Od kraljevske raskoši do ruine strave: Tragična sudbina najlepšeg dvorca u Srbiji koji danas propada

U srcu Beočina, skriven iza bujnog i danas zapuštenog zelenila, uzdiže se Špicerov dvorac, građevina koja istovremeno očarava svojom lepotom i slama srce svojim stanjem.

Preporučujemo

Izgrađen 1898. godine za porodicu Etema Špicera, suvlasnika tadašnje beočinske fabrike cementa, dvorac predstavlja jedan od najlepších i najređih primera secesije u ovom delu Evrope. Projektovao ga je čuveni peštanski arhitekta Imre Štajndl, čovek čije je najpoznatije delo zgrada mađarskog parlamenta u Budimpešti.

Nekada je ovo zdanje bilo sinonim za raskoš i arhitektonski prestiž. Sa elementima gotike, renesanse i baroka utkanim u unikatni stil secesije, dvorac je plenio detaljima poput vitraža, raskošnog parketa i monumentalnog centralnog kamin-dvorca ukrašenog čuvenom Žolnai keramikom.

Nakon odlaska porodice Špicer pred Drugi svetski rat, dvorac je kroz decenije menjao namene: bio je zgrada opštine, biblioteka, dom kulture, pa čak i ekskluzivni restoran i hotel. Njegov filmski šarm privukao je i brojne režisere, pa je poslužio kao kulisa za snimanje kultnog ostvarenja "Rani radovi" Želimira Žilnika, ali i stranih filmova sa velikim zvezdama poput Edsona Arantesa do Nasimenta Pelea.

Danas, međutim, Špicerov dvorac prolazi kroz svoj najmračniji period. Iako je 1997. godine proglašen za spomenik kulture od velikog značaja, briga o njemu ostala je samo na papiru.

Decenije zanemarivanja, izloženost vremenskim nepogodama, ali i vandali koji su odneli sve što se moglo odneti, uključujući delove krovne konstrukcije i skupocene kamin-keramike, doveli su objekat do stanja potpunog urušavanja. Krov je na više mesta propao, zidovi su obijeni i prekriveni grafitiima, dok je bujna vegetacija počela doslovno da guta ostatke ovog arhitektonskog dragulja.

Šta je danas sa Špicerovim dvorcem?

On je praktično nebezbedna ruina. Iako se s vremena na vreme u javnosti pojave inicijative za njegovu restauraciju, pregovori sa potencijalnim investitorima i ideje o pretvaranju u kulturni centar ili luksuzni hotel, konkretnih radova na kompletnoj rekonstrukciji i dalje nema zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa i ogromnih finansijskih sredstava koja su potrebna za njegovu obnovu.

Dvorac trenutno stoji kao tihi, devastirani svedok nekadašnjeg bogatstva i evropskog duha Vojvodine, čekajući obnavljanje pre nego što gravitacija i vreme definitivno odnesu njegovu poslednju ciglu.

(Telegraf.rs)