Kako Tviter špijuni menjaju tok sukoba u Ukrajini: Revolucija u izveštavanju iz zone rata

Foto: Profimedia/AP/Tanjug

Washington Post je objavio članak u pojavi "Tviter špijuna" koji menjaju tok sukoba u Ukrajini, svojim proverama informacija, snimaka i fotografija. Prenosimo ga. 

"Običnim danima, Kajl glen je normalan 29-godišnjak koji radi kao istraživač u Velsu. Ali 6. marta, kad su se pojavili snimci na Telegramu, na kojima se navodno vidi kako ruska armija bombarduje koridor za evakuaciju civila, "uključio se" njegov alter-ego: Tviter špijun.

Preporučujemo

Neki veruju da je video "namontiran" kako bi se optužila Rusija, a drugi su ga uzeli kao dokaz za rusku agresiju. Glenov zadatak: da proveri da li je video autentičan.

Na snimku je pronašao znamenitost - pravoslavnu crkvu sa četiri zlatne kupole. Locirao ju je u Irpinu, koristeći Google Mape i fotografiju Asošiejted presa, kako bi odredio njene prave koordinate. Sken na Diskordu, Redditu i Tviteru otkrio je svedočanstva svedoka bombardovanja. Samo 12 minuta pošto je video snimak, bio je siguran da je video autentičan, i postavio ga je na svoj Tviter nalog.

- Ratovi kakvi su danas, oni se brzo kreću, ima mnogo informacija. Stvari mogu da se propuste. Mislim da je veoma korisno da postoje ljudi koji ovo rade iz hobija - kaže Glen.

A hospital was targeted in Trostyanets': https://t.co/ggP15A71tX— The Intel Crab (@IntelCrab) March 27, 2022

Kako je ruska invazije Ukrajine brzinom munje osvojila i društvene mreže, umnožio se i broj špijuna iz hobija, kao što je Glen. Pored svojih svakodnevnih poslova, zadatak ovih "open source intelligence" (OSINT) agenata - je da onlajn prate svaki korak ruske i ukrajinske vojske. Pet nedelja od početka sukoba, jasno je da njihove aktivnosti utiču na strategiju u sukobu. 

Mihajlo Fedorov, ukrajinski ministar digitalne transformacije, rekao je u intervjuu za Vašington Post da je rad ove zajednice ključan za njegovu državu - toliko da aplikacija ukrajinske vlade, zvana Diia, sada omogućava građanima da postavljaju geo-tagovane slike i snimke pokreta ruskih trupa.

- Dobijamo desetine hiljada izveštaja svakog dana. Oni su veoma, veoma korisni - rekao je Fedorov.

Foto: Tanjug/AP

Veliki deo njihovog rada mogao bi da bude od uticaja dugoročno. Aktivisti, naučnici i medijski profesionalci koriste njihove podatke kako bi napravili proverenu vremensku liniju sukoba koji bi mogao da utiče na to kako će zemlje odgovarati za ratne zločine.

- Strašno je da je jedna bolnica bombardovana. Ali pokazivanje šablona, kad je reč o ovim napadima, je važnije u široj slici - rekao je Bendžamin Strik, digitalni istraživač u Centru za otpornost informacija.

Po svemu sudeći, ljudi koji iz hobija proveravaju ove informacije pojavili su se masovnije 2011. godine, tokom "arapskog proleća" na Bliskom istoku. Upotreba pametnih telefona i društvenih mreža bila je u velikom porastu, i javnost je bila zatrpana nefiltriranim slikama i snimcima, prvi put u istoriji. Prekretnica se desila 2014. godine, kada je OSINT korišćen za praćenje ruske invazije Krima, i pružanje dokaza o umešanosti u obaranje obaranja putničkog aviona Malaysia Airlines let 17. Prošle godine, u toku pobune na Kapitolu, ovi špijuni iz hobija su na društvene mreže postavili informacije koje su federalne agencije koristile da pronađu osumnjičene. 

Ali ruska invazija na Ukrajinu je donela neobičan priliv zainteresovanih učesnika, spremnih da pruže javnosti različite poglede na rat, kažu ovi istraživači i hobisti.

U poslednjih par nedelja, neki od ovih "tviter špijuna" su dobili hiljade i hiljade novih korisnika. Mediji kao što su Vašington Post i Njujork Tajms koriste rad ove zajednice u svojim vizuelnim istraživanjima. Projekat "Sova", privatna zajednica za open source sakupljače podataka, je porasla sa 15.000 na 30.000 članova za 5 nedelja.

"Ovo je eksplozija", rekao je za Post jedan od moderatora Projekta "Sova".

Ovaj nagli rast je posledica kombinacije nekoliko faktora, kažu stručnjaci. Ukrajinci dele sadržaj o ratu na društvenim mrežama, a isto ovo su radili i posle ruske invazije na Krim 2014. godine. Internet opstaje, a taktika sakupljača podataka je sazrela u poslednjoj deceniji, demonstrirajući sposobnost da prati konflikt u realnom vremenu.

Foto: Tanjug/AP

U centru ovog poduhvata je geolociranje, zbog svoje lakoće i uticaja. Kad se pojavi snimak ili slika konflikta, hobisti skeniraju materijal i traže poznata mesta ili druge tragove, pokušavajući da odrede tačnu lokaciju, kako bi potvrdili tačnost tvrdnje ili je odbacili kao pokušaj propagande.

Ali oni su postali umešniji, a rat u Ukrajini je pokazao koliko mnogo podataka hobisti mogu skupiti na jednostavan način. Neki specijalizuju praćenje letova, i u stanju su da pokažu koje vojne letelice lete u blizini ukrajinskog vazdušnog prostora u bilo koej vreme. Drugi koriste NASA-inu bazu podataka požara, kako bi tražili "termalne anomalije" u Ukrajini, kako bi potvrdili informacije o novim sukobima i granatiranjima u regionu.

Džon Skot Rejlton, viši istraživač na Univerzitetu u Torontu, kaže da su umeće i sofisticiranost "open sours" hobista "neverovatni", i da će njihov rad na dokumentiranju i verifikaciji materijala iz konflikta stopirati pokušaj Rusije da širi propagandu o ratu. 

- Teško je doći do činjenica u bilo kojem konfliktu. To je ogroman izvor informacija. Oni omogućavaju javnosti mnogo dublji uvid u konflikt", rekao je on.

Eliot Higins, osnivač istraživačkog portala Bellingcat, kaže da se oslanja na rad ove zajednice kad je reč o dokumentaciji zločina u Ukrajini.

Prošle nedelje, njegova organizacija je podigla platformu na kojoj se dokumentuju potencijalni ratni zločini, u realnom vremenu. Kroz rad open sours hobista i drugih, Bellingcat je sakupio više od 400 verifikovanih, geolociranijh i tagovanih incidenata koji se odnose na potencijalne ratne zločine u Ukrajini, uključujući bombardovanje bolnica, napade na civilne četvrti i druge napade u kojima su ubijani ili ranjavani civili.

Ukrajina, tvrdi Higins, će biti poznata kao prvi konflikt u kojem su open sours informacije sakupljane od strane onlajn zajednice i pretvarane u korisne informacije koje će biti korišćene kad se budu polagali računi.

Senator Marko Rubio je tvitnuo krajem februara da OSINT zaslužuje "mnogo poštovanja", i da ti ljudi ne shvataju koliko njihovog rada je integrisano u širi rad obaveštajne zajednice.

Foto: Tanjug/AP

Ali za neke, rast broja hobista koji šire informacije o ratu u Ukrajini u realnom vremenu ne dolazi bez brige. Kako se više ljudi bavi ovim hobijem, a tu nema profesionalnih standarda, postoji briga da bi njihovi postupci mogli da ugroze živote ili da nehotice šire dezinformacije. 

Džastin Peden, 20-godišnji student iz Alabame, koji je na Tviteru poznat kao The Intel Crab, kaže da je konflikt u Ukrajini bio poziv za buđenje. On je već dugo u OSINT hobiju, a na tviteru ima skoro čevtrt miliona pratilaca.

Kad je počeo rat u Ukrajini, on je bio "navučen", i proveo je prvih nekoliko dana konflikta proveravajući snimke iz sukoba. Početkom marta