• 7

Zemlja u srcu u Evrope na korak od toga da postane narko-država

Likvidacije usred bela dana i droga koja cirkuliše dokaz su da je Holandija na korak od toga da postane novi Meksiko

  • 7

Jan Struidžs, predsednik najvećeg policijskog sindikata u Holandiji kaže da ta država definitivno ima sve karakteristike narko-države.

- Holandija sigurno nije Meksiko, mi nemamo 14.400 ubijenih, ali ako pogledate infrastrukturu, novac koji zarađuje organizovani kriminal, paralelnu ekonomiju… Da, mi imamo narko-državu - rekao je za BBC Struidžs.

Stravično ubistvo Derka Virzuma, poznatog advokata koji je bio branilac krunskog svedoka Nabila B. u slučaju protiv dve osobe koje su među najtraženijim kriminalcima u Holandiji, uništilo je zabludu da se narko-karteli ubijaju međusobno.

Virzum (44), ubijen je u septembru usred bela dana ispred porodične kuće u tihom predgrađu Amsterdama, naočigled svoje supruge.

- To je urađeno da bi nas uplašilo. Moramo da nastavimo da koristimo ključne svedoke inače nigde nećemo stići – upozorio je javni tužilac Fred Vesterbek.

Od tada svi otvoreno strahuju da se zemlja pretvorila u raj za narko kartele i njihovu ekonomiju odjednom su izbili u prvi plan.

- Nekoliko incidenata poslednjih godina bili su jasan znak. Sve je ukazivalo na to da nasilje može preliti iz podzemlja u gornji svet i to se i dogodilo – objašnjava autor Vauter Laumans, čiji bestseller “Mokro mafija” govori o usponu nove generacije kriminalaca u Amsterdamu.

Amsterdam

Gradonačelnik opisao Amsterdam kao valhalu za narko-kriminal / Foto: Pixabay

On je ukazao na niz incidenata koji su dokaz da nasilje eskalira, uključujući ubistvo dva mladića koji su stradali od metaka koji su rikošetirali o zid. Podsetio je i na majku ubijenu ispred dece, odsečenu glavu ispred kafića, ubistvo brata krunskog svedoka Reduana B, kao i na ubistvo advokata Virzuma.

Laumans objašnjava da je reč “Mokro” sleng i da se mladi Marokanci tako zovu međusobno. Taj izraz usvojila je i policija u svojim izveštajima. Ali, nije reč samo o Marokancima, već o mladićima koji odrastaju u područjima Amsterdama u koje turisti ne zalaze.

- Tu nisu samo kanali, Rajksmuzeum, Van Gog. Tu su stambena naselja, a oni nemaju iste mogućnosti. Oni teže da postanu "neko", tragaju za karijerom u podzemlju – navodi Laumans.

Čak i pre nego što je Virzum ubijen, u izveštaju gradonačelnika Amsterdama u avgustu prestonica je opisana kao “Valhala za narko-kriminal”.

- Holandija nije još narko-država, ali je u opasnosti da postane – upozorio je ministar pravde Ferd Graperhaus.

Advokati, gradonačelnici, policajci, svi su pod pretnjom organizovanog kriminala. Nekoliko dana nakon ubistva Virzuma, još jedan advokat – Filip Šol – ranjen je u nogu iz vozila dok je šetao svog psa blizu porodične kuće, preko granice u Nemačkoj.

A onda je došlo do hapšenja. Ridauan Tagi uhapšen je kad je ušao u Dubai sa lažnim dokumentima i zadržan je pod međunarodnom poternicom zbog sumnje da je umeštan u višestruka ubistva i trgovinu drogom.

Tagi (41), kojeg policija opisuje kao jednog od najopasnijih ljudi u svetu, osumnjičen je da je naredio niz likvidacija, uključujući i ubistvo advokata Virzuma. Holandski tužioci su zatražili izručenje, a veliko suđenje zakazano je za mart 2020. godine

Tagi je prebačen u Holandiju u sredu uveče. Takozvani slučaj "Marengo" uključuje pet ubistava i niz pokušaja ubistava, uključujući brata doušnika Nabila B. Veruje se da je Tagi živeo u Dubaiju sa ženom i šestoro dece. Holandska policija kaže da je do njegovog hapšenja došlo zbog intenzivne međunarodne saradnje pre nego dojave doušnika, sa stotine umešanih detektiva.

holandija, pucnjava, tramvaj, policija, hapšenje

Nakon privođenja Tagija, usledila hapšenja širom zemlje Foto: Tanjug/AP

Sledećeg dana je šestoro ljudi uhapšeno širom Holandije zbog sumnje u pranje novca, posedovanje droge i oružja. Iako je hapšenje Tagija uspeh za holandsku policiju, Laumans sumnja da će to odvratiti mlade ljude od toga da idu njegovim stopama.

- Reč je o mogućnostima u društvu. Oni nisu drugačiji od bankara ili novinara, i oni žele da zarađuju. Ako niste dobar fudbaler ili nemate pameti da se izvučete iz tog sveta, onda je ovo sredstvo. To nije samo problem sa drogom, već je to društveni problem – ističe Laumans.

U nekom smislu Holandija je stvorila savršenu okolinu za trgovinu drogom. Sa širokom transportnom mrežom, labavim zakonima i kaznama za droge i blizine više lukrativnih tržišta, ova zemlja je očigledno centar globalnog toka narkotika. Poznati pisac Roberto Savijano, koji je zabeležio svet organizovanog kriminala napuljske Kamore, veruje da je uticaj mafije u Amsterdamu još gori.

- Tu su klanovi iz čitavog sveta jer je Holandija jedna od najvažnijih tranzitnih luka. Znaju da onaj ko kontroliše Holandiju ima jednu od arterija globalnog tržišta drogom – rekao je Savijano.

Na crnom tržištu zarade se milijarde evra. Samo je 2017. u Holandiji proizvedeno sintetičkih droga ulične vrednosti 18,9 milijardi evra. Lake droge se uvoze iz Kolumbije i Severne Afrike već 30 godina, a danas se značajan deo sintetičkih droga – MDMA, LSD, kristal met, amfetamini – proizvodi u Holandiji. Štaviše, zemlja se smatra svetskim liderom u tome.

Droga u patici

U Holandiji proizvode velike količine sintetičkih droga Foto: Ilustracija/Uprava carina

A kojom se brzinom te droge transportuju širom sveta najbolje ilustruje činjenica da su na dan kad je Donald Tramp postao predsednik na aerodromu Šipholu otkrivene prve narandžaste tablete ekstazija sa njegovim likom. Svega 24 sata kasnije već su se prodavale u Australiji.

- Gomila Meksikanaca pomaže da se u Holandiji napravi kristal met – kaže Jan Stredžs, dodajući da svaki gram droge koji se kupi odlazi organizovanom kriminalu.

Iz Južne Amerike, preko Afrike, do srca Evrope

Južnoamerički narko-bosovi prvo prebacuju drogu u zapadnu Afriku, potom ona odlazi na sever, starim krijumčarskim putevima od Maroka. Policija navodi da je Tagi služeći se tim putem stekao svoje bogatstvo. On je nasledio kontrolu nad krijumčarskim putem i počeo da prebacuje kokain umesto kanabisa, koji je donosio više novca, ali i nasilja.

- Nemamo tela koja vise sa mostova, ali imamo korupciju na dokovima, nasilje protiv advokata, pretnje novinarima. Holandija definitivno ima karakteristike narko države – zaključuje Laumans.

Prema jednoj anketi 59 odsto ljudi veruje da je Holandija danas narko-država, drugim rečima zemlja čija ekonomija zavisi od trgovine drogama. BBC navodi da je to ironija jer će vam birokratska nacija odmah poslati upozorenje da platite porez na psa ili kaznu za parking, dok gangster ostaju na slobodi, a pucnjave eruptiraju na redovnoj bazi.

(I. N.)

Komentari

  • trougao

    kod nas jos vise ubistava i kriminala a niko nema dinara...

  • kiza

    Ja mislio da govorite o CG, pa da ste pogrešili da je u srcu Evrope i da je na putu da postane.

  • Pravi Valter

    Što pre legalize anti marihuanu pa da I mi uskoro nude ok and Nizozemska! Trazili ste eto vam!

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima