Prof. dr Zoran Džamić objasnio koji su simptomi karcinoma prostate i zašto je odlazak urologu važan posle 40.

U Srbiji se godišnje otkrije oko 2.800 novih slučajeva karcinoma prostate, dok 1.100 muškaraca izgubi bitku sa tom bolešću. Urolog Zoran Džamić upozorava da su preventivni pregledi jednostavni, da genetika ima značajnu ulogu i da muškarci ne bi trebalo da čekaju pojavu simptoma da bi posetili lekara.

Muškarci u Srbiji i dalje nedovoljno vode računa o prevenciji bolesti prostate, a strah od neprijatnosti i moguće dijagnoze nekima je razlog da izbegavaju odlazak kod urologa. Prema podacima više od 40 odsto muškaraca izbegava urološke preglede, dok je karcinom prostate jedan od vodećih uzroka smrtnosti u muškoj populaciji.

Preporučujemo

O značaju prevencije, simptomima na koje treba obratiti pažnju, naslednim faktorima i mogućnostima lečenja govorio je prof. dr Zoran Džamić, istakavši da se odnos muškaraca prema zdravlju menja poslednjih petnaestak godina, ali je neophodno da preventivni pregledi postanu redovna navika.

"Jači pol, koji manje ide kod lekara, manje se bavi preventivnim pregledima, mislimo da smo neki superiorni deo ove naše zajednice. Međutim, to je potpuno pogrešno", rekao je prof. dr Zoran Džamić, direktor Univerzitetske urološke klinike u Kliničkom centru Srbije.

Prema njegovim rečima, jedan od razloga zbog kojih muškarci izbegavaju urologa jeste i predrasuda da odlazak na takav pregled na neki način dovodi u pitanje njihovu muškost.

"Mi smo manje muško ako odemo na pregled kod urologa. Imate više muško", rekao je Džamić, ukazujući na to da se takav odnos prema zdravlju menjao tokom poslednjih godina.

U Srbiji se godišnje otkrije oko 2.800 novih slučajeva

Govoreći o rasprostranjenosti karcinoma prostate, Džamić je naveo da se u Srbiji svake godine otkrije oko 2.800 novih pacijenata sa tom dijagnozom, dok približno 1.100 muškaraca godišnje izgubi bitku sa bolešću.

O toj temi nedavno je održan i veliki stručni skup na Srebrnom jezeru, na kojem je učestvovalo oko 200 lekara iz Srbije koji se bave onkologijom i uroonkološkim oboljenjima, uključujući i karcinom prostate.

Džamić je istakao da je reč o ozbiljnoj bolesti koja može uspešno da se leči kada se otkrije u početnoj fazi.

"Karcinom prostate je takva bolest da može da se izleči samo onda kada se otkrije u početnoj fazi", naglasio je urolog.

Zbog toga je važno da muškarci ne čekaju pojavu tegoba, već da na vreme počnu sa preventivnim kontrolama.

Posle 40. godine redovno proveravati PSA

Prema rečima Džamića, muškarci bi trebalo da počnu da razmišljaju o preventivnim urološkim pregledima posle 40. godine, odnosno u petoj deceniji života, i da ih obavljaju jednom godišnje.

Jedna od osnovnih analiza je određivanje vrednosti PSA, prostata-specifičnog antigena, proteina koji se luči u ćelijama prostate. Za analizu je potrebno uzeti svega dva mililitra krvi, a može se obaviti i u državnim i u privatnim zdravstvenim ustanovama.

"To je jeftina analiza. Taj marker može vrlo često da spasi glavu nekom", rekao je Džamić.

On je ukazao na to da muškarci često redovnije vode računa o održavanju automobila nego o sopstvenom zdravlju, iako je za preventivnu proveru prostate dovoljno odvojiti malo vremena.

"Jedanput godišnje je sasvim dovoljno", naveo je urolog.

Foto: Shutterstock

Ipak, kada je reč o naslednom faktoru, preporučeni početak kontrola pomera se na raniji period života.

"Genetika kod karcinoma prostate ima značajno mesto i učestalost kod članova porodice gde su stariji članovi imali karcinom prostate je i do 100 puta veća", upozorio je Džamić.

Zbog toga, kako je objasnio, kod muškaraca sa porodičnom predispozicijom ne treba čekati petu deceniju, već se sa redovnim proverama PSA može početi već sredinom četvrte decenije života.

Kao dodatnu metodu preventivne kontrole naveo je ultrazvučni pregled donjeg urinarnog trakta, odnosno mokraćne bešike i prostate, koji u kombinaciji sa analizom PSA lekarima daje važne smernice.

Uvećana prostata, upala i karcinom nisu isto

Prostata može biti zahvaćena različitim patološkim stanjima, a Džamić je objasnio da se među njima izdvajaju upala prostate, njeno dobroćudno uvećanje, odnosno benigna hiperplazija, i karcinom prostate.

Prema njegovim rečima, od benigne hiperplazije prostate boluje oko 70 odsto muške populacije, kako u svetu tako i u Srbiji.

Problem je što vrednosti PSA mogu biti poremećene kod različitih patoloških stanja, pa se na osnovu jedne analize ne može samostalno postaviti dijagnoza niti utvrditi o kojem je oboljenju reč.

Zato je važno da rezultate pregleda proceni lekar, a da pacijent, ukoliko postoji potreba, bude upućen urologu.

Džamić je naveo da u Srbiji ima oko 380 urologa, dok na Univerzitetskoj urološkoj klinici u Kliničkom centru Srbije radi 50 njegovih kolega.

"Ne možemo to sami da razlikujemo. Ali zato postojimo mi. Lekar opšte medicine usmeri pacijenta na urologa i vi dođete kod urologa", objasnio je.

Promene u mokrenju ne treba pripisivati samo starenju

Jedan od važnih pokazatelja da postoji problem sa prostatom ili donjim urinarnim traktom jesu promene u mokrenju. Džamić je naveo nekoliko simptoma na koje muškarci treba da obrate pažnju.

Među njima su učestalo mokrenje tokom dana, noćno mokrenje, pojava krvi u urinu, promena jačine i kvaliteta mlaza, kao i čekanje da mokrenje počne nakon odlaska u toalet.

Upozoravajući znaci su i nemogućnost zadržavanja mokraće i otežano zaustavljanje mokrenja.

"Svako od nas zna kako je mokrio ranije, kad je bio mlađi. Ali svako od nas zna da prepozna kada je to došlo do neke granice, kada narušava kvalitet života", rekao je Džamić.

Kako je objasnio, način mokrenja prirodno se menja sa godinama, pa muškarac od 65 godina ne mokri isto kao mladić od 25. Međutim, to ne znači da svaku promenu treba prihvatiti kao normalan deo starenja.

Važno je prepoznati trenutak kada tegobe počinju da narušavaju svakodnevni život, uključujući seksualni i porodični život.

Hronične upale prostate i seksualno prenosive infekcije

Govoreći o uticaju bolesti prostate na plodnost, Džamić je naveo da problemi sa uvećanom prostatom u starijoj životnoj dobi nisu direktno povezani sa plodnošću. Međutim, drugačija je situacija kod hroničnih upala prostate, koje se mogu javiti i kod mlađih muškaraca.

Posebno je ukazao na značaj seksualno prenosivih infekcija, koje mogu dovesti do hroničnog prostatitisa.

"Ne postoji nijedan muškarac kod koga možete da izlečite hroničnu upalu prostate. Vi možete da je zalečite, da produžite periode kada nema simptoma i da se taj čovek dobro oseća, ali da ga izlečite ne možete", rekao je Džamić.

Među bakterijama koje mogu biti povezane sa ovim infekcijama naveo je hlamidiju, mikoplazmu i ureaplazmu.

Prema njegovim rečima, bakterijske infekcije imaju značajno mesto i u nastanku muškog steriliteta, zbog čega je važno da mlađi muškarci vode računa o prevenciji.

Istakao je da su mlađe generacije danas informisanije o seksualno prenosivim infekcijama nego što je to bio slučaj pre 20 ili 30 godina, ali da je neophodno nastaviti sa edukacijom.

Džamić je podsetio i na to da se životni vek produžio, pa seksualni život i seksualno zdravlje nisu teme koje se odnose isključivo na mlađe ljude.

Kako je naveo, na klinici imaju veliki broj pacijenata starih 72 ili 73 godine koji i dalje imaju seksualnu želju, žele da održavaju seksualne odnose i dolaze na preglede sa partnerkama.

U Srbiji se primenjuju sve savremene metode lečenja

Kada je reč o lečenju oboljenja prostate, Džamić je istakao da se u Srbiji primenjuju sve metode koje postoje u svetu.

Medikamentozna terapija, kako je naveo, identična je onoj koja se primenjuje u drugim zemljama, dok Univerzitetska urološka klinika obavlja sve metode hirurškog lečenja.

Džamić je dodao da se uskoro očekuje i dolazak robota za operacije prostate.

Posebno je pohvalio mlade hirurge koji rade na klinici, ističući da je reč o perspektivnom timu čiji su članovi već i nastavnici na fakultetu i docenti.

"Oni drže taj posao, oni rade to najviše i mi dnevno imamo bar dve sofisticirane operacije prostate kao i drugi centri u svetu", rekao je.

Dodao je da klinika primenjuje preporuke i smernice Evropske asocijacije urologa, čiji je član, i da su rezultati lečenja uporedivi sa onima u drugim zemljama.

Govoreći o radu ustanove kojom rukovodi gotovo 15 godina, Džamić je istakao da nijednog pacijenta nisu morali da pošalju na lečenje u inostranstvo.

"Mi nismo nikad nijednog pacijenta poslali u inostranstvo. Znači da ipak nešto znamo", rekao je Džamić, dodajući da su rezultati lečenja dobri i da je većina pacijenata zadovoljna nakon medikamentozne ili hirurške terapije.

Novembar je posvećen muškom zdravlju

Novembar se u svetu obeležava kao Movembar, mesec posvećen podizanju svesti o muškom zdravlju. Džamić je tu priliku iskoristio da podseti na značaj redovnih kontrola i praćenja promena koje mogu ukazivati na urološke probleme.

Kako je naveo, svaki muškarac treba da obrati pažnju na kvalitet mokrenja i stanje testisa, ali i da jednom godišnje obavi ultrazvučni pregled abdomena.

Tim pregledom obuhvataju se bubrezi, mokraćna bešika, prostata, testisi i semene kesice.

"To je za početak sasvim dovoljno za širu našu populaciju", istakao je prof. dr Zoran Džamić, direktor Univerzitetske urološke klinike u Kliničkom centru Srbije.

Ukoliko se tokom analiza i pregleda uoče određena odstupanja, lekari opšte medicine u domovima zdravlja mogu da upute pacijente specijalistima urologije.

Džamić je ponovio da je najvažnije da muškarci ne odlažu odlazak lekaru i da preventivne kontrole postanu deo njihove redovne brige o zdravlju.

"Samo da se to ispoštuje, biće rezultat onakav kakav je svuda u svetu", zaključio je urolog.

(Telegraf.rs/RTS)