Kako su studenti pre 30 godina pokušavali da nešto promene u svojoj zemlji (FOTO)

U noći između 3. i 4. juna 1989, vojnici i oklopna vozila oružjem su ugušili pokret studenata koji su mesec i po dana okupirali trg Tjenanmen, u centru Pekinga. Demonstranti su zahtevali iskorenjivanje korupcije i demokratsko otvaranje.

Trg Tjenanmen u Pekingu 5. juna bio je potpuno raščišćen, a na njemu su se videli samo tenkovi u pokretu. Usamljena prilika golorukog demonstranta koji je stao pred kolonu vojnih vozila dobro se videla na brisanom prostoru... upravo ovaj prizor samo nekoliko sati kasnije obići će svet i postati jedna od najpoznatijih fotografija svih vremena.

Preporučujemo

Foto: Tanjug/AP

Hiljade studenata izašlo je u junu 1989. godine na ulice Pekinga zahtevajući reforme. Ipak, njihov mirni protest završio se nezapamćenim krvoprolićem - državno rukovodstvo je na nenaoružane civile poslalo jurišne jedinice i tenkove.

Demonstranti su bili izazvani u aprilu 1989. smrću nekadašnjeg generalnog sekretara Komunističke partije, Hua Jaobanga, liberalnog reformiste, koji je svrgnut nakon što je izgubio u borbi za prevlast od konzervativaca oko pravca političkih i ekonomskih reformi.

Univerzitetski studenti koji su se kretali i okupili se na Tjanmen trgu zbog žaljenja za Huom takođe su izrazili nezadovoljstva oko stanja u državi. Na vrhuncu protesta, oko milion ljudi je bilo okupljeno na Trgu.

Foto: Tanjug/AP

Vlada je na početku zauzela pomirljiv stav prema demonstrantima. Štrajk glađu predvođen studentima obezbedio je podršku demonstrantima širom zemlje i protesti su prošireni na 400 gradova do sredine maja. Partijske vlasti proglasile su vanredno stanje 20. maja, i pokrenuli čak 300.000 vojnika u Peking.

Kineska vlada je, internacionalno, oštro osuđena zbog primene sile protiv demonstranata. Vlade zapadnih država nametnule su ekonomske sankcije i embargoe na isporuku oružja. Tokom 2011. Vikiliks je objavio izveštaje po kojima kineski vojnici nisu pucali na demonstrante.

Foto: Tanjug/AP

O obimu krvoprolića i broju žrtava i danas nema zvaničnih podataka jer kineska vlada o incidentu koji je u istoriji ostao upamćen kao Masakr na Tjenanmenu ili Četvrtojunski masakr i dalje ćuti.

Ipak, jedan čovek je svojim nemim protestom, na trenutak uspeo da zaustavi vojnu mašineriju i postidi čitavu državu. Ovo je njegova priča...

Foto: Tanjug/AP

Trenutak kada je sve stalo

Nakon što je kineska vlada počela da se obračunava sa protestantima 5. juna 1989. godine, trg Tjenanmen je postao poprište krvavih sukoba. Tenkovi su gazili sve pred sobom, i ljudi su unezvereno bežali pokušavajući da se sklone, prenosi Index.hr.

A onda je na trenutak sve stalo... na mestu "Cháng Ān Dà Jiē" (u prevodu "Velika avenija večnog mira"), udaljenom svega nekoliko minuta od trga Tjenanmen, jedan čovek, držeći kese sa namirnicama, stao je nasred ulice i nije dozvoljavao tenkovima da prođu.

Foto: Tanjug/AP

Kad je prvi tenk stigao do čoveka, na snimcima se videlo da im je mahao. Tenk je pokušao da ga zaobiđe, ali se čovek uporno pomerao ne dozvoljavajući prolaz. Nakon oko pola sata ove pasivne blokade, čovek se popeo na vojno vozilo. Kada je sišao, do njega je dotrčalo još nekoliko demonstranata koji su ga sklonili. Do danas se ne zna šta je rekao vozaču, niti šta se dogodilo posle ovoga.

Jedna od prihvaćenih verzija događaja je da je čovek posle ovoga nestao u gomili. Drugi kažu da je uhapšen. Ima i onih koji smatraju da je odmah ubijen. Kako bilo, fotografija i snimak ovog događaja u rekordnom roku su stigli do svetskih medija i brzinom munje su obišli svet.

Foto: Tanjug/AP

Nekoliko verzija fotografije

Pet fotografa je uspelo da zabeleži trenutak kada je nepoznati demonstrant stao ispred tenkova. Verovatno ih je bilo i više, ali su kineske vlasti nakon masakra na Tjenanmenu masovno zaplenjivali fotoaparate, pa je tačnije reći da je reč o pet fotografija koje su uspele da se prokrijumčare iz Kine.

Najpoznatija je fotografija Stjuarta Franklina uslikana sa obližnjeg balkona. Njegovu rolnu filma je iz Kine izneo jedan francuski student upakovanu u kutiju čaja. Ipak, danas je najkorišćenija fotografija koju je načinio fotograf Asošijeted presa Džef Videner.

Foto: Tanjug/AP

"Čovek tenk"

I dok se o autoru fotografija i slavi koju su stekli zna sve, identitet čoveka sa slike i dalje je tajna. Postoji nekoliko međusobno sukobljenih izveštaja o tome šta se desilo sa njim dogodilo.

Ubrzo nakon incidenta, britanski tabloid Sandej ekspres je objavio da je na fotografiji Vang Vajlin, 19-godišnji student koji je kasnije optužen za "političko huliganstvo" i uhapšen. Ipak, tačnost ove informacije nikada nije potvrđena, a kineska Komunistička partija demantovala je da zna o kome se radi jer slavnog demonstranta „nikada nisu pronašli".

U svom govoru u Predsedničkom klubu 1999. Brus Heršenson, bivši zamenik specijalnog asistenta predsednika Ričarda Niksona, izjavio je da je čovek ubijen dve nedelje posle demonstracija. Drugi izvori tvrdili su da su čoveka ubijle kineske vlasti nekoliko meseci posle događaja, prenosi Index.hr.

Foto: Tanjug/AP

Zvaničnici Kine nisu mnogo govorili ni o incidentu ni o identitetu čoveka. U intervjuu za ABC njuz 1990. godine tadašnji generalni sekretar Komunističke partije Kine Điang Cemin rekao je da "ne može da potvrdi da li je mladić uhapšen", ali da je siguran da "nije ubijen". Ipak, bilo je to vreme kada su kineske vlasti pokušavale da opravdaju svoje delovanje na trgu Tjenanmen i prikažu režim u što boljem svetlu, pa su ove tvrdnje prihvaćene sa rezervom.

U knjizi "Bluz crvene Kine: Moj dugi marš od Maoa do Sada", kanadski novinar Jan Vong je izneo tvrdnju da je čovek koji je bar na trenutak zaustavio čitav jedan režim i dalje živ i da se krije negde u unutrašnjosti Kine. Nedavno su se pojavile i informacije da je posle masakra preko Hongkonga pobegao u Tajvan.

Tačan broj mrtvih u studentskim protestima ne zna se ni danas, a Tjenanmenske majke svake godine šalju pisma i peticije vlastima, tražeći istinu. Ipak, i 30 godina posle dramatičnih događaja u Pekingu, Kina uglavnom ćuti.

Foto: Tanjug/AP

Aprila 1998. godine magazin Tajm je usamljenog čoveka koji je zaustavio kolonu od 17 tenkova uvrstio na listu 100 najuticajnijih ljudi 20. veka.

Kako njegov identitet nikada nije sa sigurnošću potvrđen nazvali su ga jednostavno "nepoznati demonstrant" ili, još simboličnije - čovek tenk. Porodice pozivaju kineskog predsednika Si Đinpinga da konačno "rehabilituje" njihove bližnje ubijene u tom događaju, koji je u Kini još tabu.

- Kako smo u predvečerju života, nadamo se da ćemo jednog dana pre smrti doživeti rehabilitaciju naših bližnjih - objašnjavaju Majke s Tjenanmena.

Foto: Tanjug/AP

(Telegraf.rs/Index.hr)