Profesor Ljubić: Zamrzavanje jajnih ćelija jedan od načina očuvanja reprodukcije

Ginekolog prof.dr Aleksandar Ljubić izjavio je danas da trudnoća posle 40. i 50. godine medicinski gledano ne predstavlja veći zdravstveni rizik od trudnoće u dvadesetim ili tridesetim godinama, kao i da ne postoji objavljen slučaj o većim komplikacijama kod žena koje ostane trudne u kasnijim godinama, ukoliko se one na pravi način pripreme za to.

Ljubić je za Tanjug rekao, govoreći o zdravstvenim rizicima trudnoće u kasnijim godinama, da se može razviti dijabetes i povećanje pritiska, istakavši da je moguće otkriti i jedan i drugi rizik i prevenirati ga na vreme.

Preporučujemo

Komentarišući to što glumica Hilari Svonk u 52. godini čeka treće dete, Ljubić je rekao da ne postoji tačno određena starosna granica posle koje žena više ne može da postane majka, i istakao da medicina i dalje pokušava da vidi koliki je biološki potencijal, šta su rizici i da se to predoči pacijentima.

"Svo to drvlje i kamenje na glumicu koja je rešila da u tim godinama ostane trudna predstavlja veliko vraćanje unazad, o tome smo pričali u prošlo milenijumu. To je diskriminacija po starosti i polu, gde neko ograničava ženu na mogućnost rađanja, to nije dobro", poručio je on.

Na pitanje zašto se sa godinama žene pad plodnosti ubrzava, Ljubić je rekao da je jajnik organ koji ima svoju funkciju reporodukcije i hormonsku funkciju, kao i da su te dve funkcije neraskidive jedna od druge.

Pad hormona se dešava ili kada se iscrpi rezerva ili zato što mehanizmi kojima jajna ćelija sazreva mogu dovesti do brojnih posledica po zdravlje žena, objasnio je on i dodao da ukoliko se izvodji repodukcija kao faktor, to opšte zdravlje je najvažniji fenomen na koji možemo medicinski da utičemo.

Odgovarajući na pitanje koliko zamrzavanje jajnih ćelija može promeniti reproduktivne mogućnosti žene nekoliko godina kasnije, Ljubić je rekao da zamrzavanje jajnih ćelija može biti svojevrsna polisa osiguranja za buduće materinstvo i jedan od načina očuvanja reprodukcije, napomenuvši da nije samo reprodukcija ta koja je bitna u životu svake žene.

Ljubić je istakao da pored reprodukcije koja je veoma važna, najvažnija je briga o opštem zdravlju, i dodao da je, dok medicina ne bude mogla da pravi nove ćelije koje će vraćati hormone u normalu, zamrzavanje jajnih ćelija najbolji način za očuvanje plodnosti.

"To što se u javnosti mnogo više govori o ženskom biološkom satu nego o muškom, predstavlja polnu diskriminaciju koja je posledica različite fiziologije. Kod muškarca to ide sporije i neprimetnije, a kod žena brže. Mi danas imamo potpuno efikasne načine prevencije popuštanja jajnih ćelija, u mladosti je vreme da se brine o svojoj reprodukciji i opštem zdravlju za godine koje dolaze", poručio je on.

Psihoterapeut Milica Jeremić izjavila je danas da iza razmišljanja ljudi koji osuđuju i targetiraju žene koje se odluče za kasno materinstvo i smatraju da je sa 50 godina kasno za trudnoću, krije strah od sopstvene smrti, sopstvenog propadanja i verovanja u nešto što je zastarelo, i poručila da je žena sa 40 i 50 godina na vrhuncu svoje evolucije i potpuno spremna, biologijom podržana, da postane majka.

"Što se tiče razmišljanja o ovome, ostali smo negde u kamenom dobu. Zaboravljamo da su ljudi nekada živeli između 40 i 45 godina, a danas je životni vek oko 80 godina. Žena u pedesetim godinama se ostvarila na raznim poljima, karijeru je definisala, partnerske odnose takođe, kao i stambeno i ekonomsko pitanje, i u psihološkom smislu ona je na vrhuncu svoje evolucije i spremna da postane majka", navela je Jeremić za Tanjug.

Komentarišući to što Hilari Svonk u 52. godini čeka treće dete, Jeremić je rekla da su naše bake morale rano da rađaju decu iz razloga što je bila velika stopa smrtnosti novorođenčati, velika stopa smrtnosti žena koje su rađale, dok se danas to promenila i biologija ide u korak sa tim da je žena sasvim u redu ukoliko rodi sa 50 godina.

Na pitanje kakve su psihološke prednosti, a kakvi izazovi roditeljstva u kasnijim godinama, Jeremićeva je istakla da zrelost, emocionalna stabilnost i životno iskustvo donose veći kvalitet u odgajanju dece, i dodala da je takva majka mnogo investiranija u svoje potomstvo.

"Daleko od toga da nije svesna vremena i godina, ali upravo je zbog toga i posvećena odnosu sa detetom. Osetljiva je i na te predrasude, pa vrlo često majke koje rode kasno su prilično perfekcionistički nastrojene prema svojoj deci. Manjak energije može biti izazov, ali ta energija je individualna stvar", navela je ona.

Odgovarajući na pitanje kako trudnica u pedesetim godinama može da se izbori sa pritiscima, osudama i stigmama, i očuva svoje mentalno zdravlje, Jeremić je rekla da je neophodno da bude svesna da život ne staje u pedesetim godinama, kao i to da se iza rečenice "svaka ti čast, ja ne bih mogla" krije sopstveni strah i uverenje da su nam svi žviotni ciklusi završeni.

Takvo razmišljanje ide iz plemenskih zajednica onda kada su naše bake sa 35 godina čuvale unučiće, a mlađi naraštaji se trudili da idu u lov, izjavila je ona i napomenula da biologija ne bi dozvolila da žene sa 50 godina mogu da postanu majke ukoliko nisu spremne da to potomstvo izvedu na put.

"Žena sa 50 godina je već ostvarena u ostalim identitetima, njena jedina prepreka jesu njene godine ali time bude više investirana u odnos sa detetom i već je pripremljena na osude i pritiske s kojima se može suočiti. Treba da se zapitamo ko od nas ima potpisan ugovor da će dočekati sutra", poručila je Jeremić.

(Telegraf.rs/Tanjug)