Porodicu nestalog dečaka ubedio da je njihovo dete, 6 meseci im živeo u kući: Ko je čovek Kameleon?

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock/Wikipedia/Francparler

Frederik Bordin. Ime koje vam možda ništa ne znači. Ipak, to je veoma opasan čovek, koji je živeo mnogo tuđih života. Za 47 godina života iskoristio je više od 500 lažnih identiteta, svaki put se uspešno pretvarajući da je neko drugi.

Preporučujemo

Mediji su ga prozvali čovek Kameleon, i to nije slučajno. Bordin je toliko mogao da se uživi u ulogu oponašanja da je čak i jednu porodicu ubedio da je njihovo nestalo dete. Pod njihovim krovom je živeo punih šest meseci dok nije konačno otkriven... Ovo je njegova priča.

Frederik Bordin je rođen 13. juna 1974. godine u Nanteru u Francuskoj. Još kao dete je počeo da koristi lažne identitete, a tvrdi da je iskoristio najmanje 500, od kojih su tri pripadala nestalim tinejdžerima. Bordina su odgajali baka i deka u Nantu, ali je on jednog dana odlučio da pobegne i započne novi život, tuđ život, u Parizu. Oca nikad nije upoznao. Od majke je saznao da je u pitanju migrant iz Alžira i da mu je ime bilo Kaci, ništa više o njemu nije znao...

Da li ga je činjenica da je odrastao bez oca, pored rastrojene majke i dede i babe, naterala da varajući ljude privlači pažnju, nije poznato. Ipak, obožavao je da se predstavlja kao siroče. Njegova priča bila je uvek ista - želi porodicu i mesto gde će se školovati.

Kako se pretvarao da je nestali Nikolas

U početku je izmišljao identitete. Danima bi smišljao kako će se zvati i priču o svom odrastanju koju će prodati ljudima... Tako je bilo sve do 1994. godine, kada je odlučio da se pretvara da je nestali američki dečak Nikolas Barklej.

Nikolas, dečak plavih očiju, imao je samo 13 godina kada je nestao u svom rodnom San Antoniju u Teksasu. Poslednji put je viđen kada je krenuo da se nađe sa drugarima da igra košarku 13. juna 1994. godine. Od tada ga više niko nije ni video ni čuo. Međutim, 1997. godine Bordin je odlučio da uzme njegov identitet i da otputuje u SAD.

Iako je imao braon oči i francuski akcenat, ubedio je roditelje i sestru nesrećnog Nikolasa da je on njihov nestali sin. Rekao im je da je pobegao od ljudi koji su ga uveli u lanac dečije prostitucije, gde su mu, između ostalo promenili boju očiju. On je bio toliko uverljiv da ga je porodica prihvatila kao Nikolasa. Čak je i živeo u domu Barkleja šest meseci, sve do 6. marta 1998. godine.

Ko zna koliko bi dugo proveo u tom domu da jedan od inspektora, koji je radio na izradi dokumentarnog filma o nestanku dečaka nije primetio nešto čudno kod "pronađenog Nikolasa". Kada je uporedio fotografije nestalog i pronađenog dečaka uvideo je da nemaju iste uši. U februaru 1998. godine je naterao FBI da dobije sudski nalog i da se detetu uradi DNK test i da se uzmu otisci prstiju. Kada su stigli rezultati porodica je shvatila da je prevarena i da je umesto pravog Nikolasa šest meseci odgajala prevaranta, koji je u to vreme već imao 23 godine, ali se uredno pretvarao da je tinejdžer.

U septembru iste godine Bordin je priznao da je falsifikovao pasoš i izvršio prevaru, zbog čega je osuđen na šest godina zatvora... Međutim, to ga nije sprečilo da dalje vara ljude.

"Ja sam turista, ovde je dete, uznemireno je..."

Bordin kaže da je gotovo čitav svoj život proveo tako što se pretvarao da je neko drugi. Shvatio je da lažnim predstavljanjem može da radi šta god mu padne napamet.

- Jednom sam otišao u Torino i pozvao policiju. Predstavio sam se kao turista i rekao da sam video dečaka koji ima 14 godina koji izgleda veoma uplašeno, kao da je zlostavljan... Ubrzo je došla policija pronašli su tinejdžera, odnosno mene i odveli su me u dom za nezbrinutu decu, tamo su baš lepo brinuli o meni - rekao je nedavno Bordin u izjavi za VICE.

On je objasnio da se neretko predstavljao kao dete od 14 godina, jer ljudi više brinu o mlađima.

- Pričao bih tihim glasom, a inače sam uvek izgledao mlađe - rekao je čovek Kameleon.

Tako je varao ljude širom Italije, Švajcarske, Nemačke...

- Nekada bi me smestili u hraniteljske porodice, nekada u dom. Ali kada se na jednom mestu "smestite", onda morate da pronađete drugo mesto, gde ćete prodati drugu priču, imati novi identitet. Odete u prihvatilište, tamo se smestite, i odete kad vam više ne odgovara - kaže čuveni prevarant.

Objasnio je i kako je uzeo identitet Nikolasa. Kaže da je video fotografiju dečaka plave kose i plavih očiju.

- Tada sam sebi rekao: "To je to, ići ćeš u zatvor". Ali ja sam bio takav, rekao sam sebi da moram da probam da se predstavim kao Nikolas - rekao je Bordin.

Priča je počela po ustaljenoj šemi. Pozvao je policiju, predstavio se kao turista koji je ugledao uznemirenog dečaka...

- A onda su me oni pitali ko sam. Shvatio sam da im moram dati identitet koji zaista postoji, ali nisam mogao da im kažem ko sam zaista. Pa sam im rekao da sam iz SAD. Rekli su mi da zovem Odsek za nestalu decu u Arlingotnu u Virdžiniji. Njima sam rekao da radim u domu i da nam je policija dovedela dete, koje je navodno prijavljeno kao nestalo u Americi pre nekoliko godina - priseća se Bordin kako je počela jedna od najpodmuklijih prevara.

Žena koja mu se javila je, kako kaže, bila veoma prijatna i želela je da pomogne.

- Odradila je proveru i izgovorila je ime Nikolas Barkli, govoreći mi broj predmeta i policajca koji vodi taj slučaj. A on... On je bio toliko uzbuđen da je rekao da će odmah pozvati porodicu. To je potom krenulo lančano... Ambasada, sestra, sudija, tužilac... Nisam bio neko ko je izmislio identitet, postao sam Amerikanac koji se vodio kao nestao tri godine i četiri meseca - ispričao je Bordin.

Bio je svestan da sada nema gde... Ofarbao je kosu i isrctao tetovažu koju je na fotografijama video da dečak ima... Ubrzo je sestra došla.

- Nisam ni mogao da slutim kako će da reaguje, a ona me je samo pogledala i rekla: "Od početka sam znala da si to ti". Ona je toliko bila ushićena, proputovala je pola sveta da se uveri da li je zaista pronađen njen nestali brat - priča čovek kojeg zovu Kameleon.

On kaže da misli da je Nikolasova sestra negde u podsvesti znala da to nije on, ali da nije smela da uništi svoju nadu. Zajedno su otputovali u Madrid, gde su u hotelu prespavali jednu noć. Narednog jutra su otputovali u SAD. Dok je leteo ka Teksasu u glavi su mu se motale samo dve misli. Prva je bila da će se, dok je on u kući, odnekud pojaviti Nikolas, a druga da je mrtav, da ga je neko iz Teksasa ubio i da će provaliti prevaru.

- Rekao sam porodici da sam bio otet. Hteli su da me nateraju da razgovaram sa agentima FBI, ali sam ja to vešto izbegavao. Šta bih im rekao? - priseća se Bordin.

Međutim, posle nekoliko nedelja boravka u domu je napravio haos. Uzeo je porodični automobil i otišao u Oklahomu, koja je udaljena stotinama kilometara od San Antonija. Policija ga je ubrzo uhapsila. Porodica je bila besna, a on je tada, da bi smirio njihov bes, rekao da želi da progovori o onom što je preživeo i da će pričati sa FBI.

- Već sam smislio u glavi šta ću reći, da me je otela američka vojska, nešto potpuno strašno. Agent je rekao da se ne plašim da će sve biti uredu, ali tada se mnogo toga izjalovilo. U nekom trenutku je unajmljen privatni detektiv Čarli Parker, koji je došao sa filmskom ekipom da uradi priču sa mnom. Dok su nas snimali, na zidu iza nas je ugledao je Nikolasovu sliku i tada je shvatio da on i ja nemamo iste uši - priča Bordin...

Potom je na njegovo insistiranje u celu priču opet ušao FBI. Organizovali su razgovor novog Nikolasa i jednog muškarca, za kojeg prevarant nije znao da je psihojater. On je faktički na kraju FBI i otkrio prevaru, jer je nakon samo nekoliko minuta razgovora sa Bordinom shvatio da on ne može biti nestali Nikolas.

O vremenu koje je zbog ovog zločina proveo u zatvoru kaže da je bila "dobra škola" i da je platio punu cenu svog "nestašluka".

- Dobro je, mogli su da me osude na 45 godina - rekao je Bordin.

Đavo mu nije dao mira

Po povratku u Francusku iz SAD 2003. godine, odlučio je da uzme identitet dečaka Lea Balija, četrnaestogodišnjaka koji je nestao 1996. godine. Takođe su jedino uz pomoć DNK testa uspeli da dokažu da to nije Leo, već Bordin...

Tada je direktno pozvao policiju i rekao da je on Leo Bali, dečak koji je nestao 1996. godine.

-  Poverovali su mi. Potom sam brzo otpešačio do mesta gde je dečak onomad nestao i sa govornice opet pozvao policiju i rekao da sam turista, da gledam u dete koje je uznemireno, koji kaže da se zove Leo. Došli su odmah i odveli me. Međutim, brzo su uradili DNK test i otiske i shvatili su da nisam Leo. Brzo sam završio u zatvoru - priča Bordin.

Ipak, ni to ga nije sprečilo da ponovo pokuša. U avgustu 2004. godine našao se u Španiji. Predstavio se kao Ruben Sančez Espinoza, dečak čija je majka ubijena u napadu u Madridu.

- Brzo su shvatili da taj dečak nikad nije postojao. Taj identitet sam preuzeo dok sam još bio u Francuskoj, kao što sam činio mnogo puta pre. Došao sam u Španiju i otišao sam u prihvatilište odakle su me smestili u dom. Ali, kako mi se nije sviđalo što su me stalno zapitkivali šta je sa mojom porodicom, rekao sam da mi je majka ubijena u terorističkom napadu u Madridu u martu te godine, da bi me ostaviti na miru - rekao je Bordin.

Ubrzo su ga provalili i deportovali u Francusku. Potom je još jednom pokušao da prevari svet. U junu 2005. godine se predstavio kao Francisko Hernandez-Fernandez, petnaestogodišnji dečak kojem su roditelji i mlađi brat poginuli u stravičnoj nesreći.

- Rekao sam da sam ja jedini preživeo, ali da sam nekoliko meseci bio u komi. Trebalo je navodno da ostanem sa ujakom, ali on je bio nasilni alkoholičar pa sam zato pobegao. Uhvatili su me jer je jedan od radnika škole u kojoj sam išao me je video na televiziji me je prepoznao i sve je prijavio direktoru.

U septembru iste godine je osuđen na četiri meseca zatvora...

Nakon toga više nije pokušavao da vara ljude. Razlog zbog kojeg je to odlučio šokira još više.

- Usvojio sam mačku, a nju nisam mogao da ostavim. A sada, pa sada imam petoro dece i želim da budem sa njima. Želim da im pokažem šta sam sve proputovao. Želim da oni budu srećni i da ne znaju baš sve što ja znam - zaključuje Bordin.

(Telegraf.rs)