Vitamin D je neophodan za funkcionisanje našeg organizma i evo zašto predstavlja "prvu violinu" imunog sistema

Vitamin D je jedan od najvažnijih nutrijenata za očuvanje zdravlja i kompletnog imunog sistema. Poznat je kao „vitamin sunca“ jer ga organizam prirodno proizvodi pod uticajem sunčevih zraka, ali na njegov nivo utiču i ishrana, način života, godišnje doba i starost. Uloga vitamina D jeste da pomaže organizmu u apsorpciji kalcijuma i fosfora, minerala koji su ključni za izgradnju i očuvanje zdravih kostiju i zuba. Pored toga, učestvuje u radu mišića i doprinosi normalnoj funkciji imunog sistema.

Za razliku od ostalih vitamina (poput vitamina C ili vitamina B kompleksa) koje naš organizam ne može samostalno da sintetiše već mora da ih unosi isključivo putem hrane, naše telo ima neverovatnu sposobnost da samo proizvodi vitamin D. Proces je fascinantan, kada je naša koža izložena ultraljubičastim B (UVB) zracima sunca, holesterol prisutan u koži (7-dehidroholesterol) prolazi kroz specifičnu hemijsku reakciju i stvara previtamin D3. Ovaj oblik zatim putuje krvotokom do jetre, a potom i do bubrega, gde se transformiše u svoj aktivni, moćni oblik poznat kao kalcitriol.

Preporučujemo

Kao aktivni hormon, on deluje sistemski na čitav organizam. Kalcitriol komunicira sa specifičnim receptorima koji se nalaze u gotovo svakoj ćeliji našeg tela – od ćelija imunog sistema, preko mišića, pa sve do mozga.

Zašto nam je neophodan vitamin D?

Bez dovoljnih količina ovog vitamina, kosti postaju krte, tanke i podložne prelomima, što kod dece može dovesti do rahitisa, a kod odraslih do opasnih stanja poput osteomalacije i osteoporoze. Međutim, zdravlje kostiju je samo vrh ledenog brega. Vitamin D je kritično važan za normalno funkcionisanje našeg imunološkog sistema.

Vitamin D aktivira makrofage i T-ćelije, koje predstavljaju "vojsku" našeg organizma zaduženu za prepoznavanje i uništavanje patogena, virusa i bakterija.

Nedostatak vitamina D često prolazi neprimećeno jer simptomi mogu biti blagi i nespecifični, zbog čega se može javiti:

Hronični umor.

Slabost mišića.

Bolovi u kostima.

Glavobolja.

Češće infekcije.

Sporiji oporavak nakon bolesti.

Endokrinolog sa Vojnomedicinske akademije (VMA), prof.dr Petar Ristić bio je gost podcasta "Zdravo sa Ivanom" i tom prilikom detaljno objasnio koliko je vitamin D važan za naš organizam.

Ko je u riziku od nedostatka vitamina D?

Pojedine grupe stanovništva imaju veću verovatnoću da razviju manjak vitamina D. To su osobe koje retko borave na otvorenom, stariji ljudi, osobe sa tamnijom kožom, ljudi koji nose odeću koja pokriva najveći deo tela, kao i osobe sa određenim bolestima digestivnog sistema koje otežavaju apsorpciju hranljivih materija.

Kako unosimo vitamin D?

Da bismo obezbedili telu optimalne količine vitamina D, oslanjamo se na tri ključna izvora.

Sinteza putem sunčeve svetlosti

Ovo je najprirodniji, besplatan i najefikasniji način. Preporučuje se boravak na suncu između 15 i 30 minuta dnevno, idealno kada je sunce dovoljno visoko na nebu, sa otkrivenim delovima tela (lice, ruke, noge), pre nanošenja krema sa zaštitnim faktorom (SPF). Ipak, važno je znati da zaštitne kreme blokiraju UVB zrake, čime se zaustavlja proizvodnja vitamina u koži. Takođe, na geografskim širinama poput naše, tokom kasne jeseni i zime ugao sunčevih zraka je takav da je sinteza vitamina D u koži fiziološki gotovo nemoguća, bez obzira na to koliko vremena provodimo napolju.

Ishrana

Zalihe iz hrane su važne, ali je problem što jako mali broj namirnica prirodno sadrži vitamin D u značajnim količinama. Najbolji izvori su masne ribe hladnih mora (divlji losos, skuša, haringa, sardine), riblje ulje (posebno ulje jetre bakalara), goveđa jetra i žumance. Određene vrste pečuraka (koje su bile izložene UV zračenju) takođe mogu biti izvor biljnog oblika vitamina D. Pored prirodnih izvora, u ishranu se mogu uključiti i fortifikovane (obogaćene) namirnice, poput mleka, sokova ili biljnih napitaka.

Suplementacija

S obzirom na moderan način života (rad u zatvorenim kancelarijama) ili tokom zime, kada nema dovoljno sunčeve svetlosti, potrebna je suplemtacija u nekim slučajeima. U suplementima se uglavnom nalaze dva oblika: Vitamin D2 (ergokalciferol) koji je biljnog porekla, i Vitamin D3 (holekalciferol) koji je životinjskog porekla. Medicinska praksa daje apsolutnu prednost obliku D3 jer on znatno brže i efikasnije podiže koncentraciju vitamina u krvi.

Status vitamina D utvrđuje se analizom krvi kojom se meri koncentracija 25-hidroksi vitamina D. Na osnovu rezultata i zdravstvenog stanja pacijenta, lekar procenjuje da li postoji potreba za promenom ishrane ili uvođenjem suplemenata.

Kada i kako telo najbolje apsorbuje vitamin D?

Da bi vitamin D obavio svoj posao, morate poštovati nekoliko biohemijskih pravila. Ukoliko ga popijete ujutru na prazan stomak samo sa čašom vode, on će proći kroz vaš sistem bez apsorpcije. Uvek ga uzimajte uz obrok koji obiluje zdravim mastima.

Konzumirati pre podne

Zbog svoje prirode "vitamina sunca", suplementaciju treba sprovoditi tokom prepodneva ili najkasnije uz ručak. Uzimanje u ovim terminima prati prirodni ritam tela koji asocira vitamin D sa dnevnom svetlošću.

Izbegavanje večernjih sati

Uzimanje vitamina D neposredno pre spavanja je izuzetno loša praksa. Visok unos ovog nutrijenta u večernjim satima mozgu šalje pogrešan signal da je i dalje dan, što ometa lučenje melatonina. Ovo će dodatno pogoršati već prisutnu nesanicu i narušiti kvalitet sna.

Sve o zdravlju možete saznati u našem podcastu - Više od 100 epizoda podcasta "Zdravo sa Ivanom" posvećenih zdravlju, prevenciji i savremenoj medicini.

(Telegraf.rs)