Znate li koliko je dugačak jedan aršin? Zaboravljene mere kojima su naši preci merili svet

Pre nego što su savremeni metri, kilogrami i hektari u potpunosti uredili našu svakodnevicu, u Srbiji se trgovalo, gradilo i obrađivalo zemljište prema merama koje su se direktno oslanjale na čovekovo telo i praktično iskustvo sa terena. Pijace i njive funkcionisale su uz pomoć aršina, oka, lakata i pedalja.

Preporučujemo

Najpristupačniji instrument za merenje dužine bilo je samo ljudsko telo. Tako je pedalj označavao rastojanje od vrha palca do vrha malog prsta potpuno raširene šake, što je u praksi iznosilo između 18 i 22 centimetra. Za veće tkanine i gradnju koristio se lakat, koji je merio razmak od vrha lakta do vrha ispruženih prstiju (od 44 do 52 centimetra), dok se tkanina na čaršijskim tezgama najčešće sekla na aršin, meru dužine od oko 68 centimetara. Kada je trebalo izmeriti dubinu vode, visinu stabla ili dužinu međe, primenjivao se hvat, rastojanje između vrhova prstiju raširenih ruku odraslog čoveka, približno između 1,8 i 2 metra.

Kada je reč o težini robe i poljoprivrednim prinosima, najvažnija trgovačka jedinica bila je oka, koja je najčešće težila oko 1,28 kilograma. Za veće količine žita, brašna ili druge robe koristio se tovar, mera koja je obično podrazumevala 100 oka, odnosno približno 128 kilograma, što je odgovaralo teretu koji je tovarna životinja mogla da ponese. Sa druge strane, veličina poseda i oranica merila se radnim učinkom: jedno jutro zemlje predstavljalo je površinu koju je orač sa parom volova mogao da uzore za jedan dan rada, što odgovara površini od oko 0,57 hektara.

Ovaj viševekovni šaroliki sistem zvanično je počeo da odlazi u istoriju krajem 19. veka. Uvođenjem metričkog sistema u Kneževini Srbiji, metarske mere postale su zakonski obavezne 1. januara 1880. godine, čime su stare mere postepeno povučene iz zvaničnih knjiga i administracije.

(Telegraf.rs)