EKSKLUZIVNO Srpkinja u SAD radi na leku protiv korone: "Nova normala će potrajati do sledećeg leta"

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Privatna arhiva/unmc.edu

Prošlo je više od devet meseci od kad je zabeležen prvi slučaj novog korona virusa. Svet o njemu nije znao ništa, a na stotine naučnih timova i dalje pokušava da spozna Sars-CoV-2 koji je odneo više od 900.000 života. U jednom od tih timova nalazi se i Srpkinja Dragana Lagundžin, koja ekskluzivno za Telegraf.rs otkriva koja je njena uloga u timu i kako pomaže u pronalasku leka protiv Covid-19.

Preporučujemo

Dragana je jedan od lidera Centra za masenu spektometriju u Medicinskom centru Univerziteta Nebraska u Omahi. Uključena je u nekoliko projekata čiji je cilj pronalazak terapije koja će eliminisati virus iz organizma ili ublažiti simptome i skratiti bolničko lečenje.

- U doba pandemije kakva je ova, raduje me što se nauka tako dobro udružila, što postoji mogućnost saradnje i deljenje resursa i znanja između mojih kolega. Naravno, svi očekujemo tu efikasnu vakcinu koja će biti dostupna svima nama, ali da bismo neki problem savladali u celini, mi moramo da ga razumemo - navodi ona.

Nažalost, virus je nov, te i dalje postoje brojna pitanja na koja još nemamo odgovor.

- Zašto neke osobe tako burno odreaguju i zašto je virus za njih fatalan, a za druge ne? Odgovor da starije osobe i osobe sa nekim drugim bolestima predstavljaju kritičnu grupu je tačan, ali nije linearan. Viđali smo pacijente od 90 godina koji su se uspešno oporavili, ali i sportiste od 20 godina koji su umrli. Jako je važno da se ovakve stvari razumeju, a odgovor će dati samo nauka, nadam se što pre - kaže ova Srpkinja.

S obzirom na to da je jedan od lidera Centra za masenu spektometriju, objašnjava da je to fantastična metoda u nauci, koja može da nam da odgovore na pitanja koje druge metode ne mogu.

- Ako možete da zamislite masenu spektometriju kao jednu ogromnu lupu gde možete tačno da vidite kako nešto izgleda, onda vam je jasan kakav je potencijal ove tehnike. Moj tim i naši saradnici izučavamo problem na nivou proteina. Proteini su na površini virusa i oni prave interakcije sa našim ćelijama. Sa druge strane, naš organizam reaguje na virus kaskadnim reakcijama, koje opet čine proteini. I dok već postoje neka saznanja, to nije ni deo rešenog problema. Sve što se novo sazna objavljuje se u naučnim časopisima, a biće sigurno puno novih informacija - naglašava ona.

Svet je već dobio prvu vakcinu, a radi se o ruskoj "Sputnjik V". Proizvedena je prva serija za civilnu upotrebu, a za to vreme još nekoliko velikih kompanija i zemalja je stiglo do završne faze. Lagundžin naglašava da kvalitetnu vakcinu čine dve stvari: efikasnost i sigurnost.

- Izrada vakcine teče u četiri faze i tu ne sme da bude kompromisa sa trkom u vremenu. Ja verujem u stroge kriterijume kompanija koje su trenutno u toj trci. Za mene, i ljude odavde, reflektori su na Oxford/AstraZeneca vakcini, koja je najdalje otišla u ovom procesu - navodi ona.

Ipak, istraživanje Oksforda je trenutno pauzirano u trećoj fazi posle ozbiljne reakcije jednog od učesnika istraživanja, javili su britanski mediji. Nije poznato koja je priroda reakcije, ali osoba bliska učesniku eksperimatna navodi da se "očekuje oporavak".

I dok naučnici svakodnevno rade na vakcini i leku, svet se navikava na "novu normalu". Dragana za Telegraf.rs govori i o predviđanjima do kad bismo morali da se navikavamo na ovakav način života.

- Niko ne može da bude toliko siguran, ali po mom mišljenju "nova normala" bi mogla da potraje do leta sledeće godine, pod uslovom da efikasna vakcina bude dostupna svima do tad, a trebalo bi. Dobra vest je da svakim danom saznajemo nove informacije u vezi sa ovim virusom, i što znamo da maske i socijalna distanca deluju - navodi ona.

A što se tiče stanja sa epidemijom u SAD, Dragana kaže da je jasno da će Amerika izvući najdeblji kraj.

- Svedoci smo fantastične organizacije države Njujork, ali i delova gde je ona izostala. Trenutno je situacija alarmantna u državama Florida, Kalifornija i Teksas. Mislim da su zvaničnici Nebraske, gde ja živim i radim, od početka donosili dobre odluke i mere. Nisam se ni u jednom momentu osećala nesigurno - tvrdi Dragana.

Dragana Lagundžin je rođena u Kikindi. Završila je Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu i nakon toga upisala doktorske studije na Hemijskom fakultetu u Beogradu, studijski program biohemija. Doktorski rad rađen je na Institutu za primenu nuklearne energije - INEP u Zemunu, pod mentorstvom sadašnje direktorke instituta dr Olgice Nedić. Istraživanje je bilo fokusirano na dijabetes i pacijente koji žive sa ovom bolesti.

- Tokom svog rada na doktorskoj disertaciji, zainteresovala me je masena spektometrija kao metoda i želela sam da se dalje usavršavam i obučim u tom polju. U Ameriku sam došla 2016. godine na UNMC, kao postdoktorant. Moj rad je tada, kao i danas, usmeren na primenu masene spektometrije na pronalaženju novih terapija u lečenju pacijenata sa kancerom. Danas mi je zadovoljstvo da vodim tim izuzetnih ljudi, koji zajedno sa mnom u Centru za masenu spektometriju na UNMC pokušavamo da uradimo nešto dobro i korisno za društvo u kom živimo - naglasila je ona.

(N. Z.)