• 2
 ≫ 

Šta smo videli poslednjih 360 i kusur dana, i zašto su male šanse da 2022. bude oaza mira?

 ≫ 

Poslednjih 12 meseci bili su u znaku vakcinacije, a čitav svet se nadao da će moći da pobegne od pandemije korona virusa. Ipak, nije... Nažalost, nije korona jedino što nas je "treslo" tokom ove godine, a sve su prilike da nas čeka turbulentan period

  • 2
korona kovid nova godina bozic praznici putovanja  2022

Ilustracija: Nikola Jovanović

Godina koja je počela haotičnim napadom na Kapitol, završava se Bajdenovim Samitom za demokratiju. Ova dva događaja najbolje ilustruju godinu punu previranja i polarizacije, i to ne samo u SAD... Negde u sredini "smestila" se i priča o ponižavajućem i haotičnom kraju američkog eksperimenta u Avganistanu.

Vinston Čerčil je još 1947. godine rekao: "Demokratija je najgori oblik vladavine ako se izuzmu svi ostali dosad isprobani". 

Tokom 2021. godine, njen primer, kao model kome nacije treba da teže, je ugažen i pobeđen. Poslednjih 12 meseci bili su u znaku vakcinacije, a čitav svet se nadao da će moći da pobegne od pandemije korona virusa. Ipak, nije! Ljudi su umirali kako je delta varijanta kosila planetu, a sama vakcinacija postala je uzrok animoziteta, sukobila je vakcinisane i nevakcinisane, i istakla i nejednakost između bogatih i siromašnih zemalja, kao i prinudnu moć vlasti, piše CNN.

Bila je ovo godina i velikih izjava, ali sa malo akcije, bar kada su u pitanju klimatske promene. Požari i poplave od Kalifornije do Sibira privukli su pažnju čovenčanstva, ali je odgovor na samitu COP26 u Glazgovu bio "mlak". Godina koja je na izmaku bila je i u znaku društvenih mreža, i godina upozorenja kada je reč o našem odnosu prema tehnologiji, planeti i onima koji su na vlasti.

 

Da li demokratija posustaje?

Napad na američki Kapitol 6. januara, potpaljen teorijama zavere o pokradenim izborima, šokirao je čitav svet. Demokratski proces i overen rezultat izbora koje su odbacile besne manjine, mrmljanje o vanrednom stanju i raspoređivanje 20.000 pripadnika Nacionalne garde tokom Bajdenove inauguracije bile su šok bez presedana za sistem.

Događaji tog dana bili su najbolji pokazatelj toksičnih podela unutar SAD.

Čak i pre izbora, Bajden, koji je bio kandidat demokrata na izborima, upozorio je da je poverenje u demokratske institucije opao. U pokušaju da povrati to poverenje, novoizabrani predsednik Amerike je početkom decembra organizovao Samit za demokratiju, koji je okupio lidere više od 100 zemalja, barem virtuelno. Kina i Rusija "upadljivo" nisu bile pozvane.

Bajden je tokom jedne konferencije u martu rekao da su kineski predsednik Si Đinping i njegov ruski kolega Putin, oni likovi koji misle da je autokratija budućnost i da demokratija ne može da funkcioniše u ovom veoma kompleksnom društvu.

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova burno je reagovalo na samit, rekavši da su SAD „pokušale da osujete demokratiju pod izgovorom demokratije, podstaknu podele i konfrontaciju i skrenu pažnju sa svojih unutrašnjih problema". Da li je Bajden postigao svoj cilj, ostaje da vidimo 2022. godine.

Podrivanje demokratije nije se videlo samo na Kapitolu, naprotiv. U mnogim zemljama, pogotovo onim gde je demokratija tek "pustila korene", ugnjetavane su ljudske slobode i prava - državni udari u Mjanmaru, Sudanu, Maliju... sukobi u Etiopiji, namešteni izbori u Nikaragvi, i kao šlag na tortu talibani su ponovo preuzeli Avganistan.

Pad avganistanske vlade, koju su podržavale SAD, bio je popriličan udarac za kredibilnost Vašingtona, a svi su se sa pravom pitali koliko su SAD zaista pouzdan partner i zaštnik. Uoči 20. godišnjice napada na Kule bliznakinje, talibani su ušli u Kabul, a da nisu ispalili ni metak. Sav postignut napredak u borbi za ženska prava i slobodu medija uništen je preko noći.

Petnaestu godinu zaredom, američka neprofitna organizacija "Freedom House" izvestila je o padu demokratije širom sveta, „sa autoritarcima koji uglavnom nisu kažnjeni za svoje zloupotrebe i iskorišćavaju nove mogućnosti da konsoliduju vlast ili slome neslaganje.“

Organizacija navodi da je u Indiji nacionalistička vlada na čelu sa premijerom Narendrom Modijem „predsedavala diskriminatornom politikom i povećanim nasiljem koje pogađa muslimansko stanovništvo“, i da je uznemiravanje novinara i nevladinih organizacija poraslo. Kao odgovor, indijska vlada je rekla da „tretira sve svoje građane jednako kao što je propisano Ustavom zemlje i svi zakoni se primenjuju bez diskriminacije“.

Institu za demokratiju u Stokholmu istakao je da je predsednik Žair Bolsonaro "otvoreno testirao demokratske institucije u Brazilu, optužujući sudije Višeg izbornog suda za pripremanje lažnih radnji u vezi sa izborima 2022. i napad na medije.

Evropsku uniju uznemirili su izazovi slobodnim medijima i nezavisnom pravosuđu u Mađarskoj i Poljskoj. Vlada Viktora Orbana u Mađarskoj nije bila pozvana da učestvuje na Bajdenovom samitu. Poslednji tragovi neslaganja u Rusiji su "ugašeni", a opozicioni političar Aleksej Navaljni poslat je u kaznenu koloniju kada se usudio da se vrati kući.

 

Sijev "čelični stisak"

"Putinov apetit za prinudom bio je "namiren" gomilanjem trupa u blizini Ukrajine, upotpunjen sofisticiranom kampanjom dezinformacija koja je dovela u pitanje samo pravo Ukrajine na postojanje", navodi CNN.

Najdublji izazov demokratskim vrednostima došao je iz sve snažnije Kine, gde je Sijev "čelični stisak" ojačao. U 2021. godini došlo je do širenja sofisticiranih kampanja dezinformacija za prikrivanje kršenja ljudskih prava u Sinđanu, a sve su i veća neslaganja sa SAD oko pandemije.

Kina, koja negira kršenje ljudskih prava u Sinđanu, intezivirala je ideološke napade na Zapad, što je unapredilo nove vrste međunarodnog poretka pošto je poverenje u demokratiju opadalo.

Si Đinping

Foto: Tanjug/AP

- Primena demokratije varira u zavisnosti od različitih nacionalnih uslova i ne može biti jedan šablon ili jedan standard - rekao je kineski šef diplomatije.

Ipak, izazov za Peking nije bio samo ideološki. Ratobornost prema Tajvanu je rasla i ubrzala razvoj hipersoničnih projektila, program koji je general Džon Hajten, bivši potpredsednik Udruženja načelnika štabova SAD, opisao kao „zapanjujući.”

- Tempo kojim se kreću dovešće do toga da će prevazići Rusiju i Kinu, ukoliko nešto ne učinimo - rekao je Hajten.

Glavni američki komentator Fajnenšel tajmsa Edvard Lus je zaključio da i Peking i Moskva vide iscrpljenost Amerike kao šansu za rešavanje nedovršenih poslova u Južnom kineskom moru i na bivšoj sovjetskoj teritoriji.

Ipak, kako je dodao, "oni možda opasno pogrešno procenjuju kapacitet Amerike da promeni svoje raspoloženje".

 

Sumnja i nezadovoljstva

Dok su autokratski režimi napredovali, u mnogim zapadnim zemljama vladalo je raspoloženje neizvesnosti i nelagodnosti. Anketa za anketom pokazuje rastuće nezadovoljstvo javnosti kako se rešava problem sa koronom, ali i frustraciju zbog korupcije i nejednakosti.

Istraživanje u 17 zemalja pokazalo je da u Italiji, Španiji, Sjedinjenim Državama, Južnoj Koreji, Grčkoj, Francuskoj, Belgiji i Japanu, oko dve trećine ljudi "veruje da su njihovom političkom sistemu potrebne velike promene ili da treba da bude potpuno reformisan". Ali većina ispitanika ima malo ili nimalo poverenja da će se te promene dogoditi.

Nezadovoljstvo se preliva i na liberalnu ekonomiju koja je pokretala globalni rast poslednje tri generacije. U Italiji, Španiji i Grčkoj, najmanje osam od 10 veruje da su ekonomskom sistemu potrebne velike promene ili potpuna revizija.

Dve trećine u SAD i Francuskoj deli ovo mišljenje, uprkos snažnom oporavku u mnogim zapadnim ekonomijama pošto su blokade zbog kovida-19 ublažene.

Postoji bliska korelacija između ovog nezadovoljstva i pogleda na način na koji se postupa sa koronavirusom. U istraživanju 13 naprednih ekonomija, istraživanje je pokazalo da 34% ljudi smatra da su njihove zemlje ujedinjenije tokom pandemije, ali 60% misli da su se nacionalne podele pogoršale od početka kovida.

Čak i kada je svet počeo da izlazi iz pandemije, ostao je ranjiv na posledice koje izazivaju podele - zbog nejednakosti u pristupu vakcinama, zbog obaveznih mera i lokdauna. Borba između društvenog dobra i prava pojedinca bila je nemilosrdna.

Saad Omer, direktor Instituta za javno zdravlje Jejla kaže da "ako imate najslobodniju perspektivu o životu, vakcine i zarazne bolesti mogu biti, i treba da budu, i moraju biti izuzetak".

Ali, drugi vide mere obavezne vakcinacije kao napad na njihovu ličnu slobodu. Čak ih je i ministar zdravlja Ujedinjenog Kraljevstva opisao kao „neetičke“. Oklevanje u vezi sa vakcinacijom postalo je jedna od krilatica ove godine, posebno u Nemačkoj, gde je smrtnost od kovida-19 u decembru bila najveća od februara, kao i u SAD.

 

Protesti zbog korona mera

I kako se debata zahuktavala, protesti zbog korona mera i kovid propusnica okupile su na desetine hiljada ljudi u Francuskoj i Italiji. U decembru je jednog hladnog vikenda, u Austriji na ulice izašlo više od 40.000 ljudi, da se protivi lokdaunu i obaveznoj vakcinaciji.

Protesti u Nemačkoj i Holandiji postali su nasilni. U Americi radnicima preti otkaz jer su odbili vakcinaciju, videvši obavezu kao nezakonit i nemoralan napad na njihova ljudska prava. Zabeleženi su i napadi na vakcinalne punktove, što je možda i najveći problem, jer širom sveta medicinski radnici, koji su na prvoj liniji borbe, nisu čak ni dobili priliku da se vakcinišu.

Buster doze dele se u SAD i zemljama širom Evrope. Ipak, samo 2,5 odsto od 6,4 milijarde vakcina podeljeno je u Africi, gde živi čak 17 odsto svetske populacije. Tokom 2020. SZO je neprekidno upozoravao na rizike i nepravdu zbog nejednakosti u raspodeli vakcina. Tokom 2021. to je postala realnost.

Realnost je i da nam se dogodila pandemija u pandemiji. Sve je više tinejdžera koji imaju psihičke probleme. Priliv u urgentne centre u SAD zbog pokušaja suicida povećao se 51 odsto prvih meseci 2021, u poređenju sa istim periodom 2019. Slični podaci stižu i iz Španije.

 

"Bla, bla, bla"

Mnogi su izgubili i veru u političare kada su u pitanju klimatske odluke. Možda to najbolje ilustruju postovi aktivistkinje Grete Tunberg, koja je nakon samita COP26 u Glasgovu, tvitovala: "Bla, bla, bla, zelena ekonomija, bla bla bla. Naše nade i ambicije guše njihova prazna obećanja".

Za to vreme, svet van sale u kojoj je održavan samit, borio se da reši energetsku krizu. Cene nafte i gasa otišle su nebu pod oblake. Rast cena podstakao je nivoe inflacije koji na Zapadu nisu viđeni godinama, a takođe su ostavila Evropu da se još više oslanja na ruski gas. Ideja „bolje izgradnje“, slogan koji su prihvatile i vlade Velike Britanije i SAD , iznenada se suočio sa kratkoročnom realnošću koja preti da postane veoma "bledozelena". Nakon pada u prvoj godini pandemije, potrošnja nafte se vratila na mesto gde je bila 2019. godine.

 

Društvene mreže i "profit pre ljudi"

Debata o globalnom uticaju društvenih mreža i o tome kako ih regulisati, intezivirana je zahvaljujući Amerikanki Frensis Haugen, bivšoj radnici Fejsbuka koja je obelodanila na hiljade dokumenata kompanije. Dodatni podsticaj tome dala je dobitnica Nobelove nagrade Marija Reza.

Haugen je rekla senatskom odboru da veruje da proizvodi kompanije "škode deci, podstiču podele i slabe našu demokratiju" i da je stavljen "astronomski profit ispred ljudi".

Primajući Nobelovu nagradu za mir, Reza je govorila o "toksičnom mulju koji struji kroz naš informacioni ekosistem, kojem su prioritet američke internet kompanije koje zarađuju više novca šireći tu mržnju i izazivajući ono najgore u nama".

Čini se da se mnogi Amerikanci slažu. Anketa CNN-a pokazala je da 76 odsto Amerikanaca veruje da Fejsbuk čini društvo lošijim, a ne boljim. Kompanija je insistirala da njene platforme ne guraju zapaljivi sadržaj. Nik Kleg, potpredsednik Fejsbuka za globalna pitanja, rekao je da je velika većina sadržaja na Fejsbuku "bebe, roštilj i bar micve". Kada se stavi u stranu marketing i algoritmi, 2021. godina svedoči da su društvene mreže bile korišćene za podstrekavanje.

Interni dokumenti Fejsbuka pokazuju da je ta kompanija bila nespremna da se suoči sa pokretom "Stop krađi", koji je "predvodio" događaje od 6. januara.

Jedan od tih dokumenata je obuhvatio dilemu: „Bilo je veoma teško znati da li je ono što smo videli koordinisani napor da se izbori delegitimišu, ili je to zaštićeno slobodno izražavanje korisnika koji su se plašili i zbunili i zaslužili našu empatiju".

To je, očigledno, domet društvenih medija - samo Fejsbuk ima 3,9 milijardi korisnika, a prvi napori u regulisanju velike tehnologije u Evropi i SAD tek sada su došli do izražaja. U SAD je objavljen zakon koji bi ukinuo imunitet za platforme od krivičnog gonjenja kada „svesno ili nepromišljeno“ promovišu štetne sadržaje.

 

Šta nam na kraju ostaje?

Tokom 2021. postavljeni su temelji za borbe koje će biti vođene i posle Nove godine, a i narednih godina. Polarizaciju SAD nije "zapalio" odlazak predsednika Donalda Trampa.

- To je sve vreme tutnjalo, pokazujući kako lako bestidni partizani mogu da potkopaju poverenje javnosti u dugogodišnje institucije - kaže Jaša Monk iz Foreign Affairs-a.

Demokratije će morati da se takmiče sa svojim protivnicima na tržištu ideja, dok pokušavaju da sarađuju o pitanjima kao što su klimatske promene, terorizam, sajber-bezbednost i zdravlje (uoči sledeće pandemije). I mi ćemo pokušati da ostavimo koronavirus iza sebe dok se borimo sa njegovim ekonomskim, socijalnim i psihološkim posledicama. Zato, ne bi trebalo očekivati da će 2022. biti oaza mira.

Video: Novogodišnja želja Aleksandra Vučića: Fudbalska reprezentacija Srbije među 4 najbolje na svetu

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Ua

    29. decembar 2021 | 21:23

    Svake godine ce da izmisle nove ucene i nove viruse samo se pitam dokle

    16
    2

    Podelite komentar

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima