Glavobolja: Vrste, uzroci i lečenje! Naš neurolog objasnio: Evo kada je bol u glavi alarm za uzbunu

Glavobolja je jedan od najrasprostranjenijih zdravstvenih problema savremenog doba, a može se javiti iz niza razloga - usled stresa, nesanice, nedostatka gvožđa u organizmu ili obične prehlade. Ipak, ona neretko predstavlja i alarm za znatno ozbiljnija stanja i bolesti, zbog čega se nikada ne sme olako shvatati niti ignorisati. Pravilno prepoznavanje prirode i porekla bola ključno je za postavljanje tačne dijagnoze, pravovremenu prevenciju i efikasno lečenje.

Oblici i vrste glavobolja

Medicinski posmatrano, sve glavobolje se generalno dele na dve osnovne kategorije: primarne i sekundarne.

Preporučujemo

Primarne glavobolje nisu uzrokovane nekim drugim prikrivenim oboljenjem u organizmu, već predstavljaju stanje za sebe. Među njima je najzastupljenija tenziona glavobolja, koja pogađa najveći broj ljudi, a najčešće se opisuje kao osećaj stezanja ili tupog pritiska poput obruča oko glave. Intenzitet ovog bola obično je blag do umeren i ne pogoršava se fizičkom aktivnošću, a do njega najčešće dovode nagomilani stres, hroničan umor, loš san i dugotrajno sedenje ispred ekrana.

Znatno teži i ozbiljniji oblik predstavlja migrena, koja pogađa milione ljudi širom sveta. Ona se tipično javlja u epizodnim napadima i donosi pulsirajući bol, najčešće lokalizovan samo sa jedne strane glave, a ove neprijatne epizode mogu trajati od nekoliko sati pa sve do nekoliko dana. Sa druge strane, klaster glavobolja spada u ređe, ali ekstremno bolne oblike. Karakteristična je po tome što se javlja u ciklusima, odnosno klasterima, neretko u tačno određeno doba dana ili godine. Bol je izrazito intenzivan, probadajući i koncentrisan oko jednog oka, i premda traje znatno kraće nego kod migrene, njen intenzitet često je potpuno iscrpljujući za pacijenta.

Sekundarne glavobolje predstavljaju direktnu posledicu ili prateći simptom drugih zdravstvenih problema i patoloških stanja. One mogu nastati usled:

Infekcija i upalnih procesa

Povreda glave i vrata

Naglog skoka krvnog pritiska

Problema sa sinusima

Tumora ili vaskularnih poremećaja u glavi

Simptomi koji prate različite tipove glavobolja

U zavisnosti od uzroka i vrste glavobolje, klinička slika može varirati od blage nelagodnosti do ozbiljnih neuroloških ispada:

Pritisak i osećaj stezanja u predelu čela, potiljka ili slepoočnica

Jednostrani, pulsirajući bol

Mučnina i povraćanje

Izražena fotofobija (osetljivost na svetlost) i fonofobija (osetljivost na zvuk)

Crvenilo oka, pojačano suzenje i zapušenost nozdrve na zahvaćenoj strani lica

Vrtoglavica i nestabilnost pri hodu

Utrnulost, slabost ili oduzetost lica, ruku ili nogu (posebno ako zahvata jednu polovinu tela)

Poremećaj govora - otežano i nerazumljivo izgovaranje reči ili potpuna nemogućnost artikulacije.

O glavoboljama, moždanom udaru, utrnulosti u rukama i nogama i vrtoglavicama, u podkastu "Zdravo sa Ivanom", govorio je dr Aleksandar Pantović, neurolog sa Vojnomedicinske akademije (VMA) u Beogradu.

Kada je glavobolja znak za uzbunu?

Iako bol u glavi izaziva veliku neprijatnost, u ogromnom broju slučajeva nije reč o životno ugrožavajućem stanju. Dr Aleksandar Pantović razjasnio je procenat i prirodu ovih tegoba.

- Većina glavobolja koje se javljaju su bezazlene. Više od 95 odsto glavobolja su zapravo benigne glavobolje. To što ih nazivamo benignim samo znači da one nisu po život opasne ali to ne znači da one nisu "onespobljavajuće". Kada osobu boli glava, ona ne može na adekvatan način da funkcioniše. Glavobolja je najčešći simptom zašto se pacijenti javljaju lekaru - rekao je dr Pantović.

On napominje da manji procenat glavobolja ipak zahteva poseban oprez i hitno ispitivanje.

- Kod njih se, za razliku od ovih hroničnih razlikuje to što naglo nastaju, što deluju drugačije i tada se treba javiti lekaru. Neurolog utvrđuje pregledom na šta može ukazivati i šta dalje raditi - dodao je dr Pantović.

Kada se javi iznenadan bol u glavi, čest je strah pacijenata da je nastupio moždani udar. Neurolog detaljno objašnjava ovaj mehanizam.

- Na pitanje da li treba čovek da se plaši moždanog udara kada ga zaboli glava, ne možemo da kažemo da ne, ali retko kada moždani udar prati glavobolja, naročito kada je ishemijski moždani udar, jer se on dešava u strukturama mozga koji nemaju nervne završetke. Krvareći moždani udar i oni ređi koji se dešavaju zbog krvarenja i raslojavanja, disekcije krvnog suda, oni mogu da budu praćeni jakon glavoboljom, zbog čega je i potrebno uraditi dijagnostiku što pre - istakao je dr Pantović.

Ukoliko se uz glavobolju pojavi oduzetost ekstremiteta, asimetrija lica ili nerazumljiv govor, reč je o urgentnom stanju koje zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Kada potražiti pomoć lekara?

Iako većina glavobolja prolazi spontano ili uz odmor, neodložnu lekarsku intervenciju zahtevaju sledeće situacije:

Pojava iznenadne, razorne i izuzetno jake glavobolje

Glavobolja nastala neposredno nakon udarca ili traume glave

Glavobolja praćena gubitkom svesti, konfuzijom ili dezorijentacijom

Prisustvo visoke telesne temperature i ukočenosti vrata

Pojava naglih smetnji u govoru, vidu ili motorici

Ukoliko glavobolje promene svoj uobičajeni karakter, postanu znatno učestalije ili upornije, pacijenti se ne smeju oslanjati isključivo na svakodnevno uzimanje analgetika, već se moraju javiti neurologu.

Kako se leči glavobolja?

Pristup lečenju u potpunosti zavisi od tačne dijagnostike i utvrđivanja da li je posredi primarni ili sekundarni tip oboljenja. Kod sekundarnih glavobolja celokupan medicinski tretman usmeren je na otklanjanje osnovnog uzroka. Kada se uspešno sanira problem koji je doveo do tegoba - bilo da se radi o lečenju sinusne infekcije, regulaciji povišenog krvnog pritiska, saniranju mehaničke povrede ili hirurškom rešavanju promene u glavi - nestaje i sam bol.

Sa druge strane, tretman primarnih oblika zahteva prilagođen pristup svakom pacijentu pojedinačno. Kada je u pitanju najrasprostranjenija, tenziona glavobolja, fokus terapije leži u korenitoj korekciji životnih navika, kontroli nivoa svakodnevnog stresa, obezbeđivanju dovoljne količine kvalitetnog sna i znatnom smanjenju vremena koje se provodi ispred ekrana, uz povremenu primenu blagih analgetika po preporuci lekara. Za razliku od nje, znatno agresivniji oblici poput migrena i klaster glavobolja iziskuju specifičnu i strogo kontrolisanu terapiju koju određuje isključivo neurolog. Ovaj plan lečenja kombinuje ciljane lekove za brzo i efikasno prekidanje samog akutnog napada bola, ali i redovnu preventivnu, profilaktičku terapiju koja ima za cilj da proredi učestalost i ublaži intenzitet iscrpljujućih epizoda kod pacijenata.

Sve o zdravlju, prevenciji i lečenju bolesti, možete saznati od najboljih stručnjaka podcasta "Zdravo sa Ivanom", koji se emituje ponedeljkom od 19 časova na portalu Telegraf.rs, autorke i urednice Ivane Anđelković. Više od 100 epizoda podcasta "Zdravo sa Ivanom" posvećenih zdravlju, prevenciji i savremenoj medicini.

(Telegraf.rs)