Virus se brzo širi Italijom, raste strah od globalne pandemije: Još 3 zemlje prijavile prve zaražene

Dok se koronavirus ubrzano širi svetom, sa sve većim brojem zemalja koje prijavljuju prve slučajeve zaraženih, raste i strah od globalne pandemije, piše BBC.

Najviše zaraženih je i dalje u Kini, ali i druge zemlje uključujući Južnu Koreju, Italiju i Iran bore se da obuzdaju virus, koji izaziva respiratorna bolest Covid-19.

Pandemija se proglašava kada zarazna bolest istovremeno preti različitim delovima sveta, a za sada ne postoji vakcina koja bi sprečila novi koronavirus.

Oko 77.000 ljudi u Kini, gde se virus pojavio krajem prošle godine, zaraženo je a oko 2.600 ljudi je preminulo.

Više od 1.200 slučajeva zaraze novim virusom potvrđena su u još 26 zemalja, a u njima je bilo osam smrtnih slučajeva, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

U ponedeljak su Avganistan, Kuvajt i Bahrein prijavile prve slučajeve zaraze, a svi zaraženi su ljudi koji su se vratili iz Irana.

Šef SZO Tedros Adhanom upozorio je da se prozor mogućnosti za zadržavanje virusa "sužava".

Sa njim se slaže i Pol Hanter, profesor zdravstvene zaštite u Velikoj Britaniji, rekavši da je porast u slučajevima izvan Kine "izuzetno zabrinjavajući".

Koje su zemlje najviše pogođene virusom?

Južna Koreja - ima najveći broj potvrđenih slučajeva van Kine - a u ponedeljak je prijavljen još 161 slučaj zaraze, što dovodi do više od 760 inficiranih. Do sada je preminulo sedam ljudi.

Oko 7.700 vojnika stavljeno je u karantin nakon što je 11 vojnih članova zaraženo.

Ali najveća grupa virusa povezana je sa bolnicom i verskom grupom u blizini grada Tegu na jugoistoku zemlje.

Neke avio-kompanije u zemlji suspendovale su letove za Tegu, u kojem živi oko 2,5 miliona ljudi.

Italija - ima najveći broj zaraženih u Evropi - više od 165, dok je četvoro ljudi preminulo, a vlast je tokom vikenda uvela drastične mere kako bi obuzdala širenje.

Desetak gradova u regijama Lombardija i Veneto na severu Italije stavljeno je u karantin, a u naredne dve nedelje 50.000 stanovnika neće smeti da ih napuste, osim ako nemaju posebnu dozvolu.

Škole, restorani, prodavnice i sportski događaji zatvoreni su na nedelju dana, a isto su uradile i mnoge ustanove van crvene zone.

Vlast još uvek nije uspela da pronađe nultnog nosioca, onog koji je zarazio ostale.

U međuvremenu su zvaničnici u kineskom Vuhanu, odakle je krenuo virus, saopštili su u ponedeljak da će nekima koji nisu stanovnici grada biti dozvoljeno da odu ako nemaju nikakve simptome.

Međutim, vlasti su kasnije rekle da je naređenje izvršeno bez odobrenja i da je povučeno.

Kina je u ponedeljak prijavila nova 409 slučajeva zaraze, od kojih je većina u Vuhanu.

Iran je u nedelju saopštio da ima 43 potvrđena slučaja infekcije, od kojih je većina u svetom gradu Kom. 12 zaraženih je umrlo, što je najveći broj smrti izvan Kine.

U međuvremenu, Severna Koreja stavila je u karantin 350 stranaca kako bi sprečila da dođe do širenja virusa.

Stranci su uglavnom diplomate stacionirane u Pjongjangu, saopštila je severnokorejska agencija.

U Severnoj Koreji još uvek nema zaraženih koronavirusom, ali zemlja deli dugu granicu sa Kinom. Postoji zabrinutost da Severnoj Koreji, koja je podložna međunarodnim sankcijama, nedostaje zdravstvena infrastruktura koja bi testirala i lečila slučajeve i da bi se svaka epidemija mogla brzo proširiti.

Svet na ivici pandemije koronavirusa

- Kombinovana situacija u Južnoj Koreji, Iranu i Italiji ukazuje na rane faze pandemije. To znači globalno izbijanje, pri čemu se koronavirus proširio u zajednicama u više delova sveta - kaže Fergus Volš, medicinski dopisnik BBC-ja.

U svakoj od ovih zemalja, kako ističe Volš, vidimo širenje virusa bez ikakve veze sa Kinom. Zaključavanje gradova u Italiji isto je kao ono što se dogodilo u Kini.

Volš ističe da je situacija u Iranu posebno zabrinjavajuća, jer su zdravstvene vlasti navodno saopštile da se virus proširio u više gradova, a čini se da je prvi slučaj u Libanu povezan sa putnikom iz Irana.

- Ukoliko imamo pandemiju, i dalje je važno da ograničimo brzinu širenja virusa. Ako bi zemlje mogle da ga drže do kraja zime, postoji nada da će toplije temperature smanjiti vreme preživljavanja virusa u vazduhu, kao što vidimo kod sezonskog gripa. Ali ovo nije sigurno - ističe stručnjak.

(A. M.)