Sve o najnapetijem samitu G20 u Argentini: Stižu demonstranti, spremno 22.000 policajaca, a Vlada pozvala građane da napuste Buenos Ajres (FOTO) (VIDEO)

Samit G20 održaće se u Buenos Ajresu, prestonici Argentine od 30. novembra do 1. decembra,  što je prvi takac skup u nekoj od zemalja Južne Amerike. Već unapred se zna da će biti obeležen napetostima zbog trgovinskih pitanja i klimatskih problema, a onda su eskalirali novi problemi poput incidenta između Rusije i Ukrajine. Na jednom mestu će se naći veliki broj lidera, neki baš i nisu u najboljim odnosima, pa će biti interesantno gledati njihove susrete i razgovore. Čitav svet takođe zanima šta će se lideri dogovoriti i kakve će poruke poslati.

O SAMITU

Preporučujemo

Zvaničnici dvadeset najvećih svetskih sila, 19 država plus EU, na koje otpada 85 posto svjetskog BDP-a, sastat će se u petak i subotu u Buenos Airesu.

Predsednik Argentine Maurisio Makri preuzreo je jednogodišnje predsedavanje grupom G20 30. novembra 2017. godine, na zvaničnoj ceremoniji u Argentini.

Predsednik Argentine Maurisio Makri je domaćin na samitu G20 Foto: Tanjug/AP

Podršku su mu pružili predsednik Kine Si Đinping, nemačka kancelarka Angela Merkel i premijer Japana Šinzo Abe.

Pored već obaveznih učesnika na ovom samitu, pojaviće se i gosti iz drugih država i međunarodnih organizacija.

Argentina je pozvala Čile i Holandiju da prisustviju skupu, a što se tiče organizacija tu su Karibska zajednica, Inter-američka razvojna banka i Razvojna banka Latinske Amerike.

Na ovom samitu će se razgovarati o budućnosti rada, razvoju infrastrukture i budućnosti dobre hrane. Neke zemlje su rekle da će se fokusirati na razvoju kripto valuta.

Sve je spremno za samit G20 u Buenos Ajresu Foto: Tanjug/AP

ŠTA ĆE BITI U CENTRU PAŽNJE?

Incident Rusije i Ukrajine

- Tema koja je upravo izronila zove se Azovsko more - ističe Francois Heisbourg, savetnik Organizacije za strateška istraživanja iz Pariza.

Na ruski upad na tri ukrajinska broda u Kerčkom moreuzu Ukrajina, koja nije članica G20, odgovorila je uvođenjem ratnog stanja.

Dugo se najavljivalo da bi Tramp i Putin mogli da se sastanu na samitu G20, a onda je Tramp čak i zapretio da će zbog incidenta između Rusije i Ukrajine otkazati sastanak sa Putinom. Dve strane su se potom dogovorile da se susret odigra 1. decembra, a onda je ubrzo nakon toga stigla informacija da je Tramp otkazao susret sa ruskim liderom.

Ruski predsednik će sa druge strane u Buenos Ajresu imati sastanke sa brojnim evropskim zvaničnicima. Već je poznato da će se sresti sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Razgovaraće se o incidentu Rusije i Ukrajine Foto: Tanjug/AP

Odgovor Kine na Trampove pretnje

Kada je trgovina u pitanju, Heisbourga zanima hoće li se "Kina podići na zadnje noge" protiv Trampa, koji je poslednjih dana na tu temu imao kontradiktornih izjava, prenosi Hina.

Američki predsednik će se u argentinskoj prestonici susresti sa kineskim vođom Si Đinpingom, što će biti veliki dvoboj na samitu.

Eskalacija osvetničkih carinskih poteza između Pekinga i Vašingtona već trese svetsku ekonomiju, a Tramp je u ponedeljak ponovio svoju pretnju da će oporezivati sve kineske proizvode uvezene u Sjedinjene Države.

U utorak je ipak govorio o "velikoj prilici" da se pod određenim uslovima postigne sporazum s Pekingom.

Nedavni samit Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC) nakon žestokog prepucavanja američkih i kineskih predstavnika završio je u slepoj ulici, bez zajedničkog saopštenja.

Završna izjava u Buenos Ajresu pokušat će podstaći "racionalnu i pozitivnu" viziju trgovine, predviđa argentinski ministar spoljnih poslova Horhe Faurie.

Svet je daleko od jedinstva koja je proklamovano 2008. godine, nakon prvog summita G20 održanog u Vašingtonu. Tada je u saopšenju slavljen "multilateralizam" koji će doneti "blagostanje" svetu potresenom finansijskom krizom.

Deset godina kasnije, multilateralizam je potresen Trampovom politikom "Amerike na prvom mestu", pobedama populističkih zvaničnika na izborima širom sveta i Bregzitom.

SAD i Kina će razgovarati o trgovini Foto: Tanjug/ AP/ Alex Brandon

Klima

Nijedna dobra namera, koliko god bila uopštena, više ne postiže konsenzus.

Odnosi se to i na obećanu borbu protiv globalnog zagrevanja, koju Francuska kao organizator Pariskog klimatskog sporazuma planira da brani u Buenos Ajresu, svega nekoliko dana uoči otvaranja klimatske konferencije COP24 u Poljskoj.

Francuski predsednik Emanuel Makron svakako neće uspeti da prodobije Donalda Trampa koji je izašao iz Pariskog sporazuma i svakodnevno odbacuje ideju da čovek utiče na klimatske promene.

U ponedeljak je čak ignorisao projekcije istraživanja koje je naručio američki Kongres, a koje su pokazale da će klimatske promene američku ekonomiju koštati milijarde dolara. Samo je rekao da ne veruje u to.

Ponovni susret Makrona i Trampa trebao bi biti zanimljiv i zbog nedavne objave američkog predsednika na Tviteru u kojoj se rugao niskoj popularnosti francuskog predsednika u anketama, prenosi Hina.

Od Makrona se očekuje da brani Pariski klimatski sporazum Foto: Tanjug/AP

Nafta

Još jedna od delikatnih tema biće nafta. Saudijska Arabija i Rusija, energetski divovi, mogli bi doći u iskušenje da smanje svoju proizvodnju kako bi zaustavili pad cene nafte.

Saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman, povratnik na međunarodnu scenu nakon ubistva saudijskog novinara Džamala Kašogija, tom bi odlukom mogao da razljuti Trumpa, velikog zagovornika jeftine nafte.

Dvojica zvaničnika neće imati službeni susret, ali Trampova pratnja ne isključuje "neformalan sastanak", prenosi Hina.

Usled svih tih tenzija, samit bi ipak trebao imati i jedno simboličko pomirenje - 36 godina nakon Foklandskog rata 1982., Teraza Mej će postati prva britanska zvaničnica koja će posetiti Argentinu.

Pitanje oko nafte je uvek u centru pažnje Foto:Tanjug/AP

Saudijski princ

sve oči biće uprte u saudijskog princa Mohameda Bin Salmana, koji je trenutno na turneji po arapskim zemljama i koji danas stiže u Argentinu, a razlog za to je ubistvo novinara Vašington posta Džamala Kašogija u konzulatu Saudijske Arabije u Istanbulu za koje ga optužuju.

Američka agencija ocenjuje da će na skupu biti lideri koji neće želeti da se nađu u "usiljenoj situaciji" sa saudijskim prestolonaslednikom.

Kako se navodi, to je prilika da se ustalasa situacija, možda čak izazove zgražavanje i konkretne posledice zbog susreta sa mogućim nalogodavcem ubistva, prenosi Tanjug.

Kako bi se "začinila" cela situacija na samit G20 dolazi i turski predsednik koji zahteva da se izvrši međunarodni pritisak na zvanični Rijad da prizna ko je naredio da se Kašogi ubije.

Salman je zbog toga tražio način da se sretne baš sa Erdoganom, na marginama samita, bar tako tvrdi Ankara.

Sastaće se i s ruskim liderom Vladimirom Putinom, koji jedini nije javno osudio ubistvo Kašogija.

Saudijski princ Mohamed bin Salman Foto: Tanjug/AP

Meksiko i SAD

Odlazeći meksički predsednik Enrike Penja Nijeto je Džeradu Kušneru, savetniku Bele kuće i zetu američkog predsednika Donalda Trampa, odao najveću počast koju neki stranac može da dobije. On će ove nedelje Kušnera proglasiti članom Reda Asteškog orla u glavnog gradu Argentine.

Penja Nijeto je pohvalio Kušnera kao "velikog saveznika Meksika", koji je pomogao da se ponovo pregovara o Sporazumu o slobodnoj trgvoini između SAD, Kanade i Meksika.

Očekuje se da će ovaj revidirani sporazum biti potisan tokom samita G20 u Buenos Ajresu. Ovo je Penja Nijetu poslednji samit, pošto će novi meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador preuzeti svoju dužnost od 1. decembra 2018. godine.

Odnosi SAD i Meksika su dodatno narušeni zbog karavana sa migrantima koji su stigli na granicu ove dve države i žele da uđu u Ameriku. Tramp je već poslao vojsku na granici i preti njenim zatvaranjem.

Meksikčki predsednik Enrike Penja Nijeto Foto: Tanjug/AP

BEZBEDNOST, NAJAVLJENI PROTESTI

Budući da su najavljena najmanje 33 protesta protiv G20, kao i nekoliko kulturnih događaja, svi letovi preko grada biće preusmereni, a vozovi, podzemna železnica i javni prevoz neće raditi tokom trajanja samita.

Petak je proglašen državnim praznikom, tj. neradnim danom, a vlada desnog centra predsednika Maurisija Makrija pozvala je građane da napuste prestonicu tokom trajanja konferencije.

- Preporučujemo da iskoristite produženi vikend da odete iz grada. Napustite grad u četvrtak, jer će se situacija u gradu veoma iskomplikovati - izjavila je ministar za bezbednost Patricija Bulrič.

Mera obustavljanja javnog prevoza zahvatiće i šire područje grada, što znači da će pogoditi 12 miliona stanovnika, prenosi Gardijan.

Za bezbednost u gradu brinuće se oko 22.000 pripadnika policije i obezbeđenja.

- Znamo da postoje pokušaji izazivanja ekstremnog nasilja, haosa i uznemirenosti tokom samita G20 - upozorila je Bulrič, ukazujući na to da će biti zabranjenih zona.

Protesti u Hamburgu tokom samita G20 prošle godine Foto: Tanjug/AP

Policija Buneos Ajresa našla se prošlog vikenda na udaru kritika, jer nije sprečila navijače fudbalskog kluba "River plejt" da napadnu autobus kojim su putovali igrači protivničkog kluba "Boka juniors".

Druga utakmica finala Kopa Libertadores otkazana je posle ovog napada. Nakon toga je odlučeno da se ono uopšte neće odigrati u Argentini, već najverovatnije u Paragvaju, iako su se spominjale i neke druge države.

Uznemirenost je zavladala još prošle nedelje kada su zbog pretnji aktiviranjem četiri bombe evakuisani Senat, američka ambasada i još nekoliko javnih objekata.

U zemlji u kojoj postoji duga tradicija velikih, mada obično mirnih, uličnih protesta, aktivisti za borbu protiv G20 planiraju niz manifestacija i događaja, uključujući i "Samit naroda", koji će trajati tokom celog četvrtka, a biće održan ispred Nacionalnog kongresa, dodatno komplikujući saobraćaj u centru grada.

Protesti su postali veoma nasilni, pričinjena je velika materijalna šteta, veliki broj ljudi je povređen Foto: Tanjug/AP

Još jedan veliki protest poklopiće se s početkom samita u petak, mada lokacija još nije objavljena, prenosi Gardijan.

Dodatnu zabrinutost za bezbednost izaziva moguće prisustvo saudijskog prestolonaslednika Muhameda bin Salmana, koji stoji iza katastrofalnog rata u Jemenu i, koji je, prema zapadnim obaveštajnim agencijama, navodno naručio ubistvo novinara Džamala Kašogija.

Tužilaštvo analizira pismo organizacije "Hjuman rajts voč", koja zahteva da argentinski sudovi zatraže krivično gonjenje princa zbog ratnih zločina i mučenja. Iako će sud najverovatnije odbiti zahtev, samo prisustvo princa Muhameda bin Salmana staviće svetske lidere pred dilemu da li da učestvuju na sastancima s njim.

(Telegraf.rs/A.T.)