• 43

Kako su Amerikanci izdali Kurde i "zabili im nož u leđa": Jedan telefonski poziv srušio je savez

Sjedinjene Američke Države objavile su u ponedeljak da će početi sa povlačenjem svojih trupa sa severoistoka Sirije i tako dozvoliti turskoj vojsci da krene u veliku ofanzivu i da okupira celu teritoriju duž granice dve zemlje

  • 43
Kurdski borci

Kurdski borci ostavljeni na cedilu; Foto: Tanjug/AP Photo/Bram Janšen

Samo jedan telefonski poziv bio je dovoljan da se uništi savezništvo koje traje godinama. Građanski rat u Siriji počeo je 2011. godine i u njemu učestvuju brojne grupacije. Od juče se govori o još jednom obrtu u Siriji, a neki će se saglasiti da je izdaja prava reč za ono što se dogodilo.

Sjedinjene Američke Države objavile su u ponedeljak da će početi sa povlačenjem svojih trupa sa severoistoka Sirije i tako dozvoliti turskoj vojsci da krene u veliku ofanzivu i da okupira celu teritoriju duž granice dve zemlje. To područje trenutno je pod kontrolom Sirijskih demokratskih snaga koje su bile i glavni saveznik Amerikanaca u borbi protiv Islamske države.

Ali, da počnemo iz početka. Ko čini kurdske snage i zašto su se uopšte Amerikanci našli u Siriji?

Kada su se trupe odane sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu povukle iz oblasti sa kurdskom većinom na severu, kurdska stranka poznata kao Sirijska partija demokratske unije i njeno oružano krilo jedinice za zaštitu, ili YPG, ustale su da brane i upravljaju tim teritorijama.

Sjedinjene Američke Države poslale su trupe u Siriju kako bi se borile protiv takozvane Islamske države, terorističke organizacije koja je okupirala veći deo Sirije i Iraka i koja je preuzela odgovornost za brojne napade koji su se dogodili i na evropskom tlu.

Na početku rata, Kurdi nisu previše bili važni Amerikancima. Umesto toga, SAD su pružale podršku Slobodnoj sirijskoj armiji, grupi koja se borila protiv Asada, a koja se takođe sukobljavala i sa Kurdima.

Kurdski vojnik, američka zastava

Foto: Tanjug/AP Photo/Hussein Malla

Međutim, 2014. godine, teroristi Islamske države počeli su da zauzimaju teritorije duž iračko-sirijske granice. Hrlili su severnim Irakom, dodajući ih tako teritorijama koje su već zauzeli u Siriji i šireći svoj kalifat.

U septembru te godine, zauzeli su Kobani, grad koji su kontrolisali Kurdi na granici sa Turskom. Grad je umalo pao u ruke ekstremistima kada su se umešale SAD i vazdušnim udarima pomogle YPG da se odbrane.

Te akcije postale su simbol savezništva Amerikanaca i Kurda. Za razliku od drugih sirijskih pobunjeničkih grupa, YPG je bila voljna da se bori protiv Islamske države.

Vašington je dopremao Kurdima oružje, obučavali su borce i pružali im podršku iz vazduha. Tako su postali jezgro grupe koja se zove Sirijske demokratske snage (SDF).

Ranije ove godine su snage koje su predvodili Kurdi zajedno sa organizacijom koju predvode SAD u Siriji preuzeli i poslednju teritoriju kalifata. Pobeda je SDF koštala 11.000 boraca.

U međuvremenu, Kurdi su iskoristili SAD i veličinu koalicije da obezbede kontrolu na severoistoku Sirije i da sami vode teritoriju koja je skoro potpuno nezavisna od Asada.

Protest Sirija

Protest u Siriji protiv turske vojne operacije; Foto: Tanjug/AP Photo/Baderkhan Ahmad

Ako kalifata nema, zašto su SAD nastavile da pružaju podršku Kurdima?

Iako Islamska država u svojim rukama više ne drži značajne teritorije, koalicija i borci iz koalicije i dalje tragaju za hiljadama ekstremista koji se kriju u udaljenim pustinjama Sirije.

Takođe, Kurdi služe kako bi sprečili Asada i njegove saveznike, Rusiju i Iran, da kontrolišu važne strateške teritorije. Severoistok Sirije je najbogatiji region u kom ima nafte, vode i minerala. Takođe, to područje je veoma dobro povezano putevima sa Irakom.

Uz američku zaštitu, Kurdi su iskoristili te resurse za finansiranje svoje vlade od 140.000 državnih službenika koji opslužuju više od dva miliona ljudi, za koju su SAD tvrdile da treba da bude model vlade u celoj zemlji.

Ipak, američki lider Donald Tramp nije bio mnogo ubeđen u sve to i od početka je zahtevao povlačenje trupa. U decembru je povlačenje konačno i najavio, ali je bio pritisnut sa svih strana da to ne radi. U nedelju je u telefonskom razgovoru sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom konačno i rekao da je vreme da se ide.

Izbeglice Sirija

OIzbeglice iz Kobanija u kampu na tursko-sirijskoj granici; Foto: Tanjug/AP Photo/Lefteris Pitarakis

Šta Turci žele?

Turska je odavno stavila do znanja da se protivi američkoj podršci Kurdima, odnosno Sirijskim demokratskim snagama, govoreći da su ti Kurdi zapravo deo Radničke partije Kurdisatana, a koji su u sukobu sa Turskom još od 1984. godine. Turska ih naziva teroristima.

Vlada Turske strahuje da će ta partija da stvori sigurno utočište na severu Sirije, kao što je to učinjeno na severu Iraka i da bi onda mogli da sprovode napade i u Turskoj.

Namera Turske je da pogura Kurde iz tampon zone sa sirijsko-turske granice. Zatim planira da ponovu ono što je učinila i na ostalim sirijskim teritorijama pod svojom kontrolom: obnovi ih uz turske firme i preseli 3,6 miliona sirijskih izbeglica koji žive u Turskoj. Kurde čeka nova borba s ozbiljnom i jakom vojnom silom kojoj je cilj da ih vojno porazi i rotera što dalje od svoje granice. Moglo bi se reći da Kurdima preti masakr.

Naravno, još jedan tuski cilj je da kompletno slomi kurdske borce i zaustavi "rađanje" njihove države.

I dok se čekala reakcija Sjedinjenih Američkih Država dogodio se i telefonski poziv dvojice predsednika u kom je dogovoreno da će se Amerikanci povući i ostaviti tako tuskoj vojcsi prostor za prolaz.

Vojnik SDF

Vojnik SDF na mestu gde je nekad bila američka baza; Foto: Tanjug/AP Photo/Ahmad Baderkhan

Šta kažu Kurdi?

Nekoliko sati nakon što su američke trupe počele sa povlačenjem sa pozicija u Siriji, SDF su izdale saopštenje optužujući ih da ne ispunjavaju obaveze za koje su se dogovorili sa saveznicima.

- Turski neisprovociran napad na naše teritorije imaće loš uticaj na našu borbu protiv Islamske države i na stabilnost i mir koji je stvoren u regionu u prethodnih nekoliko godina. Kao Sirijske demokratske snage, mi smo posvećeni odbrani svoje zemlje po svaku cenu - navodi se u saopštenju.

Kurdi takođe kažu da je tursko-američki dogovor "nož u leđa". Navode da će pružiti otpor turskoj invaziji, a sada i Ujedinjene nacije strahuju da će turska ofanziva da pokrene novi talas izbeglica.

Za ono što je ostalo od Islamske države ovo su potencijalno veoma dobre vesti. Iako je organizacija izgubila svoj kalifat i dalje ponekad sprovodi napade. Činjenica da Amerikanci okreću leđa Kurdima, može da otvori prostor teroristima Islamske države da ponovo pokrenu akcije.

Ono što se takođe otvara kao mogućnost je da će Kurdi sklopiti dogovor sa sirijskim režimom koji podržavaju Rusija i Iran i na kraju svega bi vrlo lako upravo oni mogli da budu pobednici svega ovoga.

Video: Eksplozija u Siriji usmrtila četiri američka vojnika

(Telegraf.rs/Nevena Zdravković)

Komentari

  • Boža zemunac

    Ameri su svetsko zlo.

  • Goa

    Izdace i siptare samo polako

  • PRC

    Sada će te kurde da prebace u Evropu da prave darmar kao što su ih koristili na Bliskom istoku.

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima