• 0

Šta Evropsku Uniju očekuje sledeće godine? Kažu da je uspela da preživi 2017. godinu, ali da je 2018. prekretnica

Sledeće godine biće potrebno da se dogovori sporazum o izlasku Velike Britanije, koji će sadržavati odredbe o razdruživanju i o prelaznom razdoblju

  • 0

Nakon niza kriznih godina koje su se smenjivale jedna za drugom, od finansijske i izbegličke krize, ruske aneksije Krima, britanske odluke o izlasku, izbora američkog predsednika Trampa, koji je doveo u pitanje transatlantske odnose, prešlo je u naviku da se svakog decembra ponavlja da je EU uspela da preživi još jednu godinu, ali da je ona sledeća opet ključna.

Počinje druga faza pregovora EU i Velike Britanije o njenom izlasku

Vetar u jedrima

Protekle godine nisu se ostvarili strahovi da će u Holandiji ili u Francuskoj pobediti evropskeptični populisti. U Nemačkoj je kancelarka Angela Merkel sa svojom strankom ostala relativni pobednik, iako je znatno oslabljena, a formiranje nove velike koalicije sa socijaldemokratima moglo bi da se otegne i do proleća.

Ekonomski oporavak polako se stabilizovao, sve članice, uključujući i "problematičnu" Grčku beleže rast BDP-a. U pregovorima o ključnim stvarima u pogledu razdruživanja sa Velikom Britanijom postignut je napredak, u području obrambene saradnje uspostavljena je Stalna strukturna saradnja (PESCO), što se smatra prvim korakom u stvaranju obrambene unije.

- Evropa ponovno ima vetar u svojim jedrima. Vrata koja su nam se otvorila neće zauvek biti otvorena. Iskoristimo ovaj zamah - rekao je predsednik Komisije Žan-Klod Junker.

Foto: Tanjug/AP

Ipak, relativno mirnije razdoblje sa jedne strane može biti dobar trenutak za dalji iskorak u reformama jer se radovi na krovu obavljaju za sunčana vremena, ali može biti i razlog za usporavanje jer je poznato da je reforme teže sprovesti kad ne gori pod nogama i nema egzistencijalnog pritiska.

Hrvatska je sredinom protekle godine uspela da izađe iz Postupka prekomernog deficita u kojem je bila od januara 2014. godine nakon što je uspela da smanji proračunski manjak na rekordno nizak nivo.

Ona će u sledećoj godini morati da nastavi sa ispunjavanjem tehničkih kriterijuma za ulazak u šengenski prostor sa ciljem da postane deo tog prostora 2019. godine.

Foto: Tanjug/HINA/Damir Sencar

Šta dalje?

Najsloženije zadatke koje čekaju EU sledeće godine su buduća politika azila, reforma evrozone, kao i pregovori o budućem višegodišnjem proračunskom okviru za razdoblje nakon 2020. Tu je još i pitanje kakav će ishod doneti izbori na proleće u Italiji, četvrtoj po snazi ekonomskoj državi u EU-u, zatim pitanje kako će završiti sukobi Brisela sa Mađarskom i Poljskom.

Komisija je protiv Poljske pokrenula postupak predviđen člankom 7 Ugovora o EU-u, koji u može dovesti i do gubitka prava glasa u evropskim institucijama.

To je prvi put u istoriji da se poseže za takvom merom, koju se u žargonu naziva "nuklearnom opcijom". Komisija optužuje Poljsku da je reformom pravosuđa narušila podelu vlasti i pod političku kontrolu stavila sudsku vlast.

Od optužbi da krši temeljne evropske vrednosti nije pošteđena ni Mađarska, koja će na proleće na parlamentarne izbore, na kojima vladajući Fidez premijera Viktora Orbana ide po treću uzastopnu pobedu.

Foto: Tanjug/Dimitrije Nikolić

I kriza u Španiji mogla bi da zada velike glavobolje. Nisu se ostvarila očekivanja španske vlade da će na izborima u Kataloniji pobediti snage koje se protive secesiji i na taj način da reše najveću političku krizu u zemlji u proteklih nekoliko decenija. Evropska unija je u tom sporu podržala Madrid, a ne Barselonu, ali je očigledno da podrška nije pomogla.

Sledeće godine biće potrebno da se dogovori sporazum o izlasku Velike Britanije, koji će sadržavati odredbe o razdruživanju i o prelaznom razdoblju. Pregovori o tome moći će da se započnu već krajem januara, a sporazum bi trebao da bude dogovoren do oktobra, kako bi zvaničnici država ili vlada mogli da ga odobre na svom jesenjem samitu.

Bude li se kasnilo sa sporazumom, moglo bi da se dogodi da preostalo vreme do datuma izlaska Velike Britanije 29. marta 2019. neće biti dovoljno za njegovu ratifikaciju, što bi svakako trebalo izbeći ako se želi uredan, a ne haotičan razlaz.

Foto: Tanjug/AP

Politika azila

Jedno od najtežih pitanja koje stoji pred Evropskom unijom u sledećoj godini jeste buduća politika azila oko čega se još ne postoji konsenzus. Unija se već oko toga podelila kada je donela privremene mere, koje su u međuvremenu istekle, o obvezujućim kvotama za raspodelu izbeglica.

Zbog tih kvota Mađarska i Slovačke obratile su se Sudu EU-a, tvrdeći da Veće EU-a nije imalo pravo da donese odluku o obvezujućim kvotama. Sud je odbacio te tužbe tvrdeći da Veće EU-a nije prekoračilo svoja ovlašćenja.

Nakon toga, Komisija je nedavno podnela tužbu protiv Češke, Mađarske i Poljske zbog nepoštovanja odluke o raspodeli izbegličkih kvota, koje je EU dogovorila 2015. kako bi se olakšao teret Grčkoj i Italiji, gde su masovno pristizale izbeglice iz Sirije. Mađarska i Poljska nisu primile nijednog tražioca azila, dok ih Češka primila samo 12 iz Grčke.

Foto: AP/Tanjug

Te kvote i dalje su glavna prepreka za reformu zajedničkog sistema azila, kako bi se ubuduće pravednije rešavao problem u slučajevima velikog priliva izbeglica.

Naime, Komisija je predložila uvođenje automatskog mehanizma raspodele tražioca azila po zemljama članicama po precizno utvrđenim kriterijumima u slučajevima kada u spoljnim članicama naglo poraste broj izbeglica. Tome se ponovo suprotstavljaju zemlje Višegradske grupe tvrdeći da kvote nisu rešenje, nego da umesto toga treba spoljne granice učiniti neprobojnim.

S druge strane, većina članica tvrdi da je ne treba očekivati da se migracije mogu potpuno zaustaviti i da u situacijama kada se spoljne članice nađu pod velikim pritiskom prihvatanja izbeglica, ostale zemlje moraju da pokažu solidarnost. Zvaničnici će pokušati da nađu izlaz iz sadašnje situacije do juna sledeće godine.

Foto: Tanjug / AP

Reforma evrozone

Ništa lakši posao neće biti ni reforma evrozone. Iako je jako puno učinjeno u jačanju temelja evrozone tokom finansijske krize koja je pretila kolapsom celog projekta, Evropska monetarna unija je i dalje poludovršena građevina. Ozbiljniji posao moraće da sačeka dok se u Nemačkoj ne formira vlada, a to bi, ako ceo poduhvat i uspe, moglo da potraje sve do Uskrsa.

Nova nemačka vlada, kadgod se formira, imaće ovaj put snažnog partnera u reformi evrozone u liku franuskog predsednika Emanuela Makrona. Međutim, čini se da njegove ideje o reformi idu znatno dalje nego što bi to Nemačkoj bilo prihvatljivo.

Makron želi da evrozona ima svoj proračun koji bi iznosio nekoliko procenata BDP-a, za razliku od sadašnjeg proračuna EU-a koji iznosi tek 1,23 odsto BDP-a, koji bi bio pod kontrolom ministra finansija i parlamenta evrozone. Međutim, Nemačka i Holandija sigurno će se protiviti bilo kakvoj ideji koja bi mogla da vodi prema mogućnosti transfera sredstava njihovih poreznih obveznika drugim članicama.

Foto: Tanjug/AP

Bregzit

Sredinom sledeće godine Komisija bi trebala da izađe sa predlogom novog Višegodišnjeg finansijskog okvira (VFO) za razdoblje nakon 2020. godine, a pregovori bi se mogli da se zahuktaju u drugoj polovini godine za vreme austrijskog predsedanja. Još nije poznato hoće li VFO biti na sedam godina kao dosad ili na pet kako bi se uskladio sa mandatima Komisije i Evropskog parlamenta. Jedna od mogućnosti je i da VFO traje 5 + 5 godina s obveznom revizijom na sredini razdoblja radi njegovog prilagođavanja novim prioritetima.

Jedino je sigurno da u proračunu nastaje manjak finansija zbog odlaska Velike Britanije, jedne od zemalja koje u evropski proračun uplaćuju više nego što dobijaju, ali i zbog novih prioriteta koje treba finansirati, poput upravljanja nezakonitim migracijama i izbeglicama, uključujući integraciju, nadzor spoljnih granica, bezbednost, borbu protiv terorizma i zajedničku odbranu.

Komisija će zbog toga predložiti reformu finansiranja evropskog proračuna, uključujući i reformu kohezijske politike, iz koje se finansiraju slabije razvijene članice, kako bi ona bila delotvornija. Neke od ideja koje su spominju jesu i povećanje sufinansiranja projekata iz nacionalnih izvora radi boljeg prilagođavanja stanju različitih država i regiona, kao i zbog povećanja njihove odgovornosti. Takođe se postavlja pitanja treba li finansiranje u okviru kohezijske politike biti dostupno razvijenijim državama i regionima, što je sada slučaj.

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

Bugarsko predsedanje

U prvoj polovini godine Većem EU-a predsedavaće Bugarska, koja je među svoje prioritete uvrstila zapadni Balkan. Usled dugogodišnje krize kroz koju je prolazila EU, proširenje je palo u drugi plan, a prema najoptimističnijim procenama nove članice mogle bi ući najranije 2025. godine.

Bugarska tokom svog mandata u prvoj polovini godine predviđa samit EU-a sa zemljama zapadnog Balkana.

Samit koji će se održati u maju u Sofiji trebao bi još jednom potvrditi evropsku perspektivu tih zemalja, dok će što se Turske tiče rasti pritisak iz nekih članica i iz Evropskog parlamenta da se pregovori s Ankarom zamrznu.

Junker je najavio da će Komisija sledeće godine napraviti strategiju o verodostojnom nastavku proširenja na zemlje zapadnog Balkana. Crna Gora je najdalje odmakla u pregovaračkom procesu sa 30 otvorenih od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja, ali ima samo tri zatvorena poglavlja. Sledi Srbija sa 12 otvorenih poglavlja, od kojih su dva zatvorena.

Komisija očekuje da bi tokom sledeće godine Makedonija i Albanija koje već dugo imaju status kandidata mogle otvoriti pregovore, a za Bosnu i Hercegovinu će pripremiti mišljenje o kandidaturi nakon što dobije odgovore na upitnik koji je u Sarajevo poslala pre godinu dana.

Daljinac

(Telegraf.rs/Hina)

Komentari

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima