• 92

Sve više zemalja razmišlja da uvede nekad nezamislivu kovid meru: Šta je naredni korak?

, Telegraf

Svi su u šoku primili vest o obaveznoj vakcinaciji u Austriji, međutim, mnoge zemlje su još pre "utabale put" ka toj meri

  • 92
Virus Outbreak France

Lewis Joly

Ranije ovog meseca Austrija se odlučila na korak koji je nekad bio nezamisliv u zapadnjačkoj demokratiji - objavila je da će vakcine protiv korona virusa biti obavezne za sve građane.

Sve do tada vlade širom sveta odbacivale su ideju o uvođenju ovakve mere, već su uvodile raznorazne podsticaje kako bi ljudi primili vakcinu. Čak i autoritativne države, poput Kine, nisu uvele obaveznu vakcinaciju protiv korona virusa.

Neočekivani potez Austrije usledio je svega nekoliko dana nakon što su uveli lokdaun za nevakcinisane građane, meru daleko oštriju od onih koje su uvele druge evropske nacije da bi "izdvojile" ljude koji su u sve većem broju završavali u bolnicama.

Serija odluka koje su dovele Austriju do ove mere pokazuju u kako nezavidnom položaju se nalaze vlade dok pokušavaju da pronađu način da zaštite zdravstveni sistem i očuvaju ekonomiju, dok broj obolelih raste širom Evrope. Stari kontinent je ponovo žarište globalne pandemije, iako je vakcina veoma zastupljena.

To je ta ironija koja je izazvala gnev evropskih lidera, koji su sve više frustrirani onima koji su skeptični u vezi sa vakcinom i koji se i dalje opiru programima vakcinacije protiv kovida-19, piše CNN.

Omikron može mnoge da natera da pooštre mere

Austrija je objavila nove mere uoči otkrivanja omikron soja prošle sedmice, što je pojačalo strahove da će zimski korona talas biti brutalniji nego što se ranije mislilo. Vesti o novom soju mogle bi mnogo zemlje da nateraju da pooštre svoj pristup u borbi sa pandemijom, te da dobrovoljno proglase obaveznim kada se govori o primanju "boce u ruku".

- Imamo dovoljno vakcina. Nauka nam je dala mogućnost, izlaznu kartu iz ovog zlog zarčaranog kruga virusa i rasprava o lokdaunu. Međutim, nedovoljno ljudi koristi tu kartu za izlaz i zato smo zaglavljeni u ovoj situaciji - rekao je nedavno Aleksander Šalenberg, austrijski kancelar za CNN, objašnjavajući zašto je doneta odluka o obaveznoj vakcinaciji od 1. februara naredne godine.

Oni koji budu odbijali da poštuju pravila suočiće se sa novčanim kaznama, mada još nije sigurno koji iznos je u pitanju, i kako će se kontrola sprovoditi.

U Austriji jedna od tri osobe nije primila vakcinu. Šalenberg se slaže da je mera drastična i da bi mu bilo draže da je moglo drugačije da bude.

- Ali, ako nakon godinu dana dostupnosti vakcine, nacionalnih kampanja, objašnjavanja u medijima, imamo toliki stepen nesigurnosti, broj onih koji veruju u lažne vesti, da imamo obavezu da preduzmemo ovako drastičan korak - objasnio je kancelar.

Odlučili da se ugledaju na Austriju?

Druge zemlje širom sveta sada razmišljaju da uvedu slične drastične mere, kako bi naterali što više ljudi da se vakciniše, uprkos kritikama da ih niske stope vakcinacije čine nerealnim i da bi lišile milione da zarade za život.

U nedelju, nekoliko dana nakon što su lokalni naučnici prijavili prisustvo omikron soja, predsednik Južne Afrike Kiril Ramafosa je objavio da vlasti diskutuju da li da vakcinaciju učine obaveznom, kao i buster doze, za radnike i građane koji žele da ulaze u pojedine javne ustanove.

Kenija je prva u Africi odlučila da vrati antikovid mere za nevakcinisane prošle sedmice. Naučnici i dalje ispituju koliko su postojeće vakcine efikasne protiv novog soja, ali je direktor Moderne upozorio da je moguće da neće biti dovoljno efikasne.

Dr Entoni Fauči, medicinski savetnik američkog predsednika Džozefa Bajdena, rekao je da veruje da će postojeće vakcine ipak pružiti neku dozu zaštite od teških simptoma bolesti.

- Vakcinacija je rešenje za ovo, bilo da je delta ili omikron soj - rekao je dr Fauči.

Građanska prava vs opasna bolest

Pitanje da li uvesti obaveznu vakcinaciju ili ne, i kako izvagati ugrožavanje građanskih prava u odnosu na opasnu pretnju koja je dovela zdravstveni sistem na ivicu provalije, dovelo je do brojnih sporenja širom sveta, pogotovo u Evropi, ponosnom bastionu liberalne demokratije.

Ali baš kao što su blokade postale deo života pandemije, u Evropi je sve zastupljenije mišljenje da obavezna vakcinacija nije samo opravdana – već bi mogla i da se isplati. Mere u Francuskoj, Italiji i Austriji daju samo mali uvid u to šta bi moglo da se očekuje.

Austrija je zabeležila porast potražnje za vakcinama od početka novembra, kada je vlada najavila uvođenje strožijih mera za radnike. Za četiri nedelje stopa vakcinacije je skočila za 4 odsto, što je više neko što je i jedna zapadna članica Evropske unije zabeležila za isto vreme. Nakon uvođenja lokdauna za nevakcinisane 14. novembra, više od pola miliona ljudi primilo je prvu dozu, kaže kancelar.

Povećana potražnja za vakcinama se nastavila, mada većina je onih koji su došli da primer buster dozu, kaže Petar Klimek, savetnik austrijskog ministra zdravlja.

- Iz perspektive predviđanja jasno je da povećanjem vakcinacije nećete uspeti da sprečite virus da cirkuliše, ali ćete učiniti veliki korak da sprečite urušavanje zdravstvenog sistema - kaže Klimek i dodaje da bi obavezna vakcinacija mogla da pomogne.

- Ipak, treba da pronađemo način da to radi - objašnjava on.

Odluka Austrije da uvede obaveznu vakcinaciju dovela je do masovnih protesta. Desetine hiljada ljudi je izašlo na ulice, mnogo je više onih koji su otišli da prime vakcinu.

- Popustio sam pod ucenom vlasti. Hteo sam da sačekam, ali je vlada imala druge planove za mene - rekao je izvesni Jaroslav za CNN, dok je stajao u redu u Beču da primi prvu dozu vakcine.

I dok neki neće promeniti mišljenje, pojedini, poput Jaroslava će promeniti, doduše nerado.

Da li obavezna vakcinacija može da uspe?

Po cenu protesta, neki evropski političari počinju da dolaze do zaključka da je "primoravanje" vredno toga kako bi se deo stanovništva, koji bi inače bilo teško privoleti, naterao da se vakciniše.

Objašnjavajući odluku Austrije, Šalenber je istakao uspeh Italije i Francuske, koje su na neki način uvele obaveznu vakcinaciju, samo to nisu "tako otvoreno nazvale" - već su uvele kovid propusnice, negativni test ili potvrdu o preležanom virusu da bi se prisustvovalo javnim okupljanjima, odlazilo na posao ili putovalo, kao i obavezu nošenja maski i druge mere.

Obe zemlje su takođe uvele obaveznu vakcinaciju za zdravstvene radnike. To su, prema podacima Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, dve od pet zemalja u Evropi koje su tako nešto odlučile.

Francuska je prva postavila trend "obavezne vakcinacije" u Evropi, nakon što je broj onih koji dolaze na vakcinalne punktove počeo da opada.

- Francuska je definitivno mustra za ovaj rad - rekao je Tomas Hejl, koji je prikupljao političke odgovore zemalja u okviru programa za praćenje odgovora vlade na pandemiju, koji vodi vladina škola Blavatnik na Oksfordu.

Hejl i njegove kolege prikupljaju podatke o obaveznoj vakcinaciji kako bi dali odgovor na veliko pitanje: Da li to deluje? U programu se prati više od 180 zemalja, a Hejl kaže da se nekoliko njih istaklo uvođenjem obavezne vakcinacije, poput Francuske, Izraela, Kine i Brazila.

Korak po korak do cilja

Ranije ove godine Izrael je postao uzor kako treba da se suzbije kovid korišćenjem kovid propusnice, ali su ipak imali žestok nalet infekcija kada je zaraznija delta varijanta nastupila nakon ukidanja propusnica i popuštanja mera.

U Kini, gde je pandemija i počela, vlada je postigla visok nivo vakcinacije kroz niz spornih podsticaja, poznatih kao "šargarepa i štap", tako što su zahtevali vakcine za studente i radnike, i sprovodili sankcije za one koji ne dobiju vakcinu, kroz društveno kreditno rangiranje.

Otkako su brojni gradovi u Brazilu, među njima i Rio, uveli korona propusnice ove jeseni, ova država, koju je nekad virus bukvalno zgromio, sada je u boljoj poziciji od Velike Britanije, i slovi za zemlju sa najviše vakcinisanih na svetu.

- Postoji optimistična priča da, za ogromnu većinu ljudi, ovo zapravo nije toliko kontroverzno. Dosta je fokus na onima koji pružaju otpor, i to s pravom. Ali počelo je da se ide u pravom smeru - rekao je Hejl.

Nigde to nije bolje oslikano nego u Francuskoj, gde je predsednik Emanuel Markon 12. jula najavio propusnice, i doveo do dramatičnog porasta broja zakazivanja za vakcinaciju. Doctolib, glavna platforma za zakazivanje termina dobila je milion zahteva za 24 sata.

Zahvaljujući porastu stopte vakcinacije, uz masovno testiranje da bi se dobile propusnice i ponovno uvođenje obaveznog nošenja maski u teško pogođenim regionima, Francuska je poprilično glatko prošla kroz četvrti talas koji je, potpomognut delta sojem, kosio širom Evrope.

Oko 70 odsto stanovištva u Francuskoj je primilo najmanje dve doze vakcine. Vitorija Kolica, epidemiolog iz Pariza kaže da je uvođenje propusnica bila ključ za "izlazak iz situacije u kojoj je došlo do zastoja i u kojoj je dostignuta tačku zasićenja". To je dokazalo da je moguće podstaknuti ljude koji su prethodno bili neodlučni oko vakcine.

Međutim, sada kada se evropske zemlje koje imaju visoku stopu vakcinacije bore da obuzdaju virus, Kolica kaže da je jasno da će dodatno podsticanje biti potrebno da bi se izbegao najgori scenario kako imunitet opada.

Studija iz Izraela, od juna ove godine, pokazuje da vakcine, iako i dalje pružaju jaku zaštitu od teških simptoma, su manje efikasne u borbi protiv virusa kako vremenom slabe, zbog čega je i potrebno primiti treću, odnosno buster dozu.

Izrael je zato ponovo uveo kovid propusnice i traži se buster doza za obnovu iste. Markon je nedavno rekao da će buster doza biti obavezna za starije od 65 da bi obnovili kovid propusnice od polovine decembra, a sve to kako bi se sprečio peti talas korona virusa.

Šta je ključ trenutnog uspeha Italije

Italija je krenula putem Francuske u julu, kada je premijer Mario Dragi objavio da će biti neophodne kovid propusnice za brojne objekte. Iako Italija nije zabeležila porast interesovanja za vakcinom kao Francuska, ova mera je pomogla da polako krene da se uvode nove mere. Prošlog meseca Italija je otišla korak dalje od Francuske i uvela najstrožiju meru do tada u Evropi - "zelenu propusnicu" za sve zaposlene i u javnom i u privatnom sektoru, koja ih obavezuje da budu vakcinisani, testirani negativno ili da imaju potvrdu o preležanoj koroni da bi dobili platu.

Otkako je ta mera najavljena sredinom decembra, počela je da raste stopa vakcinacije u Italiji. Skok nije veliki, ali naučnici kažu da svaki postotak znači u ovoj fazi pandemije.

Dr Roberto Burioni, vodeći virusolog na Univerzitetu San Rafaele u Milanu, ističe da stroge mere i proširena upotreba kovid propusnica nije dovela samo do toga da oko 73 odsto stanovništa primi vakcinu, već i do toga da se izbegnu bolne restrikcije, poput lokdauna, koji je ponovo na snazi u Austriji.

Burioni ističe i da je propusnica, koja je neophodna ukoliko želite da noću izlazite po kafanama i klubovima, privolela mlade da se vakcinišu.

- Najveći efekat, ako mene pitate, jeste što imamo značajan porast stope vakcinacije među mladima starosti od 20 do 30 godina. Ona je sad oko 84 odsto - kaže dr Burioni i dodaje da su mladi bitna karika u borbi protiv virusa.

- Oni vode veoma aktivan socijalni život. Oni su jedan od razloga zašto je sada Italija u boljoj situaciji od drugih zemalja - kaže doktor.

Ipak, ističe da i sa strogim merama, i njegovim trudom da se bori protiv antivakcinaša i dezinformacija, ipak i dalje ostaje jedan mali deo stanovništva, koji je dosta glasan, i koji se protivi vakcinama. Sumnja da će išta promeniti njihovo mišljenje.

Ta grupa, iako mala, predstavlja veliki problem da Italija dostigne svoj cilj i vakciniše 90 odsto populacije, ističe Burioni.

- Prosto ne verujem da neko odbija vakcinu posle 150.000 smrtnih slučajeva u Italiji. Ovde svako ima nekog rođaka ili prijatelja koji je preminuo od kovda. Srećem ljude na intenzivnoj nezi koji i dalje tvrda da neće primiti vakcinu. Ne kaju se, otvoreno govore: "Ne, nemojte da me vakcinišete" - kaže Burioni.

Iako je politizacija vakcine protiv korona virusa učinila da su mnoge vlade neodlučne oko toga da li da uvedu obaveznu vakcinaciju ili ne, rizik od lokdauna i još jednog propalog Božića naterala je mnoge da ponovo razmotre tu opciju.

Šta rade drugi?

Dok broj slučajeva u Nemačkoj raste, tamošnji ministar zdravlja izneo je veoma zastrašujuće upozorenje, a to je da će do kraja zime gotovi svi u Nemačkoj biti ili vakcinisani, ili će dobiti koronu, ili će biti mrtvi.

Od srede, po novom zakonu, svi radnici moraju da pruže dokaz o vakcinaciji, negativan test ili potvrdu da su preležali virus. Oni koji nemaju potvrde neće smeti da uđu u kancelariju i neće biti plaćeni. I novi kancelar Olaf Šolc je rekao da će nova koalicija razmatrati uvođenje obavezne vakcinacije, jer je to jedini izlaz iz ove pandemije.

U Grčkoj, gde takođe ima sve više obolelih, doneli su odluku da vakcine postanu obavezne za sve starije od 60 godina. Nedavno je tamošnja vlada zabranila nevakcinisanim odraslim osobama da ulaze u bioskope, pozorišta, muzeje i teretane, sve i da imaju negativan test. Od ranije bez negativnog testa nevakcinisani nisu mogli ni u državne institucije, banke i prodavnice.

Češka, koja obara rekore, takođe pooštrava mere donoseći slične odluke.

Tomas Hejl smatra da uvođenje mera za nevakcinisane jer utiranje puta za uvođenje obavezne vakcinacije globalno.

- Austrija je dramatičan primer, ali to je deo sve većeg tregnda. Postoje kontra primeri gde efikasnost obavezne vakcinacije nije jasno definisana. U SAD, obavezne vakcine za radnike federalnih službi, pripadnike vojske iili radnike u zdravstvu, na neki način su dovele do porasta broja vakcinacija u tim grupama, ali teško je reći da li će to imati značajniji uticaj na celokupnu populaciju - objašnjava Hejl.

Bajdenova administracije je pokušala i privatne kompanije, koje zapošljavaju više od 100 ljudi da obaveže da radnici moraju da budu vakcinisani, ili da se redovno testiraju, ali je slučaj "zapeo na sudu".

Ali, kako zemlje imaju za cilj da razboritije koriste lokdaun ili ga u potpunosti izbegavaju, Hejl veruje da ćemo u budućnosti viđati sve više više lidera koji se okreću ka obaveznoj vakcinaciji.

Britanski premijer Boris Džonsoj je sredinom novembra rekao da se može dogoditi da ubuduće fraza "potpuno vakcinisan" znači da ste primili i buster dozu. U ponedeljak je Velika Britanija najavila da će obezbediti buster doze za sve odrasle i smanjila je vreme između 2. i 3. doze sa šest na tri meseca, kako bi sprečili širenje omikron soja.

- Mislim da obavezna vakcinacija radi. Mislim da posebno motiviše ljude koji nisu protivnici vakcinacije, već su jednostavno lenji, ili malo neodlučni. U nekim zemljama takvih je mnogo - rekao je Hejl, ističući primer Francuske.

Ipak, kako dodaje, kada su u pitanju ljudi koji se zaista protive vakcinaciji, nije mu baš najjansije kako će ovakva mera pomeriti i tu barijeru.

Video: U Austriji počeo lokdaun za nevakcinisane: Policija na ulicama proverava građane koji su napolju

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Petar

    Upravo sam napisao komentar o apsolutnom vs relativnom riziku i zasto je apsolutni rizik od kovida nizak a relativni visok. Ovaj komentar se nadovezuje na to pa imajte to na umu. Uzmimo špil karata za primjer, apsolutni rizik od izbora bilo kog Srca je 25% (dakle 25 u 100 ili jedan od četiri). Međutim, apsolutni rizik izbora Kraljice karo, kao što igrači pokera možda znaju, mnogo je manji – to je samo jedna karta među 52 – što daje nešto manje od 2 procenta. Tako da možemo reći da je 'rizik' izbora bilo kog Srca preko 10 puta veći od izbora kraljice Karo. Upravo smo uporedili dva rizika i došli do koncepta relativnog rizika – kao načina upoređivanja rizika. Dakle, analoski gledano, prema Fajzerovoj studiji efikasnosti njihove vakcine (u kojoj je samo 1 placebo subjekt umro), ona je 10 puta smanjila rizik. Taj broj 10 djeluje "Auu, ovo je fenomenalno" te obicni covjek, pa cak i doktori (koji, uzgred, nisu vicni matematici) cekaju u redu da prime vakcinu. Vakcinu koja, uzgred, nosi rizike jos nepoznate, a koje sam opisao u prethodnim komentaru navodeci najsvjeziju studiju koja je matematickom trend analizom pokazala vise nego uduplan 5god rizik od srcanog oboljenja po primitku vakcine (sa 11% na 25%)!

    3
    1

    Podelite komentar

  • Petar

    Evo cinjenica, ukljucujuci studiju id prije tri dana. Prvo Fajzerova studija. U placebo grupi umro je jedan subjekt. U vakcinisanoj grupi nije umro nijedan. Taj 1 je nista kad se izracuna apsolutni rizik. Sva pomama u svijetu za vakcinama bazirana je na tom relativnom riziku ogranicene studije (vakcine se jos vode kao eksperimentalne od FDA). Ali upravo su objavljeni podaci iz najnovije studije koji prema modelu pracenja inflamatornih parametara u krvi predvidjaju veliku smrtnost od vakcina unutar 5 godina. Koristeći PULS srčani test, istraživači su otkrili da su Fajzer i Moderna MRNA COVID pelcovanja dramatično povećali biomarkere povezane sa trombozom, kardiomiopatijama i drugim vaskularnim događajima nakon vakcinacije. Upoređivani su pre i post-pelc PULS testovi za 566 pacijenata. U proseku, njihovi PULS markeri su otišli sa 11% petogodišnjeg rizika za akutni koronarni sindrom, na više nego dvostruki, 25%, petogodišnji rizik! Oni koji su dobili injekciju iz straha da bi COVID-19 mogao nepovoljno uticati na njihovo srce sada se suočavaju sa sumornom realnošću da su razmenili potencijalni rizik za izvesniji rizik. Drugi rad detaljno opisuje kako mRNA pelc može da izazove trombocitopeniju (nizak broj pločica) kroz mehanizam koji podrazumeva aktiviranje trombocita antitelima protiv vrsnog proteina (protu-vrsna antitela).

    3
    1

    Podelite komentar

  • De Miro

    Treba ispitati veze antivaksera i farmaceutske mafije. Lecenje nekoga oboleloga od korone zahteva mngo vise sredstava lekova, vitamina, testiranja, bolnickoga i medicinskoga tretmana itd nego prevencija putem vakcina. U tome lecenju od korone farmaceutska mafija vidi svoju ekstra zaradu. Neko zaradi i na vakcinama ali pravi profiti i bogacenje je na lecenju bolesnih od korone, tu farmaceutska mafija i njihovi placenici antivakseri obrcu velike pare.

    6
    5

    Podelite komentar

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima