Srbin koji živi u Tirani: "Mentalitet nam je isti, taksisti slušaju Čolu i Brenu"

Foto: Privatna arhiva

Nikola Ristić je diplomirani politikolog iz Zaječara. Tokom studiranja u Beogradu, na Fakultetu političkih nauka, bio je član studentske organizacije Studenti za slobodu, a 2014. je sa kolegama pokrenuo portal European Western Balkans, koji prati proces evropskih integracija regiona.

Put kojim je krenuo doveo ga je i do prvog posla, ali ne u Srbiji već – u Albaniji, gde živi i radi već dve i po godine. Zašto je baš od svih zemalja Evrope i sveta uopšte rešio da Srbiju zameni Albanijom, kakav je život u Tirani, ali i o mnogim drugim pitanjima Nikola je govorio za portal Otvoreni kofer.

Preporučujemo

Iako nije učestalo da se neko iz Srbije preseli baš u Albaniju, Nikola je objasio zbog čega je to učinio.

- Da, zvuči ne toliko učestalo da se neko iz Srbije preseli u Albaniju. Verujem da je to i jedan od razloga zbog kojih sam to učinio – avantura. Ali, svakako, to nije bio glavni razlog što sam se preselio u Tiranu. Naime, dobio sam posao u Regionalnoj kancelariji za saradnju mladih (RYCO). U organizaciji, koja je osnovana pre nekoliko godina od strane šest vlada Zapadnog Balkana i za cilj ima povezivanje mladih ljudi u regionu kroz programe razmena, zadužen sam za komunikacije - objasnio je on.

Kako dodaje, ni porodica, ni prijatelji da li je on bio ozbiljan ili se samo šali.

- Mislim da je moje preseljenje time i značajnije. Lično verujem da takve stvari ne treba da budu naučna fantastika i nešto za čuđenje, već normalna stvar koja se dešava u regionu – da mladi ljudi putuju, nastanjuju se i povezuju region. Verujem da je to jedini način da se kao region pokrenemo i promenimo ovaj osećaj zaostalosti koji svi imamo - naveo je on.

Foto: Privatna arhiva

Iako je bio na studijama u Nemačkoj, nije se odlučio da tamo i ostane. Smatra da je važno ostati u Srbiji ili regionu.

- Iskreno, samo studiranje u Nemačkoj sam video kao generalnu probu za odlazak iz Srbije, ali sam u međuvremenu dosta razmišljao da li je vredno otići. Iako me za studiranje u Konstancu veže niz prelepih uspomena, verujem da je bitno ostati, ako ne u Srbiji, onda bar u regionu i raditi na promenama kako bi ljudi ostajali i činili ga boljim - naveo je on.

U Tirani živi preko dve godine i za to vreme nije imao nijedan problem, kaže on.

- Naravno, ne sumnjam da postoje oni ljudi koji bi želeli da problem naprave. Takvih ima svugde. Ali, isto mislim da je bitno takve ljude prepoznati i držati ih po strani, trudeći se da ih demantujemo da je drugačije ponašanje i razmišljanje moguće. Na samom početku jeste bilo teško, ali pre svega zbog jezika koji nama iz Srbije, nažalost, nije toliko blizak. Već nakon nekoliko meseci sam počeo da se osećam kao kod kuće i nisam imao problem da nastavim sa životom i snalaženjem. Što se cena tiče, dosta zavisi – neke stvari su jeftinije nego u Srbiji, dok su druge skuplje. U proseku, rekao bih da je život ovde malo jeftiniji nego u Beogradu - navodi on.

A kada bi morao da napravi poređenje između Srbije i Albanije, ovako bi to izgledalo.

- Činjenica da je Albanija do pre tridesetak godina bila Severna Koreja Evrope nesumnjivo je ostavila ožiljke. Kao izolovana zemlja, Albanija je dosta toga propustila. Zato se današnji Albanci zaista trude da nadoknade propušteno i isprave takvu istorijsku grešku. Tirana se ubrzano razvija i modernizuje. Promene se vide svakog meseca. To na kraju dovodi do toga, a moguće da je i zbog mediternaske klime, da su ljudi raspoloženiji nego u Srbijii. S druge strane, Srbija se čini umornom od tranzicije koju proživljava u istom vremenskom periodu, ali opet može da ponudi ono što je stekla tokom svoje istorije. Veća otvorenost i bogatija kulturna ponuda je ono što, zasigurno, razlikuje Srbiju od Albanije. Što se mentaliteta tiče, čini mi se da smo poprilično isti - naglašava Nikola.

Foto: Privatna arhiva

Kako dodaje, najviše mu nedostaje širina koju Beograd nudi. Navodi da Tirana nije zamišljena kao veliki grad, ali objašnjava šta je ono što ga uvek obraduje u Tirani.

- Ono čemu se uvek obradujem su stariji taksisti koji su za vreme komunizma slušali jugoslovneske radio stanice koje su im bile jedini prozor u svet. Kada čuju da sam iz Srbije, uvek u kolima puste pesme Zdravka Čolića ili Lepe Brene i prisećaju se kako su se sakrivali da bi slušali strani radio jer je to bio prekršaj u Hodžinom diktatorskom režimu. Jedan vozač mi je jednom prilikom rekao i da su Jugoslaviju nazivali balkanskim Brazilom zbog njenih fudbalera - naveo je on.

Nikola planira da bude u Tirani još neko vreme.

- Verujem da je ono što radim u RYCO-u zaista potrebno regionu – pomirenje i povezanost, saradnja i rad u zajedničkom interesu. Čini mi se da je bilo dosta podela i neprijateljstava. Svestan sam činjenice da je to cilj koji nije lako dostižan i da zahteva dosta napora i rada. Nisam jedan od onih koji pravi prevelike dugoročne planove. Svakako, želeo bih da nastavim akademsko usavršavanje na nekom od evropskih univerziteta u budućnosti. A, nakon toga? Zaista ne bih znao - naveo je on.

(Telegraf.rs/otvorenikofer.rs)