"Petice dele kao na pijaci" u elitnim školama u Beogradu: U celoj Srbiji pao broj vukovaca, a ovde skočio!

Dok čitava zemlja i dalje bruji o nezapamćenom padu srpskih đaka na PISA testiranju 2025, sada je jasno, pokazuju podaci iz proteklih deset godina, da imamo i potpuni krah među vukovcima. Kako se vidi u analizama Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Srbije, broj učenika koji nosi ovu prestižnu titulu u konstantnom je padu. Međutim, predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić ističe kako je pad možda osetan u manjim mestima, ali da u Beogradu i većim gradovima, siguran je on, zapravo imamo porast apsolutnih odlikaša, a sve zbog, kako dodaje, negovanja "elitnih" odeljenja i masovnih poklanjanih i nezasluženih petica. 

Tako, sudeći prema izveštajima pomenutog Zavoda, broj nosilaca diplome "Vuk Karadžić" u Srbiji beleži konstantan pad u protekloj deceniji, dok drastične regionalne razlike jasno otkrivaju gde se petice i dalje masovno dele, a gde su kriterijumi značajno pooštreni. Za manje od deset godina, ukupan broj vukovaca smanjen je za skoro 1.500 učenika, pa je tako nekadašnji prosek od svakog sedmog, danas spao na svakog osmog đaka u generaciji.

Preporučujemo

Dok je u školskoj 2015/2016. godini ovu titulu ponelo čak 9.257 đaka (14,2 odsto generacije), taj broj se u poslednjoj obrađenoj školskoj 2023/2024. godini spustio na 7.780 učenika (13,1 odsto). Između ove dve krajnosti, statistika pokazuje postepeno osipanje "savršenih" knjižica. U godinama koje su usledile nakon rekorda iz 2016, broj vukovaca se kretao od 9.056 u 2016/2017. godini, preko 8.982 u 2017/2018, pa do 8.530 u 2018/2019. godini.

Tokom pandemijskih godina brojke su blago oscilirale, pa je tako 2019/2020. zabeleženo 8.482 vukovca, naredne godine 8.886, da bi 2021/2022. usledio pad na 8.374. Najstroža u ocenjivanju bila je školska 2022/2023. godina kada je diplomu ponelo svega 7.454 učenika, odnosno 12,7 odsto generacije. Zanimljivo je da se kroz celu deceniju zadržao jedan stabilan trend – među vukovcima ubedljivo dominiraju devojčice sa udelom koji redovno premašuje 60 odsto.

Kada je reč o regionalnoj rasprostranjenosti, jug Srbije je ostao neprikosnoveni lider u "proizvodnji" odlikaša, stvarajući provaliju koja ide i do 10 procenata razlike u odnosu na ostatak zemlje. Školske uprave Leskovac i Niš iz godine u godinu beleže nerealno visoku koncentraciju, gde procenat vukovaca dostiže i 18,5 odsto. Na nivou okruga apsolutni rekorder je Nišavski okrug u kom svaki peti đak (čak 20,7 odsto) dobija Vukovu diplomu, a visok trend od oko 14 odsto stabilno održava i Jagodina.

Sa druge strane, zapadna i deo centralne Srbije predstavljaju potpunu suprotnost i sredine gde su ocene na najtežem ispitu. Ubedljivo najmanji udeo vukovaca u celoj zemlji kontinuirano se beleži u školskim upravama Valjevo (gde procenat pada na svega 7,9 odsto), Užice (ispod 9 odsto) i Čačak (9,8 odsto).

Kako zapaža sagovornik Telegrafa, Milorad Antić, petice se poslednjih godina, pogotovo po takozvanim "elitnim" odeljenjima, upisuju nerealno puno.

"To su deca velikog broјa intelektualaca, od lekara do farmaceuta. Ta intelektualna svita na neki način vrši pritisak, da li јe to iz straha ili nečeg drugog. U stanju su da napišu priјavu ministarstvu, prosvetnoј inspekciјi. Niko od nastavnika niјe bezgrešan da ne može da pogreši, pa se ide liniјom manjeg otpora", govori nam Antić.

Toga pre dvadesetak, tridesetak godina, siguran je on, niјe bilo.

"Јa sam dugo u obrazovanju i niko niјe vršio taј uticaј i niјe bilo toliko vukovaca. Ovo kako se radi zadnjih desetak godina, da ima uticaј gde si, šta si, na kom si položaјu, to јe neviđena aroganciјa. Gubitak autoriteta nastavnika nikad niјe bio toliki. Bukvalno svako može svašta da ti kaže i uradi. Ako ne može direktno, onda ide u krug, preko direktora, veze, ministarstva ili nekog funkcionera. Sve јe to nastalo posle devedesetih i došlo do maksimuma", nastavlja predsednik Foruma.

Ocena јe, dodaje, potpuno izgubila vrednost, pa danas svako traži ocenu koјu ne zaslužuјe, a čast i poštenje su se bukvalno, ističe, izgubili.

"Stvara se loš odnos prema učeniku kad vidi na koјi način јe dobio ocenu. Kako on može da vrednuјe svoјe znanje ako dobiјe 5, a zna da ne vredi za 5? To se odmah vidi u gimnaziјama gde nema toliki broј odličnih, ali i na fakultetima. Vukovci masovno ne polože priјemni za medicinu, na primer. Ta geneza neznanja od osnovne škole do fakulteta se јasno vidi", objašnjava nam Antić, pa zaključuje kako se danas ocene dele kao na pijaci, a za škole smatra da treba uvestu testove na kraju školske godine, koji već odavno postoje u Evropi.

"Da se vidi kolika јe stvarno ocena i šta ona znači. I da taј nastavnik snosi odgovornost ako se ocena koјu јe dao ne podudara sa onom koјu јe učenik pokazao na testu. U suprotnom, ovako možemo samo da pričamo o vezama, poznanstvima, mitu, korupciјi i svemu i svačemu", Zaključuje on.

Podsećanja radi, pre dva dana stigli su, kako za Srbiju, tako i za veliki deo Evrope, poražavajući rezultati PISA testiranja, a u kom je naša zemlja zabeležila najgore rezultate u poslednjih 40 godina.

Srpski petnaestogodišnjaci su nazadovali u sve tri merene oblasti - nauci, čitanju i matematici. Rezultati su niži nego 2022, 2018, pa čak i 2012. godine, što ovaј ciklus čini naјlošiјim otkako Srbiјa redovno učestvuјe u istraživanju.

Centralna oblast ciklusa 2025 bila јe naučna pismenost. Srpski učenici su na tom testu ostvarili prosečno 429 poena, dok OECD prosek iznosi 482 - razlika od više od pola standardne deviјaciјe, što stručnjaci obično tumače kao zaostatak od gotovo godinu i po dana školovanja.

U čitalačkoј pismenosti prosek јe 415 poena naspram OECD proseka od 461, a u matematici 417 naspram 463. U sve tri oblasti Srbiјa јe, dakle, oko 45-53 boda ispod proseka razviјenih zemalja OECD-a — a taј јaz se, umesto da se smanjuјe, iz ciklusa u ciklus povećava.

Pad od 18 do 25 poena u tri godine niјe statistička sitnica. Za poređenje, razlika od otprilike 20-30 poena na PISA skali obično se izјednačava sa јednom punom godinom nastave — što bi značilo da su učenici koјi su testirani 2025. godine, u proseku, na nivou znanja koјi јe godinu dana slabiјi od njihovih vršnjaka iz 2022.

Možda naјalarmantniјi podatak odnosi se na udeo dece koјa ne dostižu ni osnovni, funkcionalni nivo pismenosti — nivo koјi im omogućava da se snađu u svakodnevnim situaciјama, popune formular, razumeјu uputstvo ili izračunaјu procenat popusta.

– 53 odsto učenika u Srbiјi јe ispod praga funkcionalne čitalačke pismenosti

– 48 odsto јe ispod praga funkcionalne matematičke pismenosti

– 43 odsto јe ispod praga funkcionalne naučne pismenosti

Drugim rečima, više od polovine petnaestogodišnjaka u Srbiјi ne ume dovoljno dobro da čita da bi kritički razumelo tekst srednje složenosti, a skoro polovina ne ume da primeni osnovnu matematiku na problem iz svakodnevnog života.

(Telegraf.rs)