Neverovatno otkriće u Ćele-kuli: Najmlađa žrtva imala SAMO 11 GODINA - ovo je dečak iz Čegarske bitke

Lice 11-godišnjeg dečaka, čija je lobanja uzidana u Ćele-kulu, digitalno je rekonstruisano, a antropološka analiza pokazala je da je stradao od udarca tupim predmetom u glavu. On je najmlađa osoba čiji su ostaci do sada analizirani u okviru projekta "Novo lice Ćele-kule", kroz koji istraživači pokušavaju da utvrde ko su bili ljudi čije su lobanje posle Bitke na Čegru uzidane i da rekonstruišu njihov izgled.

Među 58 preostalih lobanja iz Ćele-kule kod kojih je bilo moguće utvrditi pol, sve su pripadale muškarcima. Najviše ih je pripadalo muškarcima starosti između 20 i 25 godina, ali su istraživači pronašli i lobanju muškarca starijeg od 50 godina, kao i gotovo celu lobanju 11-godišnjeg dečaka.

Preporučujemo

Doktorka fizičke antropologije Nataša Šarkić predstavila predstavila je na konferenciji TEDxMedijana u Nišu rekonstruisano lice dečaka i njegov mogući izgled.

- Podatak je da je među 58 lobanja sigurno lobanja najmanje jednog deteta od 11 godina. Možda i dva, jer u drugom slučaju sačuvan je samo deo donje vilice, dok je u prvom slučaju sačuvana cela lobanja i sa sigurnošću znamo starost deteta. To dete je ubijeno udarcem u glavu tupim predmetom, što je i najtužniji podatak do kojeg smo došli sa ljudske tačke gledišta. Bilo je osoba i od 50 godina, što govori da je kompletno stanovništvo učestvovalo u tome, jer to nisu uobičajene godine za stasavanje vojnika, niti je 50 godina neki uobičajeni uzrast kada neko ide u borbu - govorila je Šarkić ranije.

Digitalna rekonstrukcija nije fotografija osobe niti može da otkrije svaki detalj njenog izgleda. Ona se zasniva na merenjima lobanje i antropološkim podacima - debljini mekih tkiva, položaju očnih duplji, nosa, ivica usta i drugim tačkama na kostima lica.

Kod lobanja iz Ćele-kule posao je bio dodatno otežan. Mnoge nisu cele, pojedine nemaju očuvane delove vilice, a donje vilice često nisu bile u prirodnom položaju. Zbog toga su istraživači neke delove najpre morali virtuelno da postave na odgovarajuće mesto, a zatim da dodaju mišiće, meka tkiva i kožu.

Na osnovu same lobanje može se dobiti najverovatniji oblik lica, ali ne i pouzdana informacija o boji očiju, kose ili tena, obliku ušiju i tome da li je osoba bila proćelava ili je imala drugačiju frizuru. Za takve podatke bila bi potrebna DNK analiza, koja u ovom projektu nije dozvoljena jer bi podrazumevala oštećivanje kosti ili uzimanje zuba.

Zbog toga su kod rekonstrukcija korišćeni i istorijski portreti i podaci o modi u centralnoj i južnoj Srbiji u 19. veku. Istraživači su naveli da su muškarci tog vremena uglavnom nosili kraću kosu i brkove, a ne brade, ali su takvi detalji deo istorijskog konteksta, a ne podatak koji se može direktno pročitati iz lobanje.

Posebno se istražuje i lobanja za koju se veruje da je pripadala Stevanu Sinđeliću. Njene karakteristike odgovaraju poznatim podacima o vojvodi, uključujući procenjenu starost, ali, kao i u ostalim slučajevima, identitet bez DNK analize nije moguće potvrditi.

Zbog toga je 23. septembra urađeno CT snimanje ove lobanje, koje bi trebalo da omogući detaljniji pregled njene unutrašnje strukture i povreda koje se ne vide spolja.

(Telegraf.rs/Južne Vesti)