• 0

Sve više gladnih ljudi u svetu: Ekstremne vrućine, šumski požari i poplave ostavljaju trag smrti i pustošenja

Analize pokazuju da klimatske promene, ekstremne suše i poplave, već utiču loše na proizvodnju pšenice, pirinča i kukuruza u tropskim i umerenim regiona, kao i da se očekuje da se taj trend pogorša jer se temperature povećavaju i postaju ekstremnije

  • 0

Broj gladnih ljudi širom sveta ponovo je u porastu, u velikoj meri zbog klimatskih promena koje loše utiču na proizvodnju hrane u zemljama u razvoju, saopštile su Ujedinjene nacije.

U godišnjem izveštaju UN navodi se da je broj ljudi koji se suočavaju sa hroničnim nedostatkom hrane sa 804 miliona u 2016. godini porastao na 821 milion u 2017, čime je preokrenut pozitivan trend prethodnih godina.

Najviše gladnih je u Južnoj Americi i Africi.

>>> Bizarna parnica: Deset porodica tuži EU zbog posledica globalnog zagrevanja

Klimatske promene, ekstremne suše i poplave, već utiču loše na proizvodnju pšenice, pirinča i kukuruza u tropskim i umerenim regionima - Foto: Tanjug/AP

Analize pokazuju da klimatske promene, ekstremne suše i poplave, već utiču loše na proizvodnju pšenice, pirinča i kukuruza u tropskim i umerenim regionima, kao i da se očekuje da se taj trend pogorša jer se temperature povećavaju i postaju ekstremnije.

Budući da poslednje tri godine raste broj gladnih u svetu, UN pozivaju na zaštitu grupa koje su najranjivije, poput beba, dece, adolescenata i žena, kao i na veće napore u promovisanju politika koje će pomoći zajednicama da se adaptiraju na klimatske promene.

- Današnja poruka bi trebalo da uplaši svet - rekao je šef Svetskog programa za hranu UN-a Dejvid Besli.

Besli, kojeg je nominovala administracija američkog predsednika Donalda Trampa, naznačio je da klimatske promene utiču na porast loše ishrane svuda u svetu.

Klimatske promene utiču na porast loše ishrane svuda u svetu - Foto: Wikipedia

- Uticaj klimatskih promena je stvaran - istakao je on, mada je oklevao da odgovori kada je upitan da li promene izaziva čovek.

- Ako smo neuspešni danas, sa populacijom od 7,5 milijardi, zdravstvenim sistemom i tehnologijom koja nam je dostupna, čekajte još trideset godina, kada će na planeti biti 10 milijardi ljudi i kada građani Londona, Vašingtona, Čikaga i Pariza neće imati dovoljno hrane - upozorio je Besli.

Izveštaj UN je pokazao i da je sve više gojaznih ljudi, najviše u Severnoj Americi.

Kako se navodi, i neuhranjenost i gojaznost mogu da postoje u jednom domaćinstvu, jer loša ishrana povećava rizik od gojaznosti.

GUTERES: KLIMATSKE PROMENE SU BRŽE OD NAS

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres upozorio je da se svet suočava sa "direktnom egzistencijalnom pretnjom" i da mora da brzo smanji zavisnost od fosilnih goriva do 2020. godine kako klimatske promene ne bi izmakle kontroli.

Antonio Guteres: "Klimatske promene se kreću brže od nas" - Foto: Tanjug/AP

Prvi čovek svetske organizacije naglasio je u ponedeljak da je reč o kriznoj situaciji koju hitno treba rešavati, ukazavši na nedostatak liderstva u borbi protiv globalnog zagrevanja, prenosi AP.

- Klimatske promene se kreću brže od nas. Moramo da zaustavimo pogubne emisije gasova sa efektom staklene bašte i pokrenemo akciju zaštite klime - poručio je Gutereš.

Prema njegovim rečima, ljudi širom sveta doživljavaju rekordne temperature, dok ekstremni talasi vrućine, šumski požari i poplave "ostavljaju trag smrti i pustošenja".

Guteres je rekao i da naučnici decenijama upozoravaju na globalno zagrevanje, ali da "daleko više lidera odbija da to sluša, dok daleko manje njih deluje s vizijom kakvu nauka iziskuje".

(Telegraf.rs/Tanjug)

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima