U gradovima više poklanjaju petice nego u selima: I vukovaca sve manje, naši đaci ne razumeju OSNOVNE STVARI

U poslednjih deset godina broj nosilaca diplome "Vuk Karadžić" u Srbiji smanjen je za gotovo dve hiljade - sa više od 9.200 pao je na oko 7.500 učenika. Ovaj pad Vukovaca samo prikazuje potpuni slom srpskog obrazovanja, što surovo potvrđuju i nedavno objavljeni katastrofalni rezultati naših đaka na međunarodnom PISA testiranju, najgori za Srbiju u proteklih 40 godina.

Ovaj trend pada broja Vukovaca, u kombinaciji sa poraznim PISA rezultatima dokaz je samo kako srpske petice odavno nemaju pokriće u realnoj pismenosti, a diploma koja bi trebalo da predstavlja elitu znanja izgubila je svoju pravu vrednost, što za Telegraf.rs potvrđuju i predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić koji smatra da se petice danas dele "kao na pijaci", dok naša sugrađanka Radmila (66) ističe kako je u njeno vreme Vukovac bio "retka pojava", ali da su je oni koji su je imali opravdano nosili tu titulu.

Preporučujemo

Detaljan prikaz Vukovaca u poslednjoj deceniji 

Podaci o srpskim Vukovcima prikupljaju se i analiziraju još od 2011. godine i javno su dostupni na sajtu Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Evo kako izgleda detaljan prikaz, odnosno, pad nosilaca Vukove diplome kroz proteklu deceniju na teritoriji Srbije:

Školska 2024/2025. godina

Prestižnu diplomu "Vuk Karadžić" steklo je 7.588 učenika, što predstavlja 12,9% generacije, odnosno svakog osmog đaka. Ovi učenici se izdvajaju ne samo odličnim uspehom iz svih predmeta i primernim vladanjem, već i dodatnim priznanjima. Među vukovcima je znatno više devojčica (61,1%) nego dečaka (38,9%). Analiza po regionima pokazuje značajne razlike u broju vukovaca širom Srbije, koje iznose i do 10% između različitih uprava. Najviše vukovaca imaju školske uprave Niš i Leskovac (po 19%) i Jagodina (15%), a posmatrano po okruzima prednjače Nišavski (20,9%), Pčinjski (19,4%) i Jablanički okrug (18,9%). Sa druge strane, najmanji udeo nosilaca Vukove diplome zabeležen je u školskim upravama Valjevo (8,3%), Užice (9,4%) i Kraljevo (9,5%).

Školska 2023/2024. godina

Broj nosilaca diplome "Vuk Karadžić" iznosio je visokih 7.780 učenika, što znači da je čak 13,1% generacije, odnosno svaki osmi đak, nosio titulu vukovca. Među njima su ponovo bile brojnije devojčice (59,7%). Iako ovi učenici ostvaruju nadprosečne rezultate na završnim ispitima, broj vukovaca drastično varira od regije do regije. Najveći udeo zabeležen je u školskim upravama Leskovac (18,5%) i Niš (18%), kao i u Nišavskom okrugu (čak 20,7%), dok je najmanje vukovaca bilo u školskim upravama Valjevo (8,6%) i Užice (8,9%).

Školska 2022/2023. godina

Diplomu "Vuk Karadžić" ponelo je 7.454 učenika, što predstavlja 12,7% generacije, odnosno svakog osmog đaka. Među nagrađenima su ponovo dominirale devojčice sa udelom od 61%. Postignuća ovih učenika na završnim testovima bila su u proseku za jednu standardnu devijaciju viša od republičkog proseka. Kao i prethodnih godina, zabeležene su ogromne regionalne razlike u broju vukovaca, sa rasponom od oko 10% između uprava. Najveći procenat ovih đaka imale su školske uprave Leskovac (18,4%), Niš (15,6%) i Jagodina (13,9%). Nasuprot njima, najmanji udeo nosilaca diplome "Vuk Karadžić" zabeležen je u upravama Valjevo (7,9%), Užice (9,2%) i Čačak (9,8%).

