Dan uoči Krstovdana: Slavimo rimskog oficira - Svetog Kornilija i njegovu snažnu priču o borbi za hrišćanstvo

Srpska pravoslavna crkva 26. septembra obeležava sećanje na Svetog sveštenomučenika Kornilija Stotnika, praznuje Obnovljenje hrama Vaskrsenja Hristovog u Jerusalimu i obeležava Pretprazništvo Vozdviženja Časnog Krsta (dan uoči jesenjeg Krstovdana).

Sveti sveštenomučenik Kornilije Stotnik

Kornilije je bio rimski oficir (stotnik) u Cezareji, a njegov istorijski i verski značaj je ogroman jer je on prvi paganin (nejevrejin) koji je primio hrišćanstvo. Prema novozavetnoj knjizi Dela apostolska, iako je bio Rimljanin, bio je izuzetno pobožan i milostiv, čovek koji je redovno pomagao siromašnima i neprestano se molio Bogu.

Preporučujemo

Njegova iskrena vera nije prošla nezapaženo. Jednog dana, tokom molitve, javio mu se anđeo Božji i saopštio mu da su njegove molitve uslišene, te mu je naložio da pošalje ljude u grad Jopu (današnja Jafa) i pronađe apostola Petra.

U isto vreme, apostol Petar je imao neobičnu viziju u kojoj mu je s neba spušteno platno puno različitih životinja. Čuo je glas koji mu naređuje da jede, a kada je Petar odbio rekavši da nikada nije okusio ništa "nečisto", glas mu je strogo odgovorio: "Što je Bog očistio, ti ne zovi nečistim". Ova vizija bila je božanska poruka Petru da Božja milost više ne sme biti ograničena samo na Jevreje.

Kada su Kornilijevi izaslanici stigli, Petar je shvatio značenje vizije. Otišao je u Cezareju, ušao u dom rimskog stotnika i počeo da propoveda Jevanđelje. Tokom njegove besede, Duh Sveti je sišao na sve prisutne, a Petar je odmah krstio Kornilija i čitavu njegovu porodicu, čime je srušena dotadašnja barijera između Jevreja i ostalih naroda.

Nakon krštenja, Kornilije je napustio vojnu službu, odrekao se svetovnog života i krenuo za apostolom Petrom. Kasnije je rukopoložen za episkopa i poslat u neznabožački grad Skepsiju da propoveda veru. Tamo je doživeo brojna stradanja i progone od strane lokalnih vlasti.

Obnovljenje hrama Vaskrsenja Hristovog

Na današnji obeležavamo i sećanje na svečano osvećenje velelepnog hrama koji su sveti car Konstantin Veliki i njegova majka, carica Jelena, podigli 335. godine na brdu Golgota u Jerusalimu – tačno na mestu Hristovog raspeća, pogreba i vaskrsenja.

Pretprazništvo Vozdviženja Časnog Krsta

U pravoslavnoj tradiciji, 26. septembar služi kao dan duhovne pripreme vernika za sutrašnji veliki praznik – Vozdviženje Časnog Krsta (jesenji Krstovdan, 27. septembar), kada se obeležava pronalazak krsta na kojem je Isus Hristos razapet.

(Telegraf.rs)