Zašto je korona manje smrtonosnija u Africi, uprkos krhkom zdravstvenom sistemu: Postoji 5 razloga

Foto: Pixabay

Mnoge afričke zemlje pohvaljene su zbog vođenja efikanse kampanje za borbu protiv širenja korona virusa uprkos tome što imaju krhke zdravstvene sisteme.

Preporučujemo

Kontinent, koji ima više od milijadru stanovnika, ima oko 1,5 miliona slučajeva, prema podacima koje je objavio Univerzitet Džons Hopkins.

Ove brojke su niže od onih u Evropi, Aziji ili Americi, a brojevi prijavljenih slučajeva i dalje opadaju.

Afrika je zabeležila oko 37.000 snrti, u poređenju sa 580.000 u obe Amerike, 230.000 u Evropi i 205.000 u Aziji, prenosi BBC.

- Stopa smrtnosti slučaja (CFR) od Kovida-19 u Africi je niža nego globalna stopa smrtnosti, što sugeriše da su ishodi bili manje ozbiljni među afičkom populacijom - piše u nedavno objavljenoj studiji "Partnership for Evidence-based Response to Covid-19 (PERC)".

Iako zemlje u Africi imaju nisku stopu testiranja, prema rečima dr Džona Nkengasonga, šefa afričkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, nema naznaka da je propušten veliki broj smrti od korona virusa.

Koji su razlozi što Afrika ima relativno nisku stopu smrtnosti?

1. Brza akcija

Prvi slučaj na kontinentu potvrđen je u Egiptu 14. februara, a postojao je strah da bi novi virus mogao brzo da preoptereti krhk zdravstveni sistem u Africi.

Zato je odmah na početku većina afričkih vlada preduzela drastične mere kako bi pokušale da uspore širenje virusa.

Mere javnog zdravlja su brzo uvedene, uključujući izbegavanje rukovanja, često pranje ruku, socijalna distanca i nošenje maske.

Neke zemlje, kao što je Lesoto, reagovale su i pre prvog prijavljenog slučaja.

Foto: Tanjug/AP

Proglasila je vanrednu situaciju i zatvorila škole 18. marta, a posle 10 dana ušla je u tronedeljnu blokadu u saglasnosti sa mnogim drugim južnim državama Afrike.

Samo nekoliko dana nakon što je blokada ukinuta početkom maja, Lesoto je zabeležio prvi slučaj zaraze. Sa populacijom od više od dva miliona stanovnika, Lesoto je do sada zabeležio 1.700 slučajeva i 40 smrti.

2. Javna podrška

U istraživanju koje je u avgustu sproveo PERC u 18 zemalja, javna podrška bezbedonosnim merama bila je visoka - 85 posto učesnika reklo je da je nosilo maske u prethodnoj nedelji.

Sa strogim merama zemlje afričke unije uspele su da obuzdaju virus između marta i maja.

Dodaje se da se "manje popuštanje ograničenja u junu i julu poklopilo sa porastom prijavljenih slučajeva širom kontinenta".

Otada se vidi pad u broju slučajeva i smrti na skoro polovini kontinenta, što je možda povezano sa krajem zime na južnoj hemisferi.

3. Mlada populacija

Starost stanovništva u većini afričkih zemalja verovatno je igralo veliku ulogu u sprečavanju širenja virusa.

Globalno gledano, većina onih koji su umrli od korone imala je više od 80 godina, dok je Afrika dom najmlađoj populaciji na svetu, sa srednjom starošću od 18 godina, prema podacima UN.

- Pandemija je uglavnom bila u mlađim starosnim grupama. Oko 91 posto infekcije Kovida-19 u subsaharskoj Africi je među ljudima ispod 60 godina, a preko 80 posto je asimptomatsko - rekla je Svetska zdravstvena organizacija (VHO).

Foto: Pixabay.com

U Africi je 3 posto populacije iznad 65 godina, dok Evropa, Severna Amerika i bogate azijske zemlje imaju starije stanovnike.

- Jedan od glavnih pokretača zapadnih zemalja je da su stariji ljudi živeli u specijalizovanim domovima i to je postalo mesto gde je prenos bio vrlo intenzivan - dodao je dr Matšidiso Moeti, iz SZO za Afriku.

Ovakvi domovi su retki u većini afričkih zemalja, a stariji ljudi uglavnom žive u ruralnim sredinama.

4. Povoljna klima

Studija koju su sproveli istražitelji sa Univerziteta Merilend u SAD otkrila je vezu između temperature, vlažnosti i geografske širine sa širenjem korona virusa.

- Gledali smo rano širenje virusa u 50 gradova širom sveta. Virus se lakše širio pri nižim temperaturama i vlažnosti - rekao je Mohamed Sajadi, vodeći istraživač.

Kako je dodao, to ne znači da se ne širi u drugim uslovima, već se širi bolje kada su temperatura i vlažnost niže.

Širenje virusa se ubrzalo u Južnoj Africi kako je južna hemisfera odlazila u zimu.

Ali kako je postajalo toplije, broj slučajeva je znatno opao, što je uticalo na kontinentalne izglede, jer Južna Afrika čini gotovo polovinu ukupnog broja slučajeva i smrtnih slučajeva na kontinentu.

5. Dobri zdravstveni sistemi u zajednici

Pandemija Kovida-19 došla je u vreme kada se Demokratska republika Kongo borila sa najvećom epidemijom ebole. Susedne zemlje bile su pod uzbunom, a zdravstveno skeniranje putnika zbog ebole prošireno je kako bi uključilo i kovid.

Nekoliko zapadnoafričkih država - koje su se borile protiv najgoreg izbijanja ebole na svetu od 2013-16. godine - takođe su savladale mere javnog zdravlja koje su korišćene za sprečavanje Kovida-19, uključujući izolaciju zaraženih, traženje njihovih kontakata i potom dovođenje u karantin dok se testiraju.

Foto: Tanjug/AP

U najnaseljenijoj državi u Africi, Nigeriji, timovi koji su išli u sela kako bi vakcinisali decu protiv polia brzo su preusmereni u edukaciju zajednica o novoj pandemiji.

Dakle, dok je bolnička infrastruktura u velikom delu Afrike slabije razvijena nego u drugim delovima sveta, snaga kontinenta je u proverenim i testiranim zdravstvenim sistemima u zajednici.

Međutim, ovo ne znači da ljudi u Africi smeju da se opuste.

(Telegraf.rs)