"Broj mrtvih je strašan, ali to nije posledica našeg pristupa": Švedski epidemilog brani strategiju

Foto: Tanjug/AP

Kao tvorac liberalnog švedskog odgovora na panedmiju korona virusa, Anders Tegnel navikao je da dobija pretnje smrću i pozive na ostavku.

Ali on ne namerava da odstupi ili ustukne i uveren je da će se s vremenom njegov model pokazati ispravnim.

- Mislim da je velik broj zemalja trebalo dvaput da razmisli pre preduzimanja vrlo drastičnih mera ograničenja kretanja - rekao je Tegnel u razgovoru za Reuters.

- To je bio eksperiment, a ne švedski model - uveren je ovaj epidemiolog.

I dok se većina zemalja sklupčala iza zatvorenih vrata, Švedska se oslonila na odgovornost svojih građana u održavanju socijalne distance, a većinu škola, restorana, i barova ostavili su otvorene.

Od marta švedska ekonomija nadmašuje ostatak Evrope, ali njenih više od 5.000 mrtvih od Covida-19 višestruko nadmašuje broj mrtvih u susednim zemljama Danskoj, Finskoj i Norveškoj zajedno.

Tegnel ima masu pristalica koje hvale njegov pristup. Pošto je glavni švedski epidemiolog ujedno i gorljivi botaničar, na kućnu adresu je dobijao tolike količine cveća da je njegov lokalni cvećar molio da uspore s narudžbinama.

Istovremeno populistička stranka Švedskih demokrata stopu smrtnosti među starijom populacijom zaraženom koronavirusom naziva "masakrom" i traži njegovu ostavku, a policija istražuje pretnje smrću koje je primio.

Tegnell (64), pomalo sed i naboranog čela, slaže se da je broj mrtvih "strašan", ali tvrdi da to nije posledica liberalnog pristupa i ukazuje na loše stanje u domovima za starije i decentraliziran zdravstveni sustav.

Veteran borbe protiv ebole u Africi, smatra da se njegovi kritičari premalo bave posledicama potpunog zatvaranja.

- Zadivljujuće je koliko smo malo razgovarali o vrlo negativnim posledicama karantina u mnogim zemljama. Nasilje u porodici, deca s problemima u školi... - rekao je Tegnel.

- Učinci različitih strategija, različitih mera mnogo su složeniji nego što danas razumemo. Ova bolest teška je za razumeti - kaže on.

Dodaje da su neke zemlje koje su uvele drastične mere, poput Španije, Italije, Britanije, više propatile od Švedske.

Njega, pak, mnogo više čudi ponašanje švedskih nordijskih suseda.

- Jesu li oni uopšte imali razloga da se zatvore, to je pitanje.

Ali je njegovo mišljenje u Evropi u manjini. Ostale zemlje polako se otvaraju za turiste, ali malo koja prihvata švedske. Ne žele ih zasad niti u nordijskim zemljama.

- Njihova strategija nije uspela - rekao je Alan Randrup Tomsen, virolog s Univerziteta u Kopenhagenu. U Danskoj je stopa smrtnosti zaraženih po glavi stanovnika pet puta manja od švedske.

- Glavni razlog je taj što se nisu zatvorili kao Danska - uveren je Tomsen.

(Telegraf.rs)