Braća Nedić ostala sama i zaboravljena: Puze po kući, bez vode i hrane, prizor je POTRESAN, njihove reči bole

U mestu Lopatanj, u opštini Osečina, žive dva brata iz porodice Nedić. Jedva pokretni, bez snage da naprave korak, oni iz dana u dan vode tešku i bolnu životnu bitku – bez vode, sa malo hrane i bez ogreva za zimu koja dolazi.

Njihova svakodnevica teško može da ostavi čoveka ravnodušnim. Ova braća puze. Svaki pokret za njih je napor, svaki novi dan nova borba. Njihov život sveo se na ono što bi svakom čoveku trebalo da bude osnovno – da ima šta da jede, čime da se ogreje i gde da uzme vodu.

Preporučujemo

Humanitarac Marko Nikolić obišao je ovu braću i zabeležio prizore koji slamaju i najtvrđa srca.

"Pomozite mi! Mnogo mi je teško", zavapio je jedan brat na početku.

Teško je i zamisliti koliko bola stane u nekoliko reči. Njihove slabašne noge svedoče o godinama patnje, a želja koju imaju toliko je jednostavna da još više boli, žele samo da mogu da hodaju.

"Ponekad nemamo šta da jedemo", kažu.

A dok se približavaju hladni dani, još jedna briga postaje sve veća. Ogreva nema.

"Fale nam drva, i voda. Nemamo hrane."

Nema tu velikih želja, nema luksuza, nema zahteva. Samo ono što je potrebno za preživljavanje. Voda. Hrana. Drva. Malo topline i osećaj da nisu zaboravljeni.

Oni sa strepnjom gledaju ka narednom danu, ne znajući kako će ga dočekati.

"Duša mi se cepa. Ne znam kako ćemo sutra. Mnogo mi je teško, ali šta ću", kažu ova braća.

Bez vode u kući, kupaju se pomoću lonca. Komšija im donosi vodu kako bi imali makar ono najosnovnije.

A posebno boli njihova nemoć da rade. Žele da budu korisni, žele da mogu sami da zarade i obezbede sebi život dostojan čoveka. Ali njihove noge to više ne dozvoljavaju. Kada ne mogu da hodaju, prinuđeni su da puze. Ni tada bol ne prestaje – od puzanja ih bole i noge i ruke.

Iza svega toga krije se još jedna tragedija.

Braća su imala i trećeg brata. Pao je sa prikolice, a nekoliko dana kasnije preminuo. Danas su ostali sami, bez ljudi koji bi ih redovno obilazili i bez dovoljno sredstava da promene svoju svakodnevicu.

Njihova mesečna primanja iznose svega 16.000 dinara.

I dok se većina nas podrazumevano budi sa vodom iz slavine, hranom na stolu i toplinom doma, ova dva čoveka strepe od svake zime i svakog novog dana.

Njima ne treba mnogo. Potrebno im je ono što bi svaki čovek morao da ima: voda, hrana, ogrev i mogućnost da živi dostojanstveno.

Jer dok mi često zaboravimo koliko smo bogati samo zato što možemo da ustanemo iz kreveta, napravimo nekoliko koraka i uradimo ono što želimo, ova dva brata bi za jedan jedini korak dala sve.

Evo kako možete da pomognete braći:

Račun za donacije 265411031000227596

Devizni racun -IBAN

RS35265100000112450017

SWIFT CODE RZBSRSBG

Paypall: ZAJEDNOMOZEMO

Primalac humanitarna fondacija zajedno mozemo

Svrha uplate: Za NEDIĆ

SMS: ZA NEDIĆ NA 3855

CENA PORUKE: 200 DINARA

(Telegraf.rs)