Školska 2021/2022. godina

Osnovnu školu je sa diplomom "Vuk Karadžić" završilo 8.374 učenika, što čini 13,6% generacije. Za dobijanje ovog priznanja jedan od osnovnih uslova bio je odličan uspeh sa svim peticama od petog do osmog razreda. Iako su ovi đaci, prema očekivanjima, ostvarili bolje rezultate na završnom ispitu od republičkog proseka, ukupan udeo vukovaca beleži blagi pad u odnosu na prethodne dve generacije (kada je taj procenat iznosio 13,8% u 2019/2020. i 13,9% u 2020/2021. godini).

Školska 2020/2021. godina

Osnovnu školu je sa "Vukovom diplomom" završilo 8.886 učenika, što predstavlja 13,9% čitave generacije. Glavni uslov za sticanje ovog priznanja bio je da učenik ima sve zaključene petice od petog do osmog razreda. Ovaj udeo vukovaca ostao je na približno istom nivou kao i prethodne godine (kada ih je bilo 8.482, odnosno 13,8%). Kao što se i očekivalo, nosioci ove prestižne diplome ostvarili su primetno bolje rezultate na završnom ispitu u poređenju sa republičkim prosekom.

Školska 2019/2020. godina

Broj nosilaca "Vukove diplome" iznosio je 8.482 učenika, što predstavlja 13,8% generacije. To znači da se svaki sedmi đak izdvojio kao izuzetan, pokazujući ne samo odlično znanje, već i dodatno zalaganje koje je vrednovano kroz nagrade i priznanja. Istovremeno, broj učenika sa svim zaključenim peticama na kraju osmog razreda ostao je stabilan i činio je oko 20% generacije. U ovoj školskoj godini posebno je izražena razlika među polovima, budući da devojčice čine čak 64,3% vukovaca u poređenju sa 35,7% dečaka. Statistički gledano, to znači da je svaka peta devojčica na kraju osnovne škole ponela "Vukovu diplomu", dok je to pošlo za rukom tek svakom desetom dečaku.

Školska 2018/2019. godina

Broj nosilaca diplome "Vuk Karadžić" iznosio je 8.530, što čini 13,4% cele generacije, odnosno svakog sedmog učenika. Ovi đaci su se istakli ne samo besprekornim znanjem već i dodatnim priznanjima, dok je broj učenika sa svim zaključenim peticama na kraju osmog razreda ostao stabilan na oko 20%. Među vukovcima su izrazito dominirale devojčice sa udelom od 64,3%, u poređenju sa 35,7% dečaka. Statistički posmatrano, to znači da je svaka peta devojčica na kraju osnovne škole ponela ovo priznanje, dok je kod dečaka to pošlo za rukom tek svakom desetom.

Školska 2017/2018. godina

Broj nosilaca diplome "Vuk Karadžić" iznosio je 8.982, što znači da je 13,8% generacije, odnosno svaki sedmi učenik, ponelo ovo prestižno priznanje. Ovi đaci su nagrađeni za izuzetno znanje i dodatno angažovanje, dok je ukupan broj učenika sa svim peticama na kraju osmog razreda ostao na oko 20%. Među vukovcima je i u ovoj generaciji zabeležena jasna dominacija devojčica sa udelom od 64,5%, naspram 35,5% dečaka. Statistički, to znači da je svaka peta devojčica stekla "Vukovu diplomu", u poređenju sa tek svakim desetim dečakom na kraju osnovne škole.

Školska 2016/2017. godina

Diplomu "Vuk Karadžić" steklo je 9.056 učenika, što čini čak 14,3% cele generacije, odnosno svakog sedmog đaka. Ovi učenici su se izdvojili besprekornim znanjem i dodatnim nagradama, dok se ukupan broj učenika sa svim zaključenim peticama na kraju osmog razreda zadržao na stabilnih 20%. Znanje vukovaca potvrdilo se i na završnom ispitu, gde su njihova postignuća bila u proseku za jednu standardnu devijaciju viša od republičkog proseka. Najbolje rezultate su pokazali na testu iz matematike (prosečno 619 bodova), iz srpskog jezika su beležili 598 bodova, dok je prosek na kombinovanom testu bio najniži i iznosio je 590 bodova.

Školska 2015/2016. godina

Broj nosilaca diplome "Vuk Karadžić" dostigao je 9.257, što predstavlja 14,2% generacije, odnosno svakog sedmog učenika. Iako je ukupan udeo đaka sa svim zaključenim peticama na kraju osmog razreda ostao na oko 20%, u samom izveštaju se napominje da ovako visok broj vukovaca ne deluje sasvim realno kada se u obzir uzmu strogi kriterijumi za sticanje ovog priznanja, koji zahtevaju i dodatno angažovanje i nagrade. I pored ovih zapažanja, vukovci su na završnom ispitu ostvarili rezultate koji su u proseku za jednu standardnu devijaciju viši od republičkog proseka. Najbolja postignuća zabeležili su na testu iz matematike sa prosečno 626 bodova, iz srpskog jezika su imali 603 boda, dok je rezultat na kombinovanom testu bio najniži i iznosio je 585 bodova.

Antić: U Srbiji imamo "inflaciju ocena"

Međutim, prema rečima predsednika Foruma srednjih stručnih škola, Milorada Antića za Telegraf.rs, pad Vukovaca možda je osetan u ostatku Srbije, ali je u Beogradu u značajnom rastu, te je objasnio kako u većim srpskim gradovima imamo takozvanu "inflaciju ocena" koje se dele kao na pijaci.

"To nije baš pad na nivou cele Srbiјe. Recimo beogradske opštine Stari grad ili Vračar, i škole poput Ribnikara ili Svetog Save, tu imate ogroman broј Vukovaca. Pad se beleži u manjim sredinama i manjim gradovima, recimo u Užicu, Vladičinom Hanu ili Baraјevu gde neka osnovna škola nema niјednog. Ali u centralnim gradskim opštinama јe druga priča. Јa sam razmišljao zašto јe tolika razlika. Oni kažu da mnogo ulažu u obrazovanje, od privatnih časova do opreme, i da im obezbeđuјu sve da postižu što bolji uspeh. Ali јa mislim da to niјe baš tako. Rezultati na maloј maturi ne pokazuјu tu istu priču. Ako si Vukovac, ti moraš da imaš visok broј poena na završnom ispitu, a ti svi Vukovci ih nemaјu. U gradovima se mnogo više poklanjaјu ocene nego u manjim sredinama, tu јe sigurno nestvarna inflaciјa ocena i nastavnici su popustljiviјi", jasan je Antić.

Dodaje dalje Antić kako je ovo sada novo stanje prosvete u Srbiji.

"Toga pre dvadesetak, tridesetak godina niјe bilo. Јa sam dugo u obrazovanju i niko niјe vršio taј uticaј i niјe bilo toliko Vukovaca. Ovo kako se radi zadnjih desetak godina, da ima uticaј gde si, šta si, na kom si položaјu, to јe neviđena aroganciјa. Gubitak autoriteta nastavnika nikad niјe bio toliki. Bukvalno svako može svašta da ti kaže i uradi. Ako ne može direktno, onda ide u krug, preko direktora, veze, ministarstva ili nekog funkcionera. Sve јe to nastalo posle devedesetih i došlo do maksimuma", govori nam predsednik Foruma, Antić.

Zbog svega toga, naјozbiljniјe se moraјu, jasan je on, napokon uvesti testovi na kraјu kao oni koji postoje u Evropi.

"Da se vidi kolika јe stvarno ocena i šta ona znači. I da taј nastavnik snosi odgovornost ako se ocena koјu јe dao ne podudara sa onom koјu јe učenik pokazao na testu. U suprotnom, ovako možemo samo da pričamo o vezama, poznanstvima, mitu, korupciјi i svemu i svačemu", zaključuje naš sagovornik.

Radmila (66): U moje vreme Vukovac je bio prava retkost

Naša sugrđanka Radmila Ž. (66) prisetila se za Telegraf.rs svog školovanja i vremena kada je titula Vukovca bila prava retkost. Prema njenim rečima, nekadašnji obrazovni sistem bio je znatno stroži, a prave talente ocene nisu uvek definisale.

"Ja sam 1960. godište i u moje vreme su u razredu bila najviše dva vukovca. Svakako smo im se rugali što ne znaju osnovne stvari. Često su oni koji su imali sve petice zapravo samo bubali da bi dobili ocenu. Izdeklamuju lekciju, a ne znaju osnovne stvari iz istorije. U to vreme, to su uglavnom bila deca čiji su roditelji bili politički angažovani. Što se tiče matematike, bilo je mnogo đaka 'klikeraša' koji nisu bili vukovci, ali su u njoj bili sjajni, a zapravo se radilo o đacima koji su imali dvojke i trojke", priseća se Radmila.

U njeno vreme, dodaje, onaj ko je imao zaključenu trojku iz makar jednog predmeta nije mogao da bude odlikaš.

"To se posle promenilo, pa su počeli da se gledaju procenti, tako da se to menjalo kasnije, tokom mog školovanja”, kaže za Telegraf.rs Radmila Ž. (66).

Ko sve može da bude Vukovac u Srbiji

Prestižno priznanje koje nosi ime Vuka Stefanovića Karadžića zahteva besprekoran uspeh tokom celokupnog osnovnog obrazovanja, a ne samo u višim razredima.

Prema važećem Pravilniku o diplomama za izuzetan uspeh, da bi đak u Srbiji danas poneo titulu vukovca, on na kraju svake školske godine mora imati sve zaključene petice iz svih obaveznih predmeta, izbornih programa i aktivnosti propisanih planom i programom nastave, uz kontinuirano primerno vladanje.

Pored besprekorne đačke knjižice, stroga pravila nalažu da odlične ocene same po sebi nisu dovoljne, već se traži i dokaz o dodatnom angažovanju i talentu.

Da bi kompletirao uslove za dobijanje Vukove diplome, učenik mora tokom školovanja da zasluži i najmanje jednu diplomu "Dositej Obradović", koja se dodeljuje za izuzetne rezultate iz specifičnih predmeta i osvajanje nagrada ili priznanja na zvaničnim takmičenjima.

Gde je bilo najviše Vukovaca prethodne godine

Jug Srbije ubedljivo prednjači po broju vukovaca kada je prethodna godina u pitanju, a jaz između ovog dela zemlje sa ostatkom iznosi i do 10 procenata u poređenju sa drugim delovima zemlje.

Od ukupno 7.588 učenika koji su prethodne godine zaslužili ovo prestižno priznanje (12,9 odsto cele generacije), najveća koncentracija odlikaša zabeležena je u školskim upravama Niš i Leskovac, gde čak 19 odsto đaka nosi titulu vukovca, a u stopu ih prati Jagodina sa 15 odsto.

Kada se statistika posmatra po okruzima, dominacija juga je još izraženija – na apsolutnom vrhu je Nišavski okrug sa gotovo 21 odsto vukovaca, a slede ga Pčinjski (19,4%) i Jablanički okrug (18,9%).

Ovoliki procenat savršenih đačkih knjižica na jugu predstavlja drastičan kontrast u odnosu na zapadne i centralne delove države. Nasuprot niškim i leskovačkim rekorderima, najmanji udeo nosilaca Vukove diplome zabeležen je u školskim upravama Valjevo (8,3%), Užice (9,4%) i Kraljevo (9,5%).

Zvanični podaci otkrivaju i jasnu polnu razliku na nivou cele države, budući da su devojčice (61,1%) znatno uspešnije u sticanju ovog priznanja od dečaka (38,9%).

(Telegraf.rs)