Obeležavamo 200 godina od rođenja čuvenog "Čika Ljube": Nenadovići ne smeju da padnu u zaborav

Izložbom "Šumadijski Evropljanin - Ljubomir P. Nenadović" obeleženo je u Brankovini kod Valjeva 200 godina od rođenja Ljubomira Nenadovića, u organizaciji Ministarstva kulture i valjevske Matične biblioteke "Ljubomir Nenadović", a ministar kulture u tehničkom mandatu Nikola Selaković je najavio da će povodom važnog jubileja Valjevo dobiti i spomenik Čika Ljubi Nenadoviću.

Selaković je u valjevskoj Gradskoj galeriji otvorio0 izložbu koju prati i istoimeni katalog, saopštilo je Ministarstvo kulture.

Preporučujemo

"Dva veka od rođenja Ljubomira Nenadovića ne podsećaju nas samo na istoriju, već nam vraćaju veru u snagu naše sopstvene kulture. Ministarstvo kulture Republike Srbije sa posebnim ponosom stalo je iza ovog programa, čvrsto verujući da Čika Ljubin duh i danas živi u svakome ko teži znanju, slobodi i napretku svoje zemlje", rekao je Selaković.

Prema njegovim rečima ova izložba, koju prati i istoimeni katalog, jeste živa iskra i putokaz, odnosno dokaz da srpska reč i srpsko ime imaju svoje veliko dostojanstveno mesto u porodici evropskih naroda.

"Obeležavajući dve stotine godina od rođenja Ljubomira P. Nenadovića slavimo viziju Srbije koja je u svet odlazila uzdignuta čela, da uči i da saznaje, uvek spremna da se vrati svome domu i svome rodu. Valjevski kraj je oduvek davao ljude snažnog karaktera i britkog uma, a Čika Ljuba je upravo simbol te duhovne otvorenosti", rekao je Selaković.

Kako je Selaković ocenio, naziv izložbe "Šumadijski Evropljanin" precizno opisuje ličnost Čika Ljube Nenadovića koji je razgovarao sa Evropom gospodstveno, bez kompleksa, u pravom smislu reči - srpski i dokazao da čovek može biti građanin sveta, a da ni za pedalj ne zaboravi sopstveno poreklo.

"Pamtimo ga kao redak spoj, čoveka duboko vezanog za zavičaj i herojsku ustaničku državotvornu porodicu Nenadovića, a istovremeno potpuno otvorenog za svet. Razgovarao je sa Evropom gospodstveno, bez kompleksa, u pravom smislu reči - srpski i dokazao da čovek može biti građanin sveta, a da ni za pedalj ne zaboravi sopstveno poreklo. Kroz svoje putopise Čika Ljuba je približio srpskom čitaocu daleke gradove,kulture i predele, učeći nas da tuđe vrednosti poštujemo, a da svoje čuvamo", poručio je Selaković.

On je podsetio da je izložbena postavka rezultat izuzetne saradnje ustanova kulture - Državnog arhiva Srbije, Arhiva Republike Srpske, Srpske pravoslavne crkvene opštine u Trstu i Gradske galerije u Valjevu, koje su zajedničkim radom pokazale da su velike ličnosti blago koje spaja čitav srpski kulturni prostor.

Selaković je rekao da ova mreža srpskih kulturnih centara jasno govori koliko je Nenadovićev uticaj bio i ostao veliki, prelazeći i tadašnje i sadašnje državne granice.

Centralna proslava "Putevima kulture i rodoljuba - Ljubomir Ljuba Nenadović 1826-2026" povodom jubileja održana je u porti Crkve Svetih Arhangela u Brankovini uz prigodan program beogradskog Narodnog pozorišta.

Otac mu je bio prota Mateja Nenadović

Poticao je iz znamenite porodice koja je ostavila dubok trag u srpskoj istoriji. Njegov otac bio je prota Mateja Nenadović, vojvoda iz Prvog srpskog ustanka i autor „Memoara“, dok mu je deda bio knez Aleksa Nenadović, jedna od prvih žrtava Seče knezova 1804. godine. Zbog blage naravi i neposrednosti, savremenici su ga od milja zvali „čika Ljuba“.

Školovao se u Brankovini, Valjevu i Beogradu, a potom je od 1844. do 1848. godine studirao filozofiju i književnost u Pragu, Berlinu, Hajdelbergu, Ženevi i Parizu. Boravak u evropskim kulturnim i univerzitetskim centrima, kao i susret sa savremenim idejama tog vremena, snažno su uticali na njegov kasniji književni i prosvetiteljski rad.

Po povratku u Srbiju radio je kao profesor na beogradskoj Visokoj školi, a potom službovao u ministarstvima prosvete i unutrašnjih dela. Godine 1858. postavljen je za sekretara Srpskog poslanstva u Carigradu. Bio je član Društva srpske slovesnosti i Srpskog učenog društva, a 1887. godine izabran je među prvih 16 redovnih članova Srpske kraljevske akademije.

Najznačajniji i najtrajniji deo njegovog književnog opusa čine putopisi i pisma, među kojima su „Pisma iz Švajcarske“, „Pisma iz Italije“, „Prva pisma iz Nemačke“, „Druga pisma iz Nemačke“ i „Pisma sa Cetinja“. Posebnu vrednost imaju njegovi zapisi o Petru II Petroviću Njegošu, nastali tokom njihovog susreta i druženja u Napulju.

Nenadović je pokrenuo i list „Šumadinka“, priredio i objavio očeve „Memoare“, kao i Njegoševu „Slobodijadu“. Pisao je pesme, pripovetke, udžbenike i polemičke tekstove, ostavljajući za sobom raznovrsno književno i publicističko delo.

Preminuo je 2. februara 1895. godine u Valjevu, a prema sopstvenoj želji sahranjen je u porti crkve u Brankovini. Dva veka od njegovog rođenja prilika su da se ponovo podsetimo pisca čiji se putopisi i danas čitaju zbog živog jezika, duhovitosti i dragocenih svedočanstava o vremenu u kojem je živeo i stvarao.

(Telegraf.rs/Tanjug)