• 0

Sve više gladnih ljudi u svetu: Ekstremne vrućine, šumski požari i poplave ostavljaju trag smrti i pustošenja

Analize pokazuju da klimatske promene, ekstremne suše i poplave, već utiču loše na proizvodnju pšenice, pirinča i kukuruza u tropskim i umerenim regiona, kao i da se očekuje da se taj trend pogorša jer se temperature povećavaju i postaju ekstremnije

  • 0

Broj gladnih ljudi širom sveta ponovo je u porastu, u velikoj meri zbog klimatskih promena koje loše utiču na proizvodnju hrane u zemljama u razvoju, saopštile su Ujedinjene nacije.

U godišnjem izveštaju UN navodi se da je broj ljudi koji se suočavaju sa hroničnim nedostatkom hrane sa 804 miliona u 2016. godini porastao na 821 milion u 2017, čime je preokrenut pozitivan trend prethodnih godina.

Najviše gladnih je u Južnoj Americi i Africi.

>>> Bizarna parnica: Deset porodica tuži EU zbog posledica globalnog zagrevanja

Klimatske promene, ekstremne suše i poplave, već utiču loše na proizvodnju pšenice, pirinča i kukuruza u tropskim i umerenim regionima - Foto: Tanjug/AP

Analize pokazuju da klimatske promene, ekstremne suše i poplave, već utiču loše na proizvodnju pšenice, pirinča i kukuruza u tropskim i umerenim regionima, kao i da se očekuje da se taj trend pogorša jer se temperature povećavaju i postaju ekstremnije.

Budući da poslednje tri godine raste broj gladnih u svetu, UN pozivaju na zaštitu grupa koje su najranjivije, poput beba, dece, adolescenata i žena, kao i na veće napore u promovisanju politika koje će pomoći zajednicama da se adaptiraju na klimatske promene.

- Današnja poruka bi trebalo da uplaši svet - rekao je šef Svetskog programa za hranu UN-a Dejvid Besli.

Besli, kojeg je nominovala administracija američkog predsednika Donalda Trampa, naznačio je da klimatske promene utiču na porast loše ishrane svuda u svetu.

Klimatske promene utiču na porast loše ishrane svuda u svetu - Foto: Wikipedia

- Uticaj klimatskih promena je stvaran - istakao je on, mada je oklevao da odgovori kada je upitan da li promene izaziva čovek.

- Ako smo neuspešni danas, sa populacijom od 7,5 milijardi, zdravstvenim sistemom i tehnologijom koja nam je dostupna, čekajte još trideset godina, kada će na planeti biti 10 milijardi ljudi i kada građani Londona, Vašingtona, Čikaga i Pariza neće imati dovoljno hrane - upozorio je Besli.

Izveštaj UN je pokazao i da je sve više gojaznih ljudi, najviše u Severnoj Americi.

Kako se navodi, i neuhranjenost i gojaznost mogu da postoje u jednom domaćinstvu, jer loša ishrana povećava rizik od gojaznosti.

GUTERES: KLIMATSKE PROMENE SU BRŽE OD NAS

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres upozorio je da se svet suočava sa "direktnom egzistencijalnom pretnjom" i da mora da brzo smanji zavisnost od fosilnih goriva do 2020. godine kako klimatske promene ne bi izmakle kontroli.

Antonio Guteres: "Klimatske promene se kreću brže od nas" - Foto: Tanjug/AP

Prvi čovek svetske organizacije naglasio je u ponedeljak da je reč o kriznoj situaciji koju hitno treba rešavati, ukazavši na nedostatak liderstva u borbi protiv globalnog zagrevanja, prenosi AP.

- Klimatske promene se kreću brže od nas. Moramo da zaustavimo pogubne emisije gasova sa efektom staklene bašte i pokrenemo akciju zaštite klime - poručio je Gutereš.

Prema njegovim rečima, ljudi širom sveta doživljavaju rekordne temperature, dok ekstremni talasi vrućine, šumski požari i poplave "ostavljaju trag smrti i pustošenja".

Guteres je rekao i da naučnici decenijama upozoravaju na globalno zagrevanje, ali da "daleko više lidera odbija da to sluša, dok daleko manje njih deluje s vizijom kakvu nauka iziskuje".

(Telegraf.rs/Tanjug)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima