Reči imaju posledice: Novinari učili kako da prepoznaju govor mržnje i odgovorno izveštavaju

Nije važno samo šta objavljujemo, već i kako o tome govorimo. Izbor reči, naslova, fotografija i sagovornika može da doprinese razumevanju i dijalogu, ali i da podstakne predrasude i učini diskriminaciju prihvatljivom.

Upravo zato su profesionalni standardi i etičko izveštavanje važni ne samo za ugled medija već i za društvo u celini, jedna je od poruka dvodnevne obuke „Etičko izveštavanje i uloga medija u suzbijanju govora mržnje”, koju je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti organizovao u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku”.

Preporučujemo

„Novinari ne mogu biti odgovorni za svaku reakciju javnosti, ali jesu odgovorni za način na koji oblikuju informaciju i kontekst u kojem je predstavljaju. Kritičko izveštavanje i sloboda izražavanja ne isključuju odgovornost da se prepoznaju predrasude, ne podstiče mržnja i ne ugrožava dostojanstvo ljudi. Upravo u tome se ogleda snaga profesionalnog novinarstva”, poručio je Milan Antonijević, poverenik za zaštitu ravnopravnosti.

Foto: Arhiva PZR

Obuku su otvorile Evgenija Jakumopulu, zamenica šefa Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, i Jelena Kotević, v. d. pomoćnice poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Učesnici su se bavili međunarodnim standardima i praksom Evropskog suda za ljudska prava, granicama slobode izražavanja i kriterijumima za prepoznavanje govora mržnje. Posebno su razmatrani primeri diskriminatornih narativa u medijima i na digitalnim platformama, kao i pitanje kako izveštavati o osetljivim temama bez generalizacija, stereotipa i dodatne stigmatizacije ljudi koji su već izloženi diskriminaciji.

Sa Nebojšom Đuričićem, sudijom Višeg suda u Beogradu, Ljubicom Gojgić, novinarkom RTV, Reljom Pantićem, šefom Odeljenja za postupanje po pritužbama u instituciji Poverenika, predstavnicima REM-a i Saveta za štampu, novinari su razgovarali o međunarodnim standardima, sudskoj praksi i konkretnim primerima diskriminatornih narativa u medijima i na digitalnim platformama.

Kroz praktične vežbe i diskusiju, novinari su imali priliku da razmotre kako da prepoznaju granicu između legitimne kritike i govora mržnje, a da pritom ne ugroze slobodu izražavanja i uređivačku nezavisnost.

Obuka je organizovana u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku”, kroz projekte „Zaštita slobode izražavanja i slobode medija u Srbiji (PROFREX)” i „Borba protiv diskriminacije i promocija različitosti u Srbiji”.

(Telegraf.rs)