Kafanski zagrljaj i smeće u parku: Šta najviše volite, a šta mrzite kod Srba? Odgovori će vas iznenaditi

Postoji li na svetu narod koji uspeva da istovremeno očara stranca svojom nepatvorenom srdačnošću, a sutradan ga zapanji nemarom prema sopstvenoj kući? Razgovor koji se nedavno rasplamsao na domaćem segmentu Reddita presekao je srž te neprijatne istine. Kada se građanima Srbije postavi pitanje šta najviše vole, a šta najviše mrzite kod svog naroda i države, odgovori ne ostavljaju prostor za iluzije: mi smo društvo funkcionalnih suprotnosti, u kom najlepše i najružnije osobine izviru iz istog korena.

Preporučujemo

Na prvom mestu onoga što spaja i greje narod jeste kult druželjubivosti i neuporedivo gostoprimstvo. Korisnici podsećaju na jedinstvenu "kulturu kafe", humor koji služi kao štit protiv svake nesreće, dobru hranu i kafanu kao uvek otvoreno sklonište za dušu. Srbi su, po sopstvenom priznanju, izuzetno spretni i "opravni za život", snalažljivi ljudi koji će u sekundi priskočiti u pomoć potpunom strancu. Zanimljivo je zapaziti i ugao prema kojem sama društvena neuređenost nije isključivo negativna: ona, na bizaran način, tera ljude da se drže zajedno, spontano komuniciraju i stvaraju bliske veze koje u savršeno uređenim, alijeniranim sistemima zapada ne postoje.

Međutim, naličje te medalje otkriva mračniju stranu kolektivnog karaktera. Najžešće kritike odnose se na bahatost, nemar i doživljaj da je sve "za stručnjake". U odgovorima se oštro osuđuje apsolutni nedostatak svesti o zajedničkom dobru, koji se najjasnije ogleda u ekološkoj nekulturi i bacanju smeća gde god se stigne. Srbi vole da se diče istorijom i precima, ali pojedini korisnici primećuju kako se iz generacije u generaciju taj mit polako drobi pod teretom lažnog morala, kompleksa i "bolestne navike" da se uvek gleda sopstveni sitni ćar.

Posebno mesto u analizama zauzima stav prema znanju i autoritetu. Sa jedne strane se slavi neukrotivi srpski inat, dok se sa druge ukazuje na poražavajuću istinu da su svi postali "stručnjaci za sve". Iz toga proizilazi duboki jaz između onoga što mislimo o sebi i realnog stanja u društvu: od zaposlenih u državnim službama koji ispoljavaju totalnu neodgovornost, do građana koji odišu komforom u sopstvenom neznanju.

(Telegraf.rs)