KAKO JE IZDRŽALA?! Jezivo svedočenje žene koja je 2,5 godine bila talac u Iraku: "Živa sam, ali moje telo..."

UPOZORENJE! OVAJ TEKST SADRŽI EKSPLICITNE OPISE NASILJA I MUČENJA I NE PREPORUČUJE SE OSETLJIVIM OSOBAMA!

Zavezali su joj ruke lisicama, obesili je o plafon i tukli dok nije izgubila svest. Šokirali su je strujom i prisiljavali da zauzima položaje koji su joj povredili leđa i ramena. Kada bi izgubila svest, polivali su joj lice vodom da bi je probudili i mučenje moglo da se nastavi.

Elizabet Curkov (38) pretrpela je dve i po godine zatočeništva u Iraku, gde ju je u potpunoj izolaciji držala šiitska milicija Kataib Hezbolah, koju podržava Iran. Curkov je rekla da je to bio maraton psihološkog mučenja, ali da su najstrašniji bili prvi meseci, kada je trpela prebijanja jedno za drugim, seksualno zlostavljanje i druge strahote.

"Šibali su me po celom telu", rekla je za The New York Times, u prvom intervjuu od oslobađanja u septembru. "U suštini su me koristili kao džak za udaranje."

Jedva sposobna da sedne zbog povreda, Curkov, izraelsko-ruska doktorantkinja na Prinstonu, govorila je dok je ležala u kući prijatelja, povremeno menjajući položaj zbog bolova. Tokom nekoliko sati intervjua za delila je, u pretežno smirenom tonu, ponekad prekinuta suzama, potresnu priču o otmici, zatočeništvu i oslobađanju.

Curkov je rekla da su je držali pripadnici Kataib Hezbolaha, najmoćnije šiitske paravojne grupe u Iraku koju podržava Iran. Navela je da je odlučila da podeli svoju priču kako bi dala glas Iračanima koje je ista grupa mučila.

Njeno iskustvo pokazuje koliko slobodno Kataib Hezbolah, koji su Sjedinjene Države označile kao terorističku organizaciju, može da deluje u Iraku. Dok hiljade članova milicije prima platu od iračke države, vlada ima malo ili nimalo uticaja na njihove aktivnosti.

Lično iskustvo Curkov sa zatočeništvom slaže se s onim što je rekla lekarki u bolnici Šeba u Izraelu koja ju je pregledala nakon oslobađanja, a koja je utvrdila da je pretrpela oštećenje nerava koje može biti trajno. Njeni medicinski zapisi, koje je The New York Times pregledao, takođe detaljno navode opsežne povrede povezane sa mučenjem, navodeći da joj je potrebna "dugoročna fizička i psihološka rehabilitacija" s obzirom na "teška oštećenja i kompleksnu traumu".

Zvaničnici SAD i Izraela potvrđuju da ju je Kataib Hezbolah kidnapovao i mučio, iako ne poznaju sve detalje. Zvaničnici su govorili pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti teme.

Nakon njenog oslobađanja, Kataib je u saopštenju tvrdio da je znao za njeno zatočeništvo i podelio detalje koje je ona dala u prinudnim priznanjima, sugerišući da je grupa držala Curkov. Milicija nije odgovorila na detaljna pitanja.

Kancelarija iračkog premijera saopštila je da je "posvećena tome da pozove na odgovornost svaku stranu ili pojedinca umešanog u otmice ili mučenje".

Kao i kod mnogih drugih talaca, njena sudbina se brzo promenila pod diplomatskim pritiskom, pri čemu je administracija predsednika SAD Trampa igrala ključnu ulogu. Administracija je pritiskala vrhunske iračke zvaničnike u vezi njenog slučaja, šaljući izaslanike u Bagdad da zahtevaju napredak. Biznismen i prijatelj predsednika Trampa, Mark Savaja, koji je odigrao ključnu ulogu i ubrzo postao specijalni izaslanik za Irak, pratio ju je na letu do Kipra, gde je prebačena na izraelski vojni avion da bi se vratila kući.

"Iskreno verujem da bih umrla da nisu delovali tako istrajno i sa neverovatnom odlučnošću", rekla je Curkov.

Otmica

Njena odluka da uđe u Irak bila je neobična i rizična za Izraelku.

Izrael i Irak su neprijateljske države bez diplomatskih odnosa. Veliki deo iračkog rukovodstva blizak je Iranu, gorkom neprijatelju Izraela.

Ali Curkov je više puta putovala u Irak istražujući šiitsko pokretanje pod vođstvom uticajnog klerika Muktade al-Sadra. Uvek je preduzimala mere predostrožnosti: putovala je s ruskim pasošem, predstavljala se kao Ruskinja i izbegavala kontakt s naoružanim grupama.

Dana 21. marta 2023. planirala je da se u centralnom Bagdadu oko 21 sat sretne sa ženom u kafiću. Žena joj se predstavila preko WhatsApp-a, tražeći pomoć u istraživanju Islamske države i rekavši da imaju zajedničkog prijatelja.

Žena se nije pojavila. S ove disance, Curkov smatra da je sastanak bio zamka.

Dok je išla kući, crni SUV je stao pored nje, a nekoliko muškaraca je silom ubacilo u zadnje sedište. Rekla je da je dozivala pomoć i pokušala da pobegne, ali su je otmičari pretukli i seksualno napali.

"Počeli su da mi uvijaju mali prst, gotovo da su ga slomili", rekla je. "Tako da sam mislila da je dalje pružanje otpora besmisleno."

Tokom vožnje, otmičari su joj zavezali ruke plastičnim vezicama, stavili vreću na glavu i uzeli telefon. Zaustavili su se i ubacili je u gepek automobila. Oko pola sata nakon otmice stigli su do velike kuće.

Sledeća četiri i po meseca provela je u sobi bez prozora, sa dve kamere, slabo hranjena i sama.

U početku otmičari nisu znali da je Izraelka, i činilo se da su je oteli radi otkupnine. Mesec dana nakon zatočeništva, situacija se pogoršala kada su na njenom telefonu otkrili dokaz njenog izraelskog identiteta. Optužili su je da je izraelski špijun, što su i ona i izraelski zvaničnici kategorički demantovali.

Molila ih je da pročitaju njene brojne objave i članke na internetu u kojima podržava prava Palestinaca i kritikuje izraelsku vladu, ali nisu bili uvereni.

Kada nije priznala, rekla je da su je "obesili i mučili".

Uskoro je počela da daje izmišljena priznanja kako bi zaustavila prebijanja.

Prvo je bilo da je pre dve godine u Bagdadu srela francuskog novinara u kafiću kako bi organizovali proteste protiv vlade.

Ispitači su to prihvatili. Nakon što im je ispričala tu priču, spustili su je, dozvolili joj da sedi, dali joj hranu i rekli da odmori.

Kasnije istog dana, glavni čuvar poznat kao "pukovnik" dodirnuo je tetovažu na njenoj butini i pretio silovanjem. "Bio je vrlo prljav i opsednut seksom."

Njeni islednici su je stalno zastrašivali takvim pretnjama, ali nisu ih sprovodili.

Jedan od najgorih dana mučenja bio je u julu 2023, kada su je pitali za službu u Izraelu. Lagala je otmičarima, bojeći se posledica, i rekla da je služila u bolnici. Rekla je za The New York Times da je bila niskorangirani regrut u vojnoj obaveštajnoj službi pre dvadeset godina.

Dva čuvara poznata kao Ibrahim i Maher su je više puta pretukli dok nije rekla istinu.

"Ovaj zub mi fali zbog toga", rekla je pokazujući prazninu u ustima.

"Nisam videla sunce"

Dana 5. jula 2023. izraelska vlada je prvi put javno priznala da je Curkov kidnapovana, saopštivši: "Držimo Irak odgovornim za njenu sudbinu i bezbednost."

Mesec dana kasnije, bez upozorenja ili objašnjenja, premeštena je na drugu lokaciju.

Promena je, kako je rekla, došla "po milosti Božijoj". Novi čuvari nisu je mučili i doveli su muškog bolničara da joj pruža negu. Dali su joj knjige, sveske, televizor i arapski rečnik. Hrana je bila raznovrsna i obilna. U junu 2024. renovirali su njen prostor, obezbedivši joj pristup kuhinji i kupatilu.

Ipak, bila je i dalje u izolaciji, u sobi bez prozora na trećem spratu, i tako više od dve godine.

"Nisam videla sunce", rekla je.

Ona i izraelski zvaničnici veruju da je bila u bazi Kataib Hezbolaha blizu iranske granice, u području van kontrole iračke vlade. Tokom dvanaestodnevne izraelske kampanje bombardovanja Irana tog leta, navela je da su neki udari bili dovoljno blizu da se zgrada zatresla.

Ubrzo nakon dolaska u bazu, medicinska sestra je predložila da piše o mučenju, što joj je bilo terapeutski. Komandant je odgovorio da je "haram" ili zabranjeno udarati žene.

Kasnije im je rekla da su njena priznanja bila lažna. Izgledalo je da su joj poverovali.

Milicija je prvobitno tražila stotine miliona dolara otkupnine, što, prema američkim i izraelskim zvaničnicima, nije shvaćeno ozbiljno.

U novembru 2023. pojavila se u videu koji je emitovan na iračkoj televiziji, dajući prvi javni dokaz da je još živa.

Sedeći na sofi, Curkov je, pošto su joj rekli šta da kaže, govorila na hebrejskom da radi za izraelsku obaveštajnu službu i CIA. Koristila je šifrovane poruke da prenese brutalnost koju je pretrpela.

Da bi naznačila da je šokirana, lažno je tvrdila da je živela u Gan HaHašmal kvartu ("hašmal" je hebrejska reč za struju). Izmišljala je imena za svoje navodne obaveštajne rukovodioce, koristeći igre reči koje su označavale "mučenje" na hebrejskom, engleskom i ruskom, uključujući "Etan Nuima" (E. Nuim zvuči kao "inuim", što je hebrejska reč za mučenje). Ta imena nisu ušla u emitovani video.

Kako su meseci prolazili, Curkov, stalno u bolu zbog povreda, padala je u očaj i počela da preispituje vrednost preživljavanja. Ali njen analitički um je nastavio da radi, mapirajući doktorsku tezu i ideje za članke.

Povremeno je na televiziji videla ljude kampanju za njeno oslobađanje, uključujući intervju sa jednom od sestara, što joj je podizalo moral.

Oslobađanje

Početkom septembra odvedena je iz baze, sa povezom na očima, na drugo mesto. Bilo je tako iznenadno da je ostavila svesku sa planovima doktorske teze.

Sledećeg dana, 9. septembra, nakon 903 dana zatočeništva, prebačena je u garažu u Bagdadu i predata iračkom zvaničniku koji je čekao u automobilu.

Zvaničnik joj je na engleskom rekao da je sada bezbedna u rukama iračke vlade. Odveo ju je u luksuznu vilu gde su je pregledale iračke lekarke - prve žene s kojima je imala kontakt od otmice.

U vilu je ušao muškarac koji joj se predstavio kao prijatelj predsednika SAD Donalda Trampa. Bio je to Mark Savaja, jedna od ključnih osoba kojima ona najviše zahvaljuje za oslobađanje.

Savaja je rekao u intervjuu da je obavestio iračkog premijera Muhameda Šija al-Sudanija da "moramo rešiti ovaj veliki problem" i osloboditi Curkov.

Po povratku porodici, Curkov je pokušala da razume kako je postignuto njeno oslobađanje.

Izrael je tražio pomoć od Amerikanaca. Adam Beler, američki izaslanik za taoce, postao je snažan zagovornik, vodeći kampanju na društvenim mrežama i izazivajući al-Sudanija da učini više. Beler je ušao na sastanak u Bagdadu s al-Sudanijem bez poziva, prema troje ljudi upućenih u taj događaj, a koji su govorili pod uslovom anonimnosti.

Masad Bulos, viši savetnik Stejt departmenta, susreo se s porodicom Curkov prošle godine i obećao da će pokušati da pronađe još jedan znak života.

Nije jasno šta je Savaja rekao iračkom premijeru.

Curkov i dve njene sestre su rekli da im je Savaja nekoliko dana nakon oslobađanja rekao da je obavestio al-Sudanija da, ako ona ne bude puštena u roku od nedelju dana, SAD će ciljati Kataib.

Curkov je rekla da veruje da su izraelske likvidacije u protekloj godini viših zvaničnika Hezbolaha, Hamasa i Irana uzdrmale Kataib, te da je za njih postala više teret nego korist.

Savaja je negirao da je izneo takvu pretnju.

Bela kuća nije direktno komentarisala Savajino učešće, navodeći u saopštenju da je predsednik Tramp "uvek zabrinut za Amerikance zatvorene u inostranstvu" i da je "spreman da iskoristi snagu naše zemlje i svoje pregovaračke veštine da posreduje u ovom slučaju."

Kancelarija iračkog premijera je rekla da su "kompleksni diplomatski i humanitarni napori" zvaničnih iračkih strana rezultirali njenom slobodom, dodajući da "spoljni pritisci ili pretnje nisu uticali na iračku odluku."

Satima nakon dolaska u vilu u Bagdadu, Curkov je otišla u američku ambasadu. Zvaničnici su je povezali video pozivom sa njenim sestrama Emom i Avital, kao i sa Belerom.

"Pitala sam je: 'Da li si živa? Jer sam te toliko puta sahranila u svom umu'", rekla je Ema. "Rekla je da je dobro, ali da će joj trebati medicinska pomoć."

Kada je stigla u Izrael na lečenje, bila je u tako jakim bolovima da je tražila da je odvedu u bolnicu na nosilima. Lekari su je nagovorili da sama, uz pomoć, uđe u bolnicu kako bi osetila da se vraća kao nepokolebana, a ne kao slomljena osoba.

Nakon njenog oslobađanja, na Telegram nalogu pod imenom Abu Ali Al-Askari, portparol Kataiba, pojavila se izjava o Curkov. Grupa nije priznala otmicu, ali je ispričala detalje njenih "priznanja" i identifikovala izmišljeno ime Etan Nuima koje je ona stvorila kao svog rukovodioca, kao da je to bio zlatan komad obaveštajnih informacija.

Tvrdnja je nasmejala Curkov i, kako je rekla, pružila čvrst dokaz da ju je ta grupa držala.

(Telegraf.rs)