Kako žive mladi iz Srbije koji odu na Maltu: Do posla i lične karte bez problema

Foto: Pixabay

Stranac će na Malti bez teškoća dobiti posao i ličnu kartu. Iako plate nisu kao u najrazvijenijim EU zemljama, Malta je jedna od omiljenih početnih stanica za one koji žele da odu sa Balkana.

Bez pasoša EU, čovek na Malti može da radi i živi. Ali ako nema dovoljno para, mora da vrati decu u zemlju iz koje je došao.

Preporučujemo

Imati dovoljno para znači zaradu od minimum 19.000 evra godišnje i još skoro četiri hiljade po detetu. Takav je zakon donet 2007, a od nedavno je počeo doslovno da se primenjuje, piše "Dojče vele".

Građani Srbije, na udaru ovog propisa, trenutno, zavise samo od diplomatske veštine svoje države da izdejstvuje neko pozitivno rešenje. Ali ne treba, imati previsoka očekivanja, kaže Bronislav Radulović nekada srpski novinar i urednik, a danas radnik administrativnog obezbeđenja jedne univerzitetske ustanove na Malti.

- Imamo status državljana trećeg reda, kao Afrikanci i Azijati. Nemamo poseban status iako smo iz Evrope. Prepušteni smo sami sebi - navodi on.

Kada stranac rođen van EU dođe na Maltu da nešto radi, bez problema će dobiti dozvolu i ličnu kartu. Penzija i zdravstveno osiguranje se stiču uplatom doprinosa na račun nacionalnog ili privatnog fonda.

Stranac, dakle, od Malte može očekivati onoliko socijalne sigurnosti koliko je spreman da u nju uloži. Za oko 20.000 građana Srbije, poput Bronislava i taj računovodstveni odnos sa malteškom republikom bolji je od života u Srbiji.

Malteško-jugoslovenski odnosi uspostavljeni su još 1969. godine, ali danas, građanin Srbije kojem zatreba usluga sopstvene države, mora da se obrati konzulatu u Rimu.

Glavni grad Valeta; Foto: Pixabay

Paradoks je da Malta sa pola miliona stanovnika u Srbiju izvozi mnogo više robe nego što iz nje uvozi. Recimo 2017. godine Srbija je na Maltu izvezla robu u vrednosti od milion, a uvezla za 25 miliona evra.

- Bukvalno su na svakom koraku i ima nas iz svake struke. Nemoguće je pobeći od naših ljudi. Ima dobrih, učenih ljudi ali ima puno i kriminalaca - kaže Bronislav.

Malta nije prvi izbor većine iseljenika, jer oni radije odlaze u Nemačku, Švedsku ili Norvešku, gde mogu više da zarade.

Od čistača do menadžera kroz tri godine

Marko Stojanović iz Niša će se možda vratiti u Srbiju, ali tek kao penzioner. Do tada će raditi i graditi karijeru u hotelu u kom trenutno radi ili nekom drugom, ako mu ponude bolju platu i uslove rada. Cilj mu je da jednog dana dogura do mesta generalnog menadžera i to nije udaljena fantazija nego nešto što je realno i dostižno ovde na Malti. U Srbiji je kaže, to bilo nemoguće.

- Nemaš jednostavno priliku da pokažeš šta sve umeš i koliko vrediš - kaže Marko.

On je završio Fakultet za fizičku kulturu, ali se nije libio bilo kakvog posla. Došao je pre tri i po godine, počeo je kao čistač. Čim se snašao, "povukao" je i brata za sobom.

Danas je menadžer noćne smene u hotelu u kojem je i počeo karijeru.

- Moja prva satnica, kad sam bio čistač u ovom hotelu, bila je 4,5 evra. Plata mi je bila 700 evra. Vremenom sam počeo da radim dodatne poslove, povećali su mi satnicu. Ovde kad radim prekovremeno i noćnu smenu, plaćaju duplo - kaže Marko.

Foto: Pixabay

Troškovi života na Malti nisu mali. Stan je teško unajmiti za manje od 700 evra. Hrana, odeća i obuća su skuplji nego u Nemačkoj. Zarada varira od struke do struke, ali prekovremeni rad se plaća pa pridošli ljudi imaju motiv da puno rade.

- Sada mi je dnevnica 16 evra po satu - kaže Marko i dodaje da je ta zarada u Srbiji teško dostižna kao i brz napredak u poslu isključivo na bazi znanja, rada i truda.

Većina ljudi na Maltu dolazi jer je novi početak relativno lak, procedure su jednostavne, a engleski je masovno u upotrebi. Malteška je vlada objavila da ima potrebe za novih 30.000 radnih mesta.

- Možda se kajem što se nisam potrudio da u Srbiji nešto promenim, ali nije bilo lako i nisam imao vremena. Sa 27 godina sam morao da počnem novi život kako bih došao do šanse da stvaram svoju porodicu. U Srbiji nisam video tu mogućnost - kaže Marko.

(Telegraf.rs/Dojče vele)