≫
Tramp tvrdio da niko nije povređen u Iraku, a "traume mozga" ima čak 50 vojnika
≫
Simptomi koji su primećeni kod njih su glavobolja, vrtoglavica, osetljivost na svetlo i mučnina
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
PRC
Prema proceni trojice američkih specijalista koji su predvodili istraživanje posledica prve upotrebe municije s osiromašenim uranijumom u istoriji, tokom osam meseci 1991. oko 50.000 iračke dece umrlo je od različitih bolesti, uključujući rak, oboljenja bubrega i ranije nepoznatih internističkih bolesti, disajnih oboljenja, kongenitalnih abnormalnosti, kožnih i drugih teških, nepoznatih i fatalnih bolesti. Prema tom istraživanju, količine municije ispaljene iz američkih i savezničkih aviona i tenkova dovoljno su velike da rizici i šteta ne pogađaju samo bojno polje, već su prošireni do veoma udaljenih područja.
PRC
Irak probija zid ćutnje NEPRIZNAT UŽAS: Iračka beba Čini se da je presudan korak u probijanju istine o efektima osiromašenog uranijuma – ili, ako ne istine, bar argumenata za ozbiljnu zabrinutost – učinila stalna misija Iraka u Centru za ljudska prava UN-a u Ženevi, u noti od 21. maja 1996. godine. Smatrajući da upoteba municije s osiromašenim uranijumom spada pod udar sankcija Konvencije o zabrani ili ograničavanju upotrebe određenog konvencionalnog naoružanja za koje se veruje da može biti izuzetno opasno ili da ima nekontrolisane posledice iz 1980. godine, Irak argumentuje da upotreba osiromašenog uranijuma, osim što podjednako pogađa i vojnike i civile, predstavlja i izraz mržnje iskazane u nasumičnom uništavanju i kasapljenju koje se graniči s genocidom.
PRC
Argumentacija počinje citatom jednog pisma britanskog ministra odbrane. U pismu s oznakom DS/S/SS 0692/94m od 6. decembra 1994. koje je uputio članu Parlamenta ser Dejvidu Stilu, tadašnji ministar odbrane Malkolm Rifkind priznaje da su britanske snage koristile municiju s osiromašenim uranijumom, ali dodaje da su američke snage u svojim oklopnim jedinicama i A-10 avionima koristile mnogo veće količine takve municije. Rifkind dopušta štetne posledice po posade vozila i vojnike u njihovoj blizini, ali ne i za druge ljude, jer neposredna opasnost od raspršene prašine brzo nestaje. Međutim, aprila 1995. "Le Monde Diplomatique" citira poverljiv izveštaj britanske Agencije za atomsku energiju, dostavljen britanskoj vladi novembra 1991, u kom se kaže da lokalna kontaminacija vozila i tla može prevazići dozvoljene granice i postati opasna po lokalno stanovništvo. Februara 1994. mreža NBC objavila je dva slučaja posledica koje se povezuju s delovanjem osiromašenog uranijuma. U prvom slučaju, narednik Deril Klark, čija je jedinica bila u blizini iračkog tenka kada ga je jedan avion A-10 uništio, dobio je posle rata ćerku rođenu s tumorom žučne kesice i bez tiroidne žlezde. Drugi slučaj je Kerol Piku, čija se medicinska jedinica našla u oblacima dima pogođenih iračkih tenkova: po mišljenju njenog lekara, simptomi koje pokazuje veoma su nalik na oboljenja izazvana unošenjem radioaktivnih supstanci u organizam.