Prošle su dve nedelje od početka sukoba u Ukrajini: Da li je sve prošlo kako je Putin očekivao?

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock/Tanjug/Ap

Dve nedelje nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin započeo specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, ruski precizni udari postali su mnogo manje precizni, ali njihove kopnene snage nastavljaju da rade na osvajanju teritorije.

Uoči početka ofanzive, neki američki zvaničnici su predvideli da će Kijev pasti za dva do tri dana. Ipak, plavo žuta zastava Ukrajine i dalje se viori na zgradama u Kijevu, a predsednik Vladimir Zelenski i dalje nastavlja da hrabri narod.

Preporučujemo

Iako u Ukrajini trenutno boravi oko 150.000 ruskih vojnika, prema američkim procenama, oni uspevaju da drže svega deset odsto teritorije.

Ako se vratimo na period pre početka napada, setićemo se da mnogi Ukrajinci nisu verovali do će do eskalacije situacije zaista doći.

- Sigurni smo da rata neće biti - govorilo se tada u Mariupolju, Zaporožju i Kijevu.

Vlasti su svesno smanjivali brojnost ruskih snaga u blizini granice, kako ne bi dizali paniku među građanima, ali i kompanijama.

Međutim, tog 24. februara, sve se odjednom promenilo. Preko noći ovo poricanje se pretvorilo u prkos. Umesto "neće biti rata", počeli su da se čuju "idemo u rat da branimo našu zemlju".

Dobro organizovana vojska i veliki broj kontrolnih punktova, posebno oko glavnog grada uspevaju da se odupru ruskim snagama koji nastavljaju da napreduju. Protivtenkovsko oružje, uglavnom doneto iz Velike Britanije i SAD i borbeni dronovi turske proizvodnje raspoređeni su širom zemlje.

Daleko od toga da Ukrajinci imaju prednost i da mogu da poraze daleko brojnijeg i moćnijeg neprijatelja, međutim ono što im se ne može poreći je da uspevaju da se odupru napadima.

Najduže dve nedelje

Britanski premijer Boris Džonson davno je rekao da je nedelju dana u politici jako dug period. Ako je sudeći po tome, poslednje dve nedelje ne samo da su promenile Evropu i čitav svet, već se mnogima čine kao čitava večnost.

Nekoliko minuta nakon što je Putin završio svoj čuveni govor u kom je najavio početak specijalne operacije u Ukrajini, nebo iznad te zemlje se zasvetlelo, a prve balističke rakete pale su na aerodrom u blizini Kijeva. Ruske snage ušle su na teritoriju Ukrajine sa Krima, iz Belorusije i zapadne Ukrajine.

A onda se dogodilo nešto što niko nije očekivao. Velika kolona ruskih trupa koja je bila duga oko 60 kilometara koja je dolazila iz pravca Belorusije odjednom je počela da miruje. Protivvazdušni sistemi Ukrajine su uradili bolji posao nego što se to očekivalo, a tokom prvih dana borbe uništen je veliki broj borbenih aviona i krstarećih raketa.

Objašnjavajući napad na Ukrajinu, Putin je tvrdio da bi ta zemlja inače postala platforma za Zapad koji bi oni iskoristili za napad i uništenje Rusije.

- Prihvatajući ovo kockanje, izgleda da Putin nije uspeo da se seti događaja koji su pokrenuli kraj ruske imperije - pišu Liana Fiks i Majkl Kimidž u časopisu Foreign Affairs.

Analitičar CNN tvrdi da je Putin možda uljuljkan anemičnim odgovorom Zapada na aneksiju Krima 2014. godine, potcenio efekat svog rata.

Sam NATO retko je delovao tako usredsređeno, što je daleko od onog saveza koji je bila tokom predsedavanja Donalda Trampa. Kamioni protivtenkovskog oružja dovezli su se do ukrajinske granice.

Pre ovog napada, dok se raspravljalo o nizu međunarodnih sankcija protiv Rusije, niko nije mogao ni da sanja o odsecanju ruskih institucija iz međunarodnog bankarskog sistema, privremenoj zapleni imovine ruskih oligarha, okončanju ili smanjenju uvoza ruske nafte i gasa i suspendovanju gasovoda Severni tok 2. Ali se na kraju sve ovo zaista dogodilo.

Jedna za drugom kompanije, od Mekdonaldsa preko Zare i Epla, prekinule su prodaju u ovoj zemlji, lišavajući Ruse robe koju su zavoleli, a koja je u Rusiji počela da se prodaje još od pada komunizma.

Veliki udarac primila je i domaća valuta rublja koja je izgubila skoro polovinu svoje vrednosti od sredine februara do danas.

Kremlj je takođe pretrpeo velike osude od međunarodne javnosti, mada to nije ikada smetalo Putinu. Zelenski, bivši komičar i glumac koji je postao predsednik, odgovorio je na izazov sa čvrstim prkosom i direktnim zahtevima za uvođenje zone zabrane letova.

Dok su se spekulisalo o tome kako bi Zelenski mogao da bude evakuisan iz Ukrajine, on se oglasio rečima da mu je potrebna municija, a ne prevoz. Snimio je gotovo bezobrazan video snimak  iz Predsedničke palate u kom je poručio da neće da se krije.

Hrabrost i upornost Zelenskog, ali i ostalih Ukrajinaca naišao je na oduševljenje i empatiju ljudi širom sveta. Na fudbalskim stadionima širom Evrope osvanule su boje ukrajinske zastave. Jedna u nizu video poruka Zelenskog dovela je do toga da je veliki broj ljudi širom Evrope izašao na ulice kako bi pružio podršku Ukrajincima. Svojim govorom je čak uspeo da otopi i srca hladnih Britanaca u Donjem domu parlamenta, koji je ispraćen uz brojne ovacije.

Putin deluje izolovano

Sa druge strane Putin deluje potpuno izolovano i u svojim govorima nedvosmisleno tvrdi da vojna akcija ide po planu.

Direktor CIA-e Vilijam Berns rekao je u utorak da je Putin odlučan u nameri da dominira i kontroliše Ukrajinu. Iako su mnogi očekivali da će današnji sastanak ruskog i ukrajinskog ministra spoljnih poslova dati neki pomak u rešavanju sukoba. Prema rečima ukrajinskog ministra, dogovor o prekidu vatre nije postignut. Takođe, nema dogovora ni kada će biti održana četvrta runda pregovora dve delegacije.

Kremlj i dalje ne odustaje od svojih zahteva za obustavu sukoba koji uključuju priznavanje aneksije Krima i davanje suvereniteta LNR i DNR. Ukrajina odlučno odbija to da prihvati, iako se čini da je san Zelenskog o ulasku u NATO mnogo dalji od ostvarivanja, nego što je on očekivao.

U međuvremenu sukobi i svakodnevna stradanja vojnika, ali i civila se nastavljaju. Više od dva miliona Ukrajinaca, uglavnom žena i dece je od početka sukoba napustilo svoje domove i nalaze se u nekoj od susednih zemalja. Ako se ikada vrate ponovo u Ukrajinu i gradove poput Harkova, Sume, i Mariupolja, zateći će ih u neprepoznatljivom stanju.

Ukoliko se sukobi uskoro ne završe primirjem, očekuje se da će spisak ovih gradova, ali i brojevi ljudi koji su poginuli ili izbegli biti mnogo veći.

(Telegraf.rs)