"Prošli smo kroz 11 država da bismo stigli do SAD, viđali smo mrtve": Ispovest migranta sa Haitija

Čak i krajem leta, migranti pokušavaju da pređu u SAD iz meksičkog pograničnog grada Meksikali. Temperature su brutalne, konstantno oko 40 stepeni. Iznad susednog američkog grada Kaleksiko leže kilometri pustinje. Neki od migranata već su prošli najgore, a među njima su i Fiterson Žanvier sa Haitija i njegova porodica.

Nekoliko migranata, među kojima je i Žanvier, okupili su se u haićanskom restoranu u Meksiku nekoliko blokova od graničnog zida. Dok završavaju obrok, u njihovim očima su iscrpljenost i neverica. Iscrpljenost zbog putovanja iz Južne Amerike u poslednjih nekoliko meseci i neverica zbog nekih stvari koje su usput videli i iskusili.

- Napustio sam zemlju 26. avgusta 2014. godine - objavšnjava Žanvier, dok se njegov trogodišnji sin igra na podu restorana.

Nakon što je proveo nekoliko godina u Brazilu, preselio se u Čile, gde je upoznao ženu. Tamo su dobili dete, ali kako nisu mogli da pređu najnižu društvenu lestvicu u Južnoj Americi, odlučili su da je pravo vreme da pokušaju da stignu do SAD.

- Prošli smo kroz 11 različitih država da bismo stigli ovde - Boliviju, Peru, Ekvador - počeo je da nabraja Žanvier, opisujući neverovatno putovanje pešice i autobusom, preko Anda i amazonskog basena.

Bio je to i zastrašujući put.

Dok je porodicu sedam dana vodio kroz džunglu između Kolumbije i Paname, Žanvier je rekao da je video mrtva tela migranata iz Haitija i Kube.

Rekao je da su mu ono malo što je imao oteli banditi, uglavnom članovi narko-bandi i krijumčari ljudi. Rekao je da su neke žene silovane, a da je njegova supruga uspela da se sakrije sa detetom kada su se oni pojavili.

Grupe za prava migranata procenjuju da je samo u Meksiku čak 80 posto migranata na svom putovanju napadano ili zlostavljano, često i od strane policije i imigracionih vlasti.

Kao da to nije bilo dovoljno, tokom putovanja Žanvier je primio loše vesti od kuće. Kada je zemljotres jačine 7,2 Rihtera pogodio Haiti u avgustu, najteže pogođeni grad bio je Le Kaj, njegov rodni grad. Njegova majka bila je među 2.200 ljudi koji su poginuli u potresu, zarobljena ispod ruševina doma. Njegov otac je izgubio nogu.

- Morao sam da nastavim dalje. Moj otac sada nema nikoga, moj brat u SAD je jedina osoba koja može da mu pošalje novac. I ja moram da pomognem - rekao je on za BBC.

Najveći strah za Žanviera, kao i druge Haićane u restoranu, nije da li će umreti u pustinji - plaše se deportacije.

Na Haitiju situacija je očajna. Predsednik je ubijen u julu, nasilje bandi raste, a zemlja se bori sa ekonomskom propašću i posledicama klimatskih promena.

- Haiti je sada za mene kao pakao. Tamo nema ničega za mene. Ako me pošalju nazad, bolje da me jednostavno ubiju - rekao je on.

(Telegraf.rs)