Za šverc ljudi iz Avganistana uzima debele pare, u tome ne vidi ništa loše: To če raditi i naša deca

Talibani su ponovo na vlasti u Avganistanu i mnogi plaćaju krijumčare da ih prebace preko Pakistana i Irana do Turske. Jedan od krijumčara ispričao je za Dojče vele kako izgleda taj opasan put.

- Brate, krijumčarenje ljudi postoji otkako su prvi put povučene granice. I sve dok postoje granice, posao će se nastaviti - kaže Bauer, 32-godišnji krijumčar.

On radi na granici između Irana i Turske.

Bauer kaže da je na prilično visokom položaju u svojoj organizaciji. On je zadužen da izbeglice prebacuje u "sigurnu zonu" u blizini turskog grada Vana u istočnoj Anadoliji.

- Već sam preveo hiljade preko granice - ponosno kaže Bauer.

Ali ne želi da oda na kom mestu prelazi granicu između Irana i Turske. To bi moglo da dovede do sloma čitave mreže krijumčara koja navodno operiše u Avganistanu, Pakistanu, Iranu, Turskoj, i čak i u Evropi.

- Moram da pazim da mi se ne nakači policija - kaže on.

Bauer i njegove kolege imaju razloga za strah. Policija u Vanu i okolini pridaje sve više pažnje krijumčarenju, posebno otkako su u Avganistanu talibani ponovo došli na vlast. Od početka godine, pokrenuti su sudski postupci protiv 920 krijumčara.

Za Bauera, ljudi koje prebacuje preko granice su njegovi "gosti". Krijumčari imaju svoj žargon kojim navodno otežavaju posao policiji. A uz to i koriste aplikacije za razgovor poput WhatsApp-a ili Telegrama, koje su teže za praćenje.

Krijumčarenje bez granica

Iz Avganistana već godinama odlaze izbeglice i posao krijumčara cveta. Honorar za prebacivanje migranta iz Avganistana za Istanbul je 1.500 dolara. Cene su porasle od povratka talibana, između ostalog i zato što je su turske granice bolje čuvane.

Izbeglice iz Avganistana moraju da prevale dug put da bi uopšte stigle do Bauerovog reona na turskoj granici. On kaže da se organizacije za krijumčarenje sastoje od hiljada ljudi iz raznih zemalja.

- U svakoj zemlji Avganistanu, Pakistanu, Iranu i Turskoj postoje takozvani garanti. To su posrednici koji preuzimaju ceo honorar koji plaćaju izbeglice i zatim isplaćuju pojedinačne krijumčare po završetku njihove etape. Za to se koristi "Havala", neformalni sistem za plaćanje popularan u islamskom svetu, kojim se zaobilaze tradicionalne banke - objašnjava on.

Prva etapa puta je kada se sakupi grupa od 30 do 40 ljudi i oni se prevoze iz Kabula do granice sa Pakistanom. Krijumčari uglavnom izbegavaju put do iranske granice, jer je ta ruta izuzetno opasna.

Na granici sa Pakistanom migrante preuzimaju krijumčari iz pograničnog regiona Beludžistana. Kada stignu u Pakistan, počinje sledeća etapa, dug i težak put do iranske granice, na kojoj posao dele tri ili četiri krijumčara. Cilj je da se migranti dovedu na unapred dogovorenu "nultu tačku" na iranskoj granici.

Kada pređu granicu, krijumčari ih sakupljaju sa različitih lokacija u pokrajinskom regionu Irana i voze za Teheran. Odatle ih smeštaju u autobuse i prevoze do gradova Maku i Koj u zapadnom Iranu. Izbeglice zatim dospevaju u sela na granici sa Turskom. Krijumčari u tom regionu imaju odlične veze sa iranskom policijom.

"Uvek će biti krijumčarenja ljudi“

A onda, sledi poslednji korak ove duge rute.

- U grupama od 40 do 50 ljudi Avganistanci se prebacuju jednom od ukupno pet tajnih ruta na tursku teritoriju. Put počinje u sumrak i uglavnom je gotov do zore. Tada migranti stižu do Dogubajazita, Čaldirana, Ozalpa i Saraja. Za Ovaj deo sam ja nadležan - kaže Bauer.

U razgovoru za DW kaže da ne razume zašto je njegov posao protivzakonit. On smatra da krijumčari pomažu ljudima kojima je život ugrožen. Ipak, ne želi da otkrije koliko zarađuje od svog posla.

- Mi ne radimo ništa loše. Ne švercujemo droge ni oružje. Ovo što mi radimo je kao točak koje će zauvek da se vrti. Uvek će biti krijumčarenja ljudi. Ako to ne radimo mi, uvek će to raditi neko drugi. To su i naši dedovi radili, a nastaviće i naša deca - kaže Bauer.

(Telegraf.rs)