovakvi scenariji potpuno normalni u ovom periodu godine kada haraju adenovirusi kojih ima više od 60 vrsta. Dok jedni napadaju respiratorne organe, drugi napadaju digestivni trakt.

- Te nagle promene vremena sa jedne strane uzrokuju malaksalost, bol u mišićima i zglobovima, u zavisnosti od toga da li je napolju povišen atmosferski pritisak ili snižen. Jedni virusi napadaju gornje respiratorne organe, izazivaju bol u grlu, malaksalost i blagu temperaturu do 38 stepeni. Druga grupa virusa napada digestivni trakt i izaziva mučninu, povraćanje, dijareje, ali vrlo često se umešaju i bakterije, tako da imamo dosta i gnojnih angina, upale grla i sinusa - objašnjava doktorka.

Kako je objasnila, lakšem razvijanju bakterija i virusa u organizmu doprinosi i kupanje u bazenima i stajaćim vodama, ali i klima uređaji koji se ne čiste redovno. Naopminje da za sada nije reč o nekakvoj epidemiji virusa niti je aktivan virus Zapadnog Nila, već je reč o uobičajenoj prehladi.

Foto: Telegrafrs

Problem je i u stilu života

Iako bismo češće pomislili da je zima "klizav teren" kada je u pitanju pad imuniteta, unos tečnosti i pravilna ishrana, češće se dešava da upravo leti zanemarimo svoje zdravlje, objašnjava doktorka.

- Leti ne obraćamo pažnju na san, dugačka je obdanica, pa gledamo da je iskoristimo, pa samim tim i kasnije ležemo u krevet, onda se naš san svodi na manje od 6 sati, a znamo da je od 6 do 8 sati optimalno za dobar imunitet. Leti smo skloniji da se rashlađujemo raznim energetskim napicima i kafama, a kafa je veliki diuretik. Jedna šoljica kafe izbacuje sedam šoljica tečnosti, a sve su to stvari koje nam u stvari snižavaju imunitet - objašnjava doktorka Obradović.

Pijace su pune voća i povrća, ali mi ne obraćamo pažnju na to, podseća doktorka, i umesto da iskoristimo sve što nam se nudi da tokom leta poboljšamo stanje našeg organizma mi radimo upravo suprotno.

- Na pijaci vitamini bukvalno iskaču sa tezgi, a mi ne obraćamo pažnju na to. Mislim da mi više unosimo vitamine u zimskom periodu nego u letnjem, a nigde nemate više C vitamina nego u paprici, a umesto da unosimo što više vitamina, i da se sunčamo u jutarnjim i večernjim satima kako bismo uneli i vitamin D, zapravo svaka druga osoba je u hipovitaminozi vitamina D, a znamo da je vitamin D vrlo bitan za imunitet - objašnjava naša sagovornica.

"Vitamin D bitan za zdravlje"

Iako je leto, i ne očekuje se nedostatak, može se desiti da nedostaje Vitamin D ukoliko osećamo umor, bole nas kosti i mišići, jer upravo ovaj vitamin učestvuje u jačanju kostiju. Doktorka objašnjava i da ne koristimo blagodeti leta na pravi način i da bi trebalo ovo sunce da iskoristimo kako bismo "napunili" naš organizam vitaminima. Iako smo leti više izloženi suncu, to ne znači da smo "popravili" vitamin D u organizmu.

- Mi se prilikom sunčanja mažemo kremama koje imaju visok zaštitni faktor i one ne dozvoljavaju stvaranje provitamina vitamina D. Zato moramo da se sunčamo u jutarnjim i večernjim satima da bismo ga nagomilali, da bismo prikupili vitamin D - objasnila je ona.

Za kraj, poručila je svima da čuvaju svoje zdravlje i da koriste "ono što nam se pruža na tacni".

- Moramo se malo više baviti sopstvenim zdravljem, jer leto nam bukvalno pruža na tacni zdravlje koje treba samo da pokupimo, ali se slabo time bavimo. Više uništavamo zdravstveno stanje umesto da se trudimo da ga pojačamo - poručila je doktorka Biserka Obradović.

(Telegraf.rs)