• 41
 ≫ 

Zašto ratuju Jermenija i Azerbejdžan tolike godine: Čiji je Nagorno-Karabah?

, Telegraf
 ≫ 

Planinski region Nagorno-Karabah, bez izlaza na more, predmet je nerešenog spora između Azerbejdžana, u kom se nalazi, i njegove etničke jermenske većine, koju podržava susedna Jermenija

  • 41
Jermenija Azerbejdžan, Armenia Azerbaijan

Foto: Tanjug/AP

Vlada Jermenije proglasila je ratno stanje zbog eskalacije situacije u regionu Nagorno Karabah. Jermenski zvaničnici objavili su i opštu mobilizaciju. Sukob sa Azerbejdžanom oko pomenute teritorije traje decenijama, a u poslednjih nekoliko meseci tenzije su sve veće.

U sukobima koji su se dogodili u julu ove godine, poginulo je najmanje 16 osoba.

Jermenija i Azerbejdžan su zemlje koje su bile deo Sovjetskog Saveza pre raspada 1991. godine. Sada je Ruska Federacija pozvala na prekid vatre i hitne razgovore dve strane.

 

 

 

Zašto se Jermenija i Azerbejdžan spore?

Planinski region Nagorno-Karabah, bez izlaza na more, predmet je nerešenog spora između Azerbejdžana, u kom se nalazi, i njegove etničke jermenske većine, koju podržava susedna Jermenija.

Tokom 1988, pred kraj sovjetske vlasti, azerbejdžanske trupe i jermenski secesionisti započeli su krvavi rat koji je faktički nezavisnu državu ostavio u rukama etničkih Jermena kada je 1994. godine potpisano primirje.

Pregovori nisu doveli do trajnog mirovnog sporazuma, a spor je ostao jedan od "zamrznutih sukoba" postsovjetske Evrope.

Konflikt vuče korene više od jednog veka u nadmetanju između hrićanskih Jermena, turkijskih naroda i persijskog uticaja.

Jermenija vojska

Foto: Tanjug/AP

Karabah naseljen hrišćanskim Jermenima i Azerima postao je u 19. veku deo Ruskog carstva. Dve grupe živele su u relativnom miru, iako je bilo brutalnih akcija sa obe strane tokom 20. veka.

Po završetku Prvog svetskog rata i boljševičke revolucije u Rusiji, novi sovjetski lideri su, kao deo svoje politike u regionu osnovali Nagorno-Karabah autonomni region, sa većinskom etničkom jermenskom populacijom u okviru Socijalističke Republike Azerbejdžan. Kako je sovjetska kontrola popuštala pred kraj osamdesetih, tinjajući jermensko-azerbejdžanski spor eksplodirao je u nasilje kada je parlament ovog regiona proglasio pridruženje Jermeniji, piše BBC.

Tokom borbi, u kojime je život, kako se procenjuje izgubilo između 20.000 i 30.000 ljudi, etnički Jermeni stekli su kontrolu nad regionom. Oni su takođe pogurali zauzimanje azerbejdžanske teritorije izvan Karabaha, stvarajući tampon zonu koja povezuje Karabah i Jermeniju.

Raspadom Sovjetskog Saveza, krajem 1991. godine, Karabah se proglasio nezavisnom republikom, dodatno eskalirajući sukob u rat punih razmera. Taj de facto status nije priznat nigde. Iako Jermenija sama nikada nije zvanično priznala nezavisnost regiona, ona jeste postala njegov glavni finansijski i vojni podržavalac.

 

Primirje

Prekid vatre pod ruskim posredstvom potpisan je 1994. godine, ostavljajući Karabah i ostatke azerbejdžanske teritorije oko enklave u jermenskim rukama.

Tokom borbi, u kojima je više od milion ljudi napustilo svoje domove, etničko Azerijsko stanovništvo, oko 25 odsto ukupnog broja pre rata, pobeglo je iz Karabaha i Jermenije, dok su etnički Jermeni pobegli iz ostatka Azerbejdžana. Nijedna grupa stanovništva nije mogla da se vrati kući od kraja rata.

Od tog primirja, region je bure baruta. Azeri negoduju zbog gubitka teritorije koju smatraju svojom, dok Jermeni ne pokazuju spremnost da je vrate.

 

Znaci "otapanja" tenzija

Na referendumu održanom u decembru 2006. godine, koji je Azerbejdžan proglasio nelegitimnom, region je dobio novi ustav. Iako je bilo povremenih sastanaka lidera, sve je zastalo kršenjem prekida vatrem a najozbiljnije do danas se dogodilo u aprilu 2016. godine kada su desetine vojnika poginule sa obe strane.

Video: NATO se znoji a morska voda ključa: Sve zbog grčkog ostrva uz obalu Turske

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Johan

    27. septembar 2020 | 14:58

    I sad se pita neko zašto je izbio rat na prostorima bivše Jugoslavije,zato što je Srba van Srbije bilo preko 2 miliona a prilikom raspada došlo je do povampirenja Ustaša,Balija i Iredente pa ti ostavi svoj narod u takvom okruženju.

    61
    10

    Podelite komentar

  • Vitez Koja

    27. septembar 2020 | 12:21

    Sa kakvom ste emocijom i zanimanjem čitali ovaj tekst? Sa istom takvim zanimanjem i emocijom su drugi čitali kada smo se mi međusobno kidali i ubijali. I oni će svi da izgube mnogo više nego što je nego što vredi neka geografska teritorija.Izgubiće živote ljudi i ekomski će oslabiti.Mora da se uvedu jasna međunarodna pravila šta se radi u ovakvim situacijama i ko mora da odstupi, jer svi u svakom sukobu tvrde da imaju pravo i tu nastane haos.Znači ne mogu se preduzimati vojne akcije dok se ne iscrpe mogućnosti međunarodne medijacije.

    45
    1

    Podelite komentar

  • slađa

    27. septembar 2020 | 13:08

    Прекид ватре! Одмах! Мало је природних катастрофа, пандемије, глади, злочина, неправди. Прекид рата одмах!

    38
    2

    Podelite komentar

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima