• 24

Misteriozna bolest ili specijalno oružje: Šta je "havana sindrom" zbog kog je CIA evakuisala agenta iz Srbije?

Ljudi koji su oboleli od sindroma mesecima bi se žalili na vrtoglavicu i nesvesticu

  • 24
Nesvestica, vrtoglavica, CIA

Foto: Shutterstock, Wikimedia

Obaveštajac CIA evakuisan je iz Srbije zbog "havana sindroma", piše Wall street journal, pozivajući se na sadašnje i bivše zvaničnike SAD. Doktori, naučnici, obaveštajci i zvaničnici već dugo pokušavaju da otkriju šta je uzrok ove misteriozne bolesti koja je zadesila američke diplomate i špijune. 

Misteriozna bolest havana sindrom poslednjih meseci našla se u centru pažnje medija jer je sve veći broj agenta prijavljivao simptome ove bolesti, a sada je došla i u Srbiju.

Američki mediji saopštili su da je CIA proteklih nedelja evakuisala obaveštajca koji je služio u Srbiji i koji je pretrpeo ozbiljne povrede nastale zbog neuroloških napada, poznatih kao "havanski sindrom".

Incident na Balkanu o kojem, kako navodi list, ranije nije bilo izveštaja, poslednji je u nizu onoga što zvaničnici opisuju kao stalni napad nečim što bi, kako se sumnja, mogla biti neka vrsta usmerenog energetskog izvora.

Oko dve stotine američkih zvaničnika i članova njihovih porodica razbolelo se od takozvanog "havanskog sindroma", misteriozne bolesti, čiji su simptomi migrene, mučnina, poremećaj pamćenja i vrtoglavica.

Često je počinjalo sa čudnim zvukom, koji su ljudi jedva znali da opišu. Zujanje, struganje metala, prodorno cviljenje, bili su najbliži opisi.

Jedna žena opisala je kako je čula tiho zujanje i jak pritisak u glavi. Druga je rekla da joj je sve pulsiralo od bola. Oni koji nisu čuli zvuk osetili bi nalet toplote ili pritiska. Međutim, onima koji su čuli zvuk ne bi pomoglo čak ni kad zapuše uši. Ljudi koji su oboleli od sindroma mesecima bi se žalili na vrtoglavicu i nesvesticu.

Havana sindrom je prvi put zabeležen na Kubi 2016. godine. Kako su prvi oboleli bili pripadnici CIA, o tome se nije znalo. Međutim, informacija je brzo procurila, pa je krenula panika. Ubrzo su 26 članova osoblja i članovi njihovih porodica prijavili niz simptoma. Pričalo se da kolege misle da su oboleli malo "skrenuli" i sve umislili.

Specijalno oružje ili nešto drugo?

Diplomatski odnosi između SAD i Kube su 2015, nakon decenija neprijateljstva, konačno ponovo uspostavljeni. Međutim, u roku od dve godine, Havana sindrom je gotovo zatvorio američku ambasadu, a osoblje je povučeno iz straha za bezbednost.

U prvi mah se spekulisalo da je kubanska vlada, ili njen deo koji se protivio unapređenju odnosa, odgovoran za sindrom. Verovalo se da je korišćeno neko sonično oružje. Bezbednosni zvaničnici na Kubi su u svakom trenutku bili nervozni zbog sve većeg uticaja američkog osoblja, i želeli su da "odbrane" prestonicu. Ta teorija je pala u vodu kako su se javili slučajevi na drugim kontinentima.

Od skora postoji novi scenario, čiji koreni leže na tamnoj strani Hladnog rata, i na mestu gde se sudaraju nauka, medicina, špijunaža i geopolitika.

Kada je Džejsm Lin, profesor na Univerzitetu u Ilinoisu, pročitao prve izveštaje o misterioznim zvucima u Havani, on je odmah pomislio da su u pitanju mikrotalasi. Njegovo verovanje nije bilo bazirano samo na teoretskim istraživanjima, već i na ličnom iskustvu. Naime, pre nekoliko decenija, i on je čuo iste te zvuke.

Sa početkom Drugog svetskog rata, postojali su izveštaji da ljudi čuju čudne zvuke kada se u blizini uključi radar koji odašilja mikrotalase. To se događalo iako sam radar nije proizvodio zvuke.

Godine 1961, dr Alen Frej napisao je naučni rad u kojem tvrdi da se takvi slučajevi beleže kada mikrotalasi dođu u dodir sa nervnim sistemom. Taj fenomen nazvan je Frejev efekat. Međutim, tačan uzrok je ostao neobjašnjen.

Tokom 70-ih profesor Lin je počeo da sprovodi istraživanja na Univerzitetu u Vašingtonu. Seo je na drvenu stolicu u maloj sobi obloženoj upijajućim materijalima. Antena je bila uperena u njegov potiljak. U ruci je držao prekidač. Napolju je kolega odašiljao mikrotalase kroz antenu u različitim intervalima. Ako bi Lin čuo zvuk, pritisnuo bi taster.

Jedan puls mikrotalasa zvučao bi kao pucketanje prstima. Serija talasa kao cvrkut ptica. U njegovoj glavi sve je zvučalo kao talasi koji udaraju spolja. Lin je verovao da energiju upija meko tkivo mozga i konvertuje ga u talas pritiska u glavi, što je mozak očitavao kao zvuk. Ovo se događalo kada se puštala velika snaga mikrotalasa, umesto niske frekvencije koju emituje mikrotalasna u kuhinji ili neki drugi uređaj.

Lin se seća da je rekao da ga ne "zasipaju" signalima, jer nije želeo da mu bude oštećen mozak.

Virus se posle Kube širio po svetu 

U decembru 2017. Mark Polimeropulos, operativac CIA koji je došao u Rusiju da upozna kolege, iznenada se probudio u hotelskoj sobi u Moskvi.

- Uši su mi zvonile, u glavi mi se vrtelo. Mislio sam da ću povratiti, nisam mogao da ustanem. Bilo je zastrašujuće - rekao je on za BBC.

Dogodilo se to godinu dana nakon prvih slučajeva zabeleženih u Havani, ali medicinsko osoblje CIA je reklo da se njegovi simptomi ne poklapaju sa kubanskim. Počelo je lečenje, ali jake glavobolje nisu prestale, pa je 2019. bio prinuđen da se penzioniše.

Verovao je da je bio "na meti" nekog tehnološkog čuda za prismotru, na kojem je neko odvrnuo potenciometar. Međutim, kako se pojavilo sve više slučajeva, i to kod ljudi koji su bili angažovani u Rusiji, počeo je da veruje da je u pitanju neko oružje.

Onda se dogodila Kina, i slučaj u konzulatu u Guangžou 2018. godine.

Neki koji su oboleli u Kini kontaktirali su Beatris Golomb, profesorku Univerziteta u Kaliforniji koja je dugo istraživala kakve efekte mikrotalasi imaju na zdravlje, kao i druge neobjašnjive bolesti. Ona je rekla da je pisala i Stejt Departmentu u januaru te godine i dala opširan izveštaj o tome zašto smatra da su talasi uzrok bolesti kod osoblja. Dobila je nezvaničan odgovor da je "poslala zanimljivo štivo".

Ona ističe da je visok nivo radijacije zabeležen kod članova porodice zaposlenog u Gvangžou i to korišćenjem komercijalne opereme. Kako navodi, aparat je pokazao svoj maksimum prilikom očitavanja. Golomb kaže da su iz Stejt Departmenta svojim zaposlenima rekli da su merenja, koja su izvršili na svoju ruku, strogo poverljiva.

Pokrenuta je istraga, ali teško je bilo doći do podataka. Stejt Department i CIA su jedva komunicirali, a bilo je i tenzija zbog uključivanja internog medicinskog tima. Samo jedan od devet slučajeva u Kini proglašen je kao "poklapajući" sa sindromima u Havani. To je razljutilo sve druge koji su osetili simptome. Osećali su se kao da ih neko optužuje da su sve izmislili.

Tada je počela borba za jednaki tretman, koja i dan danas traje.

Kako je situacija bila sve gora, a frustracije rasle, neki od obolelih su se obratili Marku Zaidu, advokatu koji se bavi slučajevima u sektoru državne bezbednosti. On trenutno zastupa više od 20 ljudi, svi su zaposleni u državnom sektoru, a polovina u službama bezbednosti.

- Ovo nije Havana sindrom, pogrešan je naziv - tvrdi Zaid, čiji klijenti su oboleli na različitim lokacijama. On veruje da je vlada SAD upoznata sa svim što se događa, a to je utvrdio na osnovu dokaza koje je video, a neki datiraju iz 60-ih godina prošlog veka.

Od 2013. Zaid je zastupao jednog klijenta, zaposlenog u Agenciji za nacionalnu bezbednost SAD, koji veruje da je bio na udaru još 1996. godine. Lokacija gde je oboleo se i dalje drži u tajnosti.

Zaid se pita zašto američka vlada nerado priznaje sve ono što se događalo u prošlosti. Prema njegovim rečima, moguće da to ne žele da urade kako ne bi otvorili Pandorinu kutiju incidenata koje su ignorisali svih prethodnih godina. Druga mogućnost je, veruje, ta da su i sami Amerikanci razvili uređaje i odašiljali talase i ne žele da se za to sazna.

Simptomi bolesti

Robert Balog, profesoru neurologije na UCLA, koji dugo istražuje neobjašnjive zdravstvene simptome rekao je, nakon što je imao uvid u kartone slučajeva iz Havane, da je u pitanju masovno psihogeno stanje. Uporedio je to sa slučajem kada se masa žali na mučninu nakon što je rečeno da im je servirana pokvarena hranu, iako je hrana u redu.

- Kada vidite masovnu psihogenu bolest, obično se neka stresna situacija krije iza toga. U slučaju Kube i osoblja ambasade, pogotovo agenata CIA koji su se prvi razboleli, to je sigurno bila veoma stresna situacija - kaže on.

Prema njegovom mišljenju, svakodnevni simptomi kao što su nesvestica i zamućenost uma su prepoznati, od obolelih, preko medija do zdravstvenih stručnjaka, kao sindrom.

- Ti simptomi su stvarni kao i bilo koji drugi simptomi - kaže on i dodaje da su pojedinci postali hiper-svesni i uplašeni kako su informacije počele da cure, pogotovo u zatvorenoj zajednici. To se, veruje, prelilo i na američke zvaničnike koji rade u drugim zemljama sveta.

Ipak, i dalje postoje neobjašnjivi elementi. Zašto su kanadske diplomate prijavile simptome u Havani? Da li su oni kolateralne šteta targetiranih Amerikanaca? Zašto britanski zvaničnici nisu prijavili simptome?

- Rusi su, bukvalno, pokušali da ubiju ljude na britanskom tlu prethodnih godina koristeći radioaktivne materijale, ali ne postoje izveštaji o tim slučajevima - kaže Mark Zaid.

- Ne bih baš tvrdio da niko od britanskog osoblja nije osetio simptome - nadovezao se Evanina i dodaje da SAD sada deli detalje sa saveznicima, kako bi saznali da li je bilo još zabeleženih slučajeva.

Neki slučajevi možda i nisu povezani. Jedan od zvaničnika kaže da su imali slučaj na Bliskom istoku gde su vojnici tvrdili da su napadnuti, a radilo se običnom trovanju hranom. Jedan bivši zvaničnik smatra da je polovina slučajeva koje su prijavili američki zvaničnici verovatno povezano sa napadima protivnika. Drugi kažu da bi stvarni broj mogao biti još manji.

Oštećeni strahuju za život

Izveštaj američke Akademije nauka iz decembra 2020. bio je ključan. Naučnici su uzeli dokaze od naučnika, lekara i osam žrtava. Profesor David Relman, koji je bio glavni u komisiji, kaže da je sve bilo veoma dramatično.

- Neki od tih ljudi se sada kriju, plaše se da će neko ponovo pokušati nešto protiv njih. Mi smo morali da preduzimamo razne korake kako bismo ih uverili u njihovu bezbednost - kaže Relman.

Komisija je gledala psihološke i druge slučajeve, ali su zaključili da su direktno upereni nisko-frekventni talasi najverovatnije odgovorni za simptome kod ispitanika. Iako je Stejt Department finansirao ovo ispitivanje, izveštaj i dalje uzimaju sa rezervom, i kažu da je u pitanju hipoteza, a zvaničnici kažu da ne postoje dokazi koji bi podržali ovaj izveštaj.

Bajdenova administracija šalje poruke da je ove slučajeve ozbiljno shvatila. CIA i Stejt Department su svojim zaposlenima dali instrukcije kako da se ponašaju ako misle da ih neko obasipa talasima. Postoji i krizni štab koji se bavi onima koji imaju simptome. Odustali su od pokušaja da kategorišu slučajeve. Sada, kada nemaju specifične kriterijume za kategorizaciju, još teže je utvrditi koliko ljudi je pogođeno.

Ove godine prijavljeni su slučajevi i u Berlinu i Beču. U avgustu je pomeren put potpredsednice Kamale Haris u Vijetnam za tri sata jer su stigli izveštaji da je registrovan slučaj u ambasadi u Hanoju. Diplomate sada postavljaju brojna pitanja pre nego što pristanu da prihvate angažman u inostranstvu.

Polimreopulos veruje da iza sveg stoje Rusi, koji bi da "onesposobe obaveštajce koji putuju".

CIA sada juri uzrok, a zadatak predvodi veteran koji je jurio Osamu Bin Ladena.

Tragovi u krvi

Optužbe da druga država povređuje američke zvaničnike nosi ozbiljne posledice.

- To je ratni čin - smatra Polimeropulos i dodaje da će se tražiti čvrsti dokazi, kojih i dalje nema.

Iako je prošlo pet godina, američki zvaničnici kažu da se zna tek nešto više od onda kada je prvi Havana sindrom zabeležen. Drugi se baš i ne slažu sa tim. Kažu da dokazi o emitovanju talasa mnogo izvesniji, ali još nisu dokazani u potpunosti.

Sada dokaze i podatke koje prikupljaju mnogo rigoroznije analiziraju nego prvog puta. Neki od slučajeva koji su zabeleženi ove godine pokazuju specifične tragove u krvi, koji ukazuju na to da je došlo do oštećenja mozga. Parametri u krvi kreću da padaju posle nekoliko dana, a ranije je prošlo previše vremena od prijave do uzorkovanja krvi da bi oni uopšte i bili primećeni.

Kako nisu svi složni oko ovog pitanja, vrlo je verovatno da će odgovor o uzroku biti kompleksan. Moguće je da su neki slučajevi zaista realni, dok su drugi samo upali u "masovnu histeriju". Postavlja se pitanje i da li je tehnologija, koja je verovatno korišćena, promenjena u međuvremenu sa namerom da se u SAD unese razdor. Drugi brinu da zbog ovog SAD stavlja u stranu mnoge važne stvari i projekte.

Ipak, misterija Havana sindroma i dalje postoji i veoma je rasprostranjena. Strah koji seje je sve veći i sve više ljudi se pita da li je izloženo nečemu što može trajno da im naudi zbog čega je sve teže naterati operativce i diplomate da rade na terenu. Iako je u prvi mah Havana sindrom nazvan incidentom, čini se da je toliko zaživeo da će još dugo mučiti sve.

Video: Dečak čudo: Doktori mu predvideli nekoliko sati, sada ima sedam godina i čeka operaciju koja će mu promeniti život

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Pec

    Ma to je Beležnica profesora Miškovića! :)

    2
    0

    Podelite komentar

  • Uroš

    Ala se prave naivni... Šta, oni u ambasadi nemaju nikakve uređaje? Ometače, presretače komunikacija, razna špijunska tehnološka čuda nepoznata svetu i sl. koja emituju ko zna šta sve. Znaju oni dobro šta se dešava, zato i prave komisije da vode istrage, po mogućstvu u nedogled. Isto kao i onomad, "zalivski sindrom", ko se seća.

    8
    0

    Podelite komentar

  • ...

    Sad bi Dr Kon rekao da je ovo teorija zavere i gluposti... A ljudi koji ovo prave su 150 godina ispred obicnog coveka. Tako i za koronu i sve ostalo.

    4
    2

    Podelite komentar

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima