• 0

Nekad blizak saradnik Netanijahua, sada novi premijer Izraela: Ko je Naftali Benet?

Benetov nagli uspon od lidera male verske frakcije do jednog od najmoćnijih ljudi Izraela podstaklo je govorkanja da je odličan pregovarač, a pojedinci kažu da je izdajica i "opaki lažov"

  • 0
Izrael, Naftali Benet, nova vlada Izraela

Foto: Tanjug/AP

Naftali Benet (49), koji je u nedelju položio zakletvu kao novi izraelski premijer, predstavlja otelotvorenje brojnih kontradikcija koje odlikuju Izrael.

Rođen je u gradu Haifa, roditelji su mu Amerikanci, koji su emigrirali u Izrael iz Kalifornije. Baš kao i Netanijahu, sa kojim je nekad blisko sarađivao, Benet je živeo i školovao se u SAD. Kada je trebalo da služi vojni rok, odlučio se za istu elitnu jedinicu u kojoj je Netanijahu služio nekoliko godina pre njega - prestižnu jedinicu Sayeret Matkal.

Sa suprugom se preselio u Njujork početkom 2000-ih i napravio milione tako što je svoju kompaniju za izradu softvera prodao američkoj kompanija RSA security za 145 miliona dolara. Nekoliko godina kasnije, 2006, Benet i njegova supruga Gilat vratili su se u Izrael, gde je Benet ušao u političke vode i bio je šef kabineta Benjamina Netanijahua, koji je u to vreme bio lider opozicije.

Inače, Benet je otac četvoro dece, religiozni Jevrejin, ultra-nacionalista, koji se zalaže za naseljavanje Jevreja na okupiranim teritorijama. Njegova ultra-nacionalistička stranka Jamina osvojila je na martovskim izborima samo sedam mesta u Knesetu, koji ima 120 poslaničkih mesta, ali je Benet uspeo da se nametne za predvodnika nove političke koalicije.

On se protivi nezavisnoj državi Palestinaca, a snažno se zalaže za izgradnju jevrejskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali i u istočnom Jerusalimu, što većina Palestinaca i značajan deo međunarodne zajednice vide kao glavnu prepreku za postizanje mira.

- On je lider desnice, zastupa ekstremne stavove u pogledu bezbednosne politike, ali je istovremeno i veoma pragmatičan - ukazao je Johanan Plesner, načelnik izraelskog Instituta za demokratiju i dugogodišnji Benetov poznanik, koji je s njim služio vojni rok.

Do nedavno Benet je bio najpoznatiji po svojim zapaljivim izjavama i ekstremnim stavovima kada je u pitanju sukob sa Palestinom. Zakleo se da će učiniti "sve što je u njegovoj moći da blokira palestinsku državnost", podržava aneksiju 60% odsto Zapadne obale, a jednom je podržao politiku "pucaj da ubiješ" na granici Gaze.

Benetov nagli uspon od lidera male verske frakcije do jednog od najmoćnijih ljudi Izraela podstaklo je govorkanja da je odličan pregovarač, a pojedinci kažu da je izdajica i "opaki lažov".

Razlog zbog kojeg mnogi ne veruju Benetu jeste taj što se ranije javno kleo da neće formirati vladu sa strankama levice. Šta više, u jednoj emisiji uživo je potpisao dokument u kom se navodi da nikad neće sesti da pregovara sa liderom opozije Jairuom Lapidom, sa kojim će sada podeliti premijersku fotelju.

Naime Benet će držati kancelariju do septembra 2023, kad će predati vlast Lapidu, lideru centrističke Ješ Atid na sledeće dve godine. Benet i Lapid su se dogovorili da neće voditi politiku koja bi mogla da uništi njihov krhki višestranački savez. Rekli su da planiraju uglavnom da se usresrede na domaće prioritete.

Pitanje je kako će sve to izgledati, jer mnogi kažu da je Benet pravljen "po kalupu Netanijahua". Naime, Benet je poziciju šefa kabineta Natanijahua napustio 2009, nedugo pre nego što će Netanijahu da bude reizabran za premijera, da bi postao direktor krovne organizacije jevrejskih naseljenika na Zapadnoj obali. Na toj poziciji je proveo svega dve godine.

Na izborima 2013. Benet je vodio svoju novo osnovanu desničarsku partiju "Jevrejskim dom" i dobio je 12 mesta u Knesetu.

Baš je u to vreme postao bliski saradnik Netanijahua i istovremeno njegov najeveći rival. Do 2019. godine služio je u svakoj vladi Benjamina Netanijahua, kao ministar ekonomije, religije, dijaspore, prosvete i na kraju odbrane, što je oduvek i želeo.

Njegovo iskustvo u sektoru odbrane, s obzirom na to da se borio protiv Hezbolaha u Libanu 1996. godine, dosta mu je značilo i napravilo od njega "odbrambenog sokola", piše USA Today.

Oni podsećaju da mu je jedno od prvih odluka kao ministra vojnog bilo da odobri atentat na glavnog komandira palestinskog džihada u Gazi, u znak odmazde za raketiranje izraelskih gradova.

To ubistvo dovelo je do novih sukoba Palestine i Izraela i međusobnog bombardovanja.

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima