• 7

Amerikanci bi da sruše Meštrovićev spomenik Indijancima u Čikagu? Smatraju da je neprikladan

Meštrovićev rad je predmet kritike zbog "romantiziranog i redukovanog prikaza Indijanaca"

  • 7
Ivan Meštrović

Ivan Meštrović / Foto: Wikimedia/George Grantham Bain Collection (Library of Congress)

Na stranicama "Chicago Monuments Project" objavili su da razmišljaju o sudbini Spomenika Indijancima Ivana Meštrovića, jer je prema njihovom mišljenju - neprikladan. Odnosno, Meštrovićev rad je, kako navode na svojim stranicama, "među onim spomenicima od njih četrdesetak u Čikagu, o kojima je potrebna rasprava", prenosi Jutarnji.

Napominju da nisu donesene konačne odluke o spomenicima, ali da su izdvojili one za čiju je dalju sudbinu potreban javni dijalog, te navode da je Meštrovićev rad predmet kritike zbog "romantiziranog i redukavnog prikaza Indijanaca". Inače, taj spomenik je jedan od važnijih, ako ne i najvažniji spomenik hrvatskog vajara i arhitekte u inostranstvu.

Meštrović je skulpture Indijanaca, Strelca i Konjanika radio u Zagrebu, a u Čikagu su postavljene 1928. godine. Struka spomenike koje je finansirala Fondacija Benžamina Fergusona smatra jednima od najboljih ostvarenja spomeničke plastike, pisalo se da su "mišići konjanika gotovo anatomski realni". Specifično je za konjanike i da ne drže oružje u ruci.

Kada se pročulo da može doći do rušenja spomenika u Hrvatskoj su mnogi ostali u šoku.

Barbara Vujanović iz Ateljea Meštrović u Zagrebu i Dalibor Prančevićkoji predaje na Odseku istorija umetnosti na Filozofskom fakultetu u Splitu smatraju da se raspravlja o Meštrovićevom spomeniku koji, kako kažu "ni u kojem segmentu, formalnom i sadržajnom, nije upitan u smislu negativnog prikaza pripadnika indijanskih starosedelaca".

Kako kažu za Jutarnji, "odbor u Čikagu izdvojio je četrdesetak spomenika koji, prema njihovom mišljenju, promovišu osobe i događaje vezane uz rasizam, ropstvo, genocid ili netačan prikaz američkih Indijanaca". U vrlo šturom objašnjenju navodi se da su konjaničke skulpture Ivana Meštrovića problematične zbog svojeg romantiziranog i reduktivnog prikazivanja američkih Indijanaca.

Ivan mestrovic, spomenik

Foto: Wikipedia/Ponor

Barbara Vujanović i Dalibor Prančević smatraju da, među ostalim, nije precizirano što u tom kontekstu znači romantizovanost, "možda njihova hiperdimenzioniranost koja je znak vremena, međuratnog neoklasicizma i art-décoa, kojih je Meštrović bio karakteristični predstavnik. Nagost se prikazuje od antike. Antički prikazi nagih muškaraca ukazuju ne samo na njihovu fizičku snagu, nego i na njihove moralne vrednosti. A izostanak luka i koplja zapravo predstavlja inventivnost vajara i odmicanje od stereotipnih, romantičnih prikaza Indijanaca. To je već radio i na svojim konjaničkim statuama u prethodnom razdoblju".

Stručna javnost će reagovati

Kako prenosi Jutarnji, Muzej Ivana Meštrovića i Filozofski fakultet Univerziteta u Splitu zajednički će sastaviti dokument, apel, koji će poslati spomenutom Odboru. U njemu će izneti podatke koji ukazuju na to da je Meštrović tim spomeničkim projektom upravo veličao ideju starosedelaca.

- Kako bi izbegao stereotipe, odustao je od koncepta prikaza kauboja. Objasnićemo kontekst nastanka i važnost tog remek-dela. Nadamo se da će nam se supotpisivanjem pridružiti druge institucije i organizacije. Otvoreni smo za dalji dijalog i davanje informacija koje bi obogatile raspravu koja se trenutno odvija u Čikagu - govori dvoje kustosa i postavljaju pitanje o daljoj sudbini spomenika, jer, naime, modeli po kojima je spomenik izlivan ne postoje, postoje studije i skice i ako bi spomenik uništili, bio bi nepovratno izgubljen.

Upoznati su, kažu Barbara Vujanović i Dalibor Prančević, "s novijim turbulentnim društvenim događanjima u Sjedinjenim Američkim Državama, koji su se među ostalim odrazili i na javnu umetničku skulpturu i uopšte muzejsku praksu i funduse".

- Spomenici koji na dvosmislen način predstavljaju kolonijalističku istoriju postaju predmet opravdane rasprave. Rasprava se treba odvijati i u stručnim i širim krugovima, ali jednako tako treba se osvestiti da su spomenici sećanje, testament istorije koja se katkad nažalost, katkada na sreću, ne može menjati - ističu, pitajući se do koje granice treba ići to "čišćenje spomenika".

Kako je nastao spomenik

- I antički spomenici veličaju ondašnje vladare i narode koji su ih podizali i nastavljaju unižavanje pokorenih naroda. Da li bismo rimske slavoluke i egipatske piramide uklanjali jer i oni svedoče o izrabljivanju i istrebljenju određenih naroda i slojeva društva? Pojedini primeri koji se odnose na kolonijalističku prošlost budu demolirani bez prethodne javne diskusije, u jeku uličnih protesta i sukoba.

Ivan mestrovic, spomenik

Foto: Wikipedia/Ponor

Oni otkrivaju da je Meštrović skiciranje ovih spomenika započeo u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je u svom njujorškom ateljeu modelovao prve skice i izlivao ih u gipsu, ali u najvećoj meri Spomenik Indijancima je realizovan u Zagrebu - model je načinjen u ateljeu u Mletačkoj 8, izlivanje je izvedeno u livnici Akademije likovnih umetnosti, i sam je transport zagrebačkim ulicama predstavljao društvenih događaj, spektakl.

- Izrazitom muskulaturom kojom se odlikuju tela Indijanaca i konja na kojima jašu, shematičnošću likovne forme koja je u funkciji izrazito dinamičkog elementa utkanog u kiparsku koncepciju, Spomenik Indijancima u Čikagu zaistan je vrstan primer Meštrovićevog vajarskog umeća, ali i najbolji primer art déco javne umetničke skulpture šireg svetskog konteksta - navode.

Skulpturi je prethodilo predstavljanje umetnika na nekoliko američkih izložbi, a kasnije se Meštrović i preselio u SAD. Izlagao je u američkim gradovima tokom 1925. i 1926. godine. Izložba koju je organizovao Institut umetnosti u Čikagu izazvala je veliko zanimanje pa je umetniku ponuđeno da učestvuje u projektu podizanja novog spomenika koji bi se odnosio na istorijski iskon američkog tla. Sve je to, navode, bio deo kampanje Fergusonove fonacije u vezi sa oplemenjivanjem grada umetničkim delima.

- O naravi spomenika dosta se raspravljalo, a u diskusiju je, naravno, bio uključen i sam Meštrović. Iz takve se rasprave najpre stvorila ideja kako bi ovaj spomenički projekt trebalo da uključi dve konjaničke statue koje bi prezentovale belu i crvenu rasu. To, naposletku, ipak nije funkcionisalo - kažu oni.

Ugovor između Ivana Meštrovića i Odbora Fondacije i Instituta potpisan je 4. februara 1926. godine i u roku od sledeće dve, spomenik je trebalo da bude dovršen.

- U prvoj tački tog ugovora navodi se izrada "dve bronzane konjaničke statue u spomen američkom Indijancu". Iako je odmah uglavljeno da je spomenik posvećen Indijancima, nije se detaljno razradilo kako bi spomenik zapravo izgledao. Neki su smatrali da je Meštrovićevo insistiranje na konjaničkim statuama pomalo anakrono jer upotreba konja nije bila toliko rasprostranjena pa su predlagali umetniku da bela rasa bude predstavljena oračem s volom, a crvena Indijancem s bizonom - kažu sagovornici Jutarnjeg.

Međutim, Meštrović nije popuštao pa je oblikovao dve skice konjaničkih spomenika Kauboja i Indijanca, koji su poznati prema arhivskim fotografijama. Odbor je prihvatio konjaničku statuu Indijanca, ali ne i kauboja koji je, prema mišljenju članova, bio nespretno rešen, a i indirektno je sugerisao sukob među rasama.

U daljnjim "klesanju" ugovorenih obveza pojavila se ideja da se na kraju oblikuju konjanički prikazi dva Indijanca, odnosno spomenik kakav danas stoji u Čikagu.

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Lejla

    Pa i ovamo su htjeli Meštrovićev mauzolej Njegošu...ali ne mere Omere...

  • nikolas

    RUSITI BILO CIJI SPOMENIK NIJE CIVILIZACIJSKI CIN VEC VARVARSKI !!!

  • GP

    njihovi dedovi su pocinili najveci genocid u istoriji covecanstva tako sto su pobili preko 30 miliona pravih Amerikanaca (koje su iz ne znanja nazvali Indijancima), a sada bi unuci hteli da sruse i spomenik. Zlotvor od zlotvora nastaje, nista drugo i ne moze biti. Belosvetska bagra koja je odasvud dosla i pobila i proterala domicilno stanovnistvo je najvece zlo koje je zadesilo planetu Zemlju.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima