• 1

Američki predsednici i "ratni" zakon: Evo šta su pre Trampa radili Obama, Buš i Klinton

Nekoliko od ovih predsednika "tuklo se" sa zakonom, te su uzimali u obzir AUMF (Autorizaciju upotrebe vojne sile protiv terorista) kako bi opravdali svoju politiku

  • 1

Odluka predsednika SAD Donalda Trampa i njegove kritike na račun Irana dovele su do toga da ga mnogi optužuju za kršenje međunarodnog prava. Ipak, Tramp nije prvi američki predsednik koji je zbog "potencijalnog rata" izazvao oštre osude.

Pretnja da će Tramp napasti iranske mete, posebno one od kulturnog značaja, izazvala je bes, a čak i njegovi bliski saradnici su požurili sa tim da negiraju da je ova opcija na stolu.

Pre te pretnje, Tramp je naredio napad dronom u Iraku u kom je ubijen jedan od najvažnijih iranskih generala Kasim Sulejmani.

Prema međunardnom pravu, vlada po zakonu sme da izvede takav napad ako deluje u samoodbrani, a Vašington tvrdi da je ovako sprečio buduće napade na američke interese.

Ipak, Agnes Kalamard, specijalni izvestilac UN za pitanja "vansudskih ubistava", nije saglasna sa ovim. Na Tviteru je objavila da je malo verovatno da su ispunjeni uslovi za legalni napad, po povelji UN.

Takođe, mogući napad na kulturno važna područja krši međunarodne sporazume kao što je Haška konvecija iz 1954. godine za zaštitu kulturnih dobara.

Napad, Kasim Sulejmani

Kasim Sulejmani je ubijen u napadu dronom u Iraku; Foto: Tanjug/AP, Profimedia, Wikipedia/Lt. Col. Leslie Pratt

Svojom pretnjom, Tramp je čak iznenadio i mnoge američke zvaničnike.

- Potpuno sam uveren da predsednik, glavni komandant, neće dati nelegalno naređenje - rekao je američki ministar odbrane Mark Esper.

Tramp međutim nije prvi predsednik koji je šokirao američku javnost, ali i ostatak sveta, zbog agresivne vojne politike. Neke kontroverze stare su više vekova, a bes javnosti zbog toga, kako se čini, je postao deo američke istorije.

Mnogo pre nego što je 45. predsednik preuzeo funkciju, republikanski i demokratski lideri nadgledali su vojne i obaveštajne operacije zaklonjenje tajnom koja je zamaglila granice između toga da li je nešto legalno ili ne.

Nekoliko od ovih predsednika "tuklo se" sa zakonom, te su uzimali u obzir AUMF (Autorizaciju upotrebe vojne sile protiv terorista) kako bi opravdali svoju politiku.

AUMF je stvoren kako bi dozvolio upotrebu vojne sile protiv pojedinaca koji su pomogli u izvršenju napada 2001. godine protiv SAD. Od tada, predsednici koriste ovaj zakon kako bi legalizovali svoje vojne operacije širom sveta.

Barak Obama

Obama je tokom svoje vlasti autorizovao više od 540 napada dronom; Foto: AP/Tanjug

Barak Obama i dronovi

Bivši predsednik SAD Barak Obama proširio je upotrebu bespilotnih letelica za vojne udare, a tokom svoje vlasti je autorizovao više od 540 napada.

Aktivisti za ljudska prava su naveli da ovi napadi krše međunarodno i unutrašnje pravo, ali je Obama uvek branio i govorio da su oni legalni. Njegovi savetnici tvrdili su da su ovi pojedinci planirali napade protiv Amerikanaca i da su stoga udari u skladu sa međunarodnim pravom.

Tokom godina, kritike su splasnule, a kako je rekao analitičar Dejvid Grinberg za BBC, Obamini udari dronovima posmatrani su kao "put kojim se ostvara mogućnost za limitiranje najgorih ratnih brutalnosti".

Buš i Klinton

Obamin prethodnik Džordž V. Buš otpočeo je samo delić vazdušnih udara. Međutim, on je granice ratovanja pomerio na drugačiji način. Odobravao je upotrebu takozvanih pojačanih metofa ispitivanja, taktika koje se često opisuju kao mučenje.

U njegovom slučaju, ta politika je i odredila vreme na vlasti. Grinberg kaže da će Buš ostati upamćen po ratu u Iraku i torturi.

Bil Klinton

I Bil Klinton je tokom svoje vladavine povukao neke sumnjive poteze; Foto: AP/Tanjug

Pre njega, i Bil Klinton je povukao neke sumnjive poteze. On je naime prihvatio "vansudsko prevođenje", odnosno transport osumnjičenih za terorizam u zemlje gde se nad zatvornicima vrši tortura.

Klinton, kao i njegovi prethodnici pokušavali su da pronađu pravno odobrenje za svoje politike. Decenijama ranije Endru Džekson je radio to isto. On je potpisao Zakon i preseljenju Indijanaca koji ga je ovlastio da pregovara sa indijanskim plemenima u južnom delu SAD o njihovom premeštanju na federalnu teritoriju zapadno od reke Misisipi u zamenu za njihovu domovinu.

Kako kaže šredsednik spoljnoplitičkog istraživačkog centra Kvinsi Endru Bačević, problem nije Tramp.

- Oni su koristili svoja ovlašćenja da izvrše dela koja mi smatramo nezakonitim, nemoralnim, neetičnim - kako god nazovete. Problem nije Tramp, već to što smo u predsedništvo uložili i dali mu mnogo više autoriteta nego što bi to trebalo - rekao je on.

Video: Sulejmanijeve ruke bile su dugo umazane krvlju. Njegovim uklanjanjem poslali smo snažnu poruku

(Telegraf.rs/N.Z.)

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima