Koronavirus je postao prva infodemija, a evo šta to zapravo znači

Foto: Tanjug/AP

Epidemija koronavirusa koja je krenula iz kineskog grada Vuhana može da se smatra prvom "infodemijom". Ovu kovanicu reči informacija i epidemija prva je iskoristila Svetska zdravstvena organizacija.

SZO je u izveštaju od 2. februara novi koronavirus oslovila sa "velikom 'infodemijom'", aludirajući se na "preveliki broj informacija - od kojih su neke tačne, a neke ne - zbog kojih je ljudima teško da pronađu verodostojne izvore i pouzdana uputstva kada su im potrebna". Lažne informacije šire se "brže od virusa", upozorio je menadžer za digitalna poslovna rešenja te ustanove Endrju Patison, a prenosi "Index".

Preporučujemo

Od koronavirusa je prema poslednjim službenim podacima umrlo 2.701 ljudi širom sveta, od čega je 2.563 smrtnih slučajeva zabeleženo u Kini. Na svetskom nivou zaraženo je 80.234 osoba, od čega je 77.660 na području Kine. Međutim, nova žarišta epidemije izbila su u Italiji, Južnoj Koreji i Iranu, gde se zaraza širi dramatičnom brzinom.

U Italiji je umrlo sedmoro ljudi, preko 200 ih je zaraženo, u Iranu ih je umrlo 12, a prema nepotvrđenim informacijama koje je izneo gradski zastupnik u gradu Komu, njih čak 50. Iransko ministarstvo zdravstva, međutim, demantovala je tvrdnju tog zvaničnika, što je samo poslednji primer "informativne kakofonije" i konfuzije koja vlada oko koronavirusa.

Kineski par posetio Vuhan, sledeći dan otkriveno da se zaraza širi sa čoveka na čoveka

Indirektne posledice ove infodemije na svojoj koži su osetili i Kinezi Tomi Tang i njegova devojka koji su 19. januara otišli da posete njenu porodicu u Vuhanu za novogodišnje praznike. Već su čuli za novi koronavirus, ali mislili su da je lokalizovan na malom području.

Lokalna vlada uveravala je ljude da su ugroženi samo oni koji su posetili određenu trgovinu s hranom i da su se zarazili od divljih životinja u tom objektu, piše "MIT Technology Review".

To, naravno, nije bilo tačno. Koronavirus se već tada uveliko širio sa čoveka na čoveka. Dan ranije potvrđeno je 58 zaraženih, posle prilično sumnjive 16-dnevne pauze između prve "grupe" od 41 zaraženog i 17 novih. A onda je 19. januara potvrđeno još 136 zaraženih u Vuhanu i još troje izvan Vuhana. Bilo je savršeno jasno da se radi o epidemiji.

Dr Žong Nanshan, kineski lekar koji je 2003. godine prvi otkrio razmere SARS-a, otišao je 20. januara na televiziju i ispravio službene informacije o novom koronavirusu sličnom toj infekciji. Kad je ovaj cenjeni lekar potvrdio da se virus širi s osobe na osobu, izbila je panika. Stanovnici Vuhana počeli su masovno da kupuju maske, što ranije nisu činili jer ih vlasti nisu upozorile na opasnost.

Tang i njegova devojka odmah su otkazali planove i ukrcali se na avion iz Vuhana sledeći dan. Manje od 48 sati kasnije, grad je bio u karantinu, sa gotovo potpunim prekidom saobraćaja u i iz grada.

Poplava dezinformacija kao u nijednoj epidemiji do sada

Ljudi u Šenženu sami su se stavili u dvonedeljni karantin jer se procenjuje da je toliki period inkubacije virusa. Izlazili su iz stana samo jednom, sa maskama, kako bi bacili smeće. Svu hranu i potrepštine naručivali su preko onlajn aplikacija. Tang nije ni otišao na doček kineske Nove godine, iako mu i porodica živi u Šenženu.

Tang kaže da se uspaničio kad je video da su gotovo sve namirnice na aplikacijama rasprodane. Najteže mu je palo praćenje vesti o epidemiji na društvenim mrežama. Kako je rekao, nikada nije doživeo takav strah, a on i njegova devojka patili su od nesanice i napada panike.

Foto: Tanjug/AP

Poplava informacija i dezinformacija ono je što najviše razlikuje koronavirus od SARS-a, MERS-a, zike, ebole i drugih sličnih epidemija. Teorija zavere o virusima kao namerno ili slučajno puštenom bio-oružju bilo je i ranije - sa HIV-om, ebolom i zikom, ali širenje lažnih vesti i neproverenih glasina oko nove infekcije je bez presedana. Sa ovom epidemijom došlo je i do novih, poput tvrdnje da je nastala konzumiranje supe od slepog miša ili da se leči lukom, vitaminom C ili - izbeljivačem.

Tu su i neproverene glasine o razmarima same epidemije i njenom širenju u druge zemlje kojima se, u dobroj nameri ili ne, širi panika među stanovništvo. Najnoviji primer dolazi upravo iz Hrvatske, odnosno Splita, gde je putem aplikacije WhatsApp krenula glasina da je potvrđena zaraza u splitskoj bolnici. U međuvremeno je zvanično potvrđeno da je splitski pacijent na kog se sumnjalo bio negativan na koronavirus.

S njima došlo je i do širenja predrasuda i rasističke netrpeljivosti prema Kinezima. Uz maltretiranje Kineza ili onih koji tako izgledaju na Zapadu, rasistički "mimovi" i uvrede šire se na društvenim mrežama Fejsbuk i TikToku. Slična diskriminacija prisutna je i u Kini, a žrtve su stanovnici Vuhana i provicnije Hubej.

Zajednička borba SZO, Fejsbuka, Gugla i Tvitera protiv lažnih vesti

SZO je pokušao da suzbije dezinformacije u partnerskoj saradnji s Tviterom, Fejsbukom, TikTokom i Tensentom (vlasnikom najpopularnije kineske društvene mreže "WeChat").

Svetska zdravstvena organizacija i Gugl pokrenuli su Gugl SOS alarm koji plasira službene informacije te ustanove na vrh pretrage korisnika vezane za koronavirus.

SZO u saradnji sa Fejsbukom cilja određene demografske grupe svojim oglasima s bitnim zdravstvenim informacijama. Ta zdravstvena organizacija čak je kontaktirala i neke istaknute influensere u Aziji kako bi se prestalo sa širenjem dezinformacija.

Foto: Tanjug/AP

- Potrebna nam je vakcina protiv dezinformacija - rekao je dr Majk Rajan, načelnik programa SZO za vanredna zdravstvena stanja na konferenciji za medije u januaru.

Fejsbuk je počeo da uklanja objave sa sumnjivim zdravstvenim savetima, a TikTok je počeo da briše snimke koji su dezinformacija o koronavirusu uz objašnjenje da "neće dopustiti lažne informacije koje mogu da nanesu štetu našoj zajednici ili široj javnosti". I Tensent sprovodi proveru činjenica za glasine koje cirkuli na toj društvenoj mreži.

Društvene mreže su i izvor korisnih informacija i međusobne podrške

Ipak, društvene mreže su u isto vreme bitan izvor informacija iz prve ruke za novinare širom svijet koji prate situaciju u Kini. Osim toga, informacije koje kruže internetom i besne reakcije na cenzuru i navodno zataškavanje naterale su kineski režim na veću transparentnost, pa i na izvinjenje u slučaju lekara iz Vuhana koji je među prvima upozoravao na koronavirus, a u međuvremenu je i sam podlegao toj infekciji.

Kako je istakla naučnica za biosigurnost Rejna Mekintajer sa Univerziteta u Novom Južnom Velsu u Australiji, aktivnosti na društvenim mrežama mogu se da koriste i kao indikatori širenja epidemije, "posebno tamo gde postoji cenzura ili manjka resursa za izveštavanje o zarazi"..

Društvene mreže postale su i mesto za masovnu grupnu terapiju i "žaljenje". Korisnici na njima dele traumatična iskustva boravka u karantinu, obolevanja i lečenja, ali i nemogućnosti da dobiju pomoć zbog prenatrpanosti bolnica. Tu su i lične priče o doniranju, međusobnoj pomoći i volonterskom radu. Osim strahova, tuge i besa, ljudi na društvenim mrežama jedni drugima daju i nadu.

(Telegraf.rs)