Tamna strana švedske strategije u borbi protiv korone: "Rekli su nam da nikoga ne šaljemo u bolnice"

Foto: Tanjug/AP

Foto: Tanjug/AP

Veliki broj starijih osoba koje su obolele od korona virusa u Švedskoj, preminuli su u domovima za starije. Neki zdravstveni radnici smatraju da se to dogodilo zbog naredbe da se te osobe ne šalje u bolnicu, piše BBC.

Preporučujemo

Oca Lili Perspolisi, Rezu Sedgija, nije pregledao lekar na dan kad je on preminuo od korona virusa u domu za starije na severu Stokholma. U istom je domu preminulo više osoba od koronavirusa, prenosi Jutarnji.hr.

Medicinska sestra je rekla njegovoj ćerki da joj je otac dobio dozu morfijuma nekoliko sati pre smrti, ali nisu mu dali kiseonik, niti su pozvali hitnu pomoć.

- Nikoga nije bilo, umro je sam. To je tako nepravedno - rekla je Perspolisi.

"Nismo uspeli da zaštitimo one najranjivije"

Većina od 3.698 ljudi koji su u Švedskoj umrli od korona virusa imali su više od 70 godina, uprkos tome što su iz Švedske neprestano stizale poruke kako je rizična grupa prioritet za zaštitu.

Švedska, koja ima 10 miliona stanovnika, tokom epidemije je većinu društvenih i ekonomskih aktivnosti ostavila otvorenim, za razliku od većine drugih evropskih zemalja.

- Nismo uspeli da zaštitimo najranjiviju grupu, one najstarije, uprkos našim najboljim namerama - priznao je premijer Stefan Leven prošle nedelje.

Švedska je zabranila posete u domove za stare i nemoćne 31. marta. No kao i u većini evropskih zemalja, porodice, osoblje domova i sindikati bili su zabrinuti zbog toga što je zaštitna odeća stigla prekasno, a neki su zaposleni na početku epidemije odlazili na posao uprkos tome što su već imali simptome Covida-19.

Foto: Tanjug/AP

Sada sve veći broj zaposlenih javno kritikuje zdravstvene vlasti zbog protokola koji je zaposlenima domova propisivao da ne šalju štićenike u bolnice, a sprečavalo se i propisivanje terapije kiseonikom bez odobrenja lekara, bilo to tokom akutne bolesti ili kao deo palijativne nege, na samom kraju života pacijenata.

- Rekli su nam da nikoga ne šaljemo u bolnice, čak i ako osoba ima, na primer, 65 godina i može živeti još dugo. Rekli su nam da ih ne šaljemo u bolnice - ispričala je medicinska sestra Latifa Levenberg, koja je radila u nekoliko domova za starije u severnom delu Stokholma.

- Neki od njih su mogli još godinama živeti sa svojim najdražima, ali nisu dobili tu priliku jer nikad nisu stigli do bolnice. Ugušili su se i umrli. To je bilo jako teško gledati - dodaje.

"Bolnice su pune mlađih ljudi"

Levenberg sada radi u bolnici u Stokholmu, na odeljenju za Covid-19. I dalje većina pacijenata koji su primljeni u bolnicu nisu starije životne dobi.

- Imamo puno mladih ljudi, rođenih 70-ih, 80-ih ili čak 90-ih godina - kaže doktorka iz Stokholma, koja je želela ostati anonimna, ispričala je za BBC da ju je tokom ove epidemije nijednom nisu zvali u domove za starije osobe zbog Covida-19.

Švedski privatni konzultant za intenzivnu negu Mikael Fjalid veruje da bi puno života moglo biti spašeno da je više pacijenata imalo pristup bolničkom lečenju, ili da su zaposleni domova dobili mogućnost da im sami daju terapiju kiseonikom.

- Ako vam je potrebna pomoć, trebalo bi da je dobijete. Kao i svaka druga grupa u populaciji. Ako imamo više od 20% osoba koji prežive bez ikakve pomoći, za pretpostaviti je da bi možda jednak broj ljudi preživeo i s kiseonikom - dodaje.

Foto: Tanjug/AP

Dr Tomas Linden, glavni lekar u Nacionalnom odboru za zdravstvo kaže da bi zaposleni trebali profesionalno odvagati potencijalne koristi faktora rizika poput ulaska virusa u bolnicu, troškova prevoza pacijenata i ostalog.

Od zdravstvenih radnika se tražilo da ne diskriminišu samu godine pacijenata, iako to može biti bitan faktor u kombinaciji s drugim faktorima.

Kada je u pitanju pružanje palijativne nege, pacijentima se nije davao kiseonik, a dr Linden priznaje da su i ta mišljenja podeljena.

Dati pacijentu kiseonik u domu ili ne?

Iz regije Jevleborg poručuju da se potrebe pojedinih pacijenata stavljaju na prvo mesto i da medicinske sestre mogu pozvati lekara koji će proceniti postoji li potreba za bolničkom negom.

To je suprotno ideji da bi sami zaposleni domova za starije mogli pacijentima dati kiseonik, jer to zahteva specijalističku obuku.

Kristofer Bernskold, portparol gerijatrijske nege za područje Stokholma kaže da ima dovoljno resursa za negu svih pacijenata na akutnoj, ali i palijativnoj nezi. Ukazuje i na novu, još nekorišćenu vojnu bolnicu u južnom Stokholmu te ističe da nije istina da se stariji pacijenti ne smeštaju u bolnice zbog nedostatka kreveta. Ipak, kaže da postoji etička dilema oko toga treba li pacijentu dati kiseonik ili ga prebaciti u bolnicu.

Kritičari pak kažu da su vlasti oprezne oko hospitalizacije starijih osoba jer se boje nedostatka resursa koji bi mogli biti potrebni u budućnosti.

Kako je u drugim evropskim zemljama?

I u nekim drugim evropskim zemljama traži se od zdravstvenih radnika da razmotre slabost pacijenata prilikom odluke o tome hoće li ih poslati u bolnice ili ne. Na primer, u Velikoj Britaniji kažu da je sva potrebna nega dostupna svim pacijentima obolelima od Covida-19, bez obzira na njihovu dob.

Iz Nemačke poručuju da je svaku osobu u domovima za starije, za koju se sumnja da ima koronavirus, pregledao lekar, a nije bilo nijednog pacijenta koji nije dobio svu potrebnu negu. Mnogi su i u samim domovima dobili kiseonik.

Dansko udruženje medicinskih sestara poručuje da su svi pacijenti kojima je bio potreban kiseonik odmah poslati u bolnice. Ta bi se odluka mogla promeniti u slučaju nedostatka respiratora, no starost pacijenata ne bi uticala na buduće smernice, ističu.

Foto: Tanjug/AP

Na nedavnoj konferenciji za novinare švedski premijer Stefan Leven rekao je da je država dala dodatna sredstva regionalnim vlastima za pokrivanje troškova povezanih s Covidom-19.

Leven je dodao i da sada nije pravo vreme za razmišljanje o eventualnim neuspesima, no nacionalno tužilaštvo će istražiti kako se sve odvija na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou čim se završi akutni deo ove krize.

Na ovoj stranici možete pratiti podatke o obolelima od korona virusa iz svih zemalja sveta.

(Telegraf.rs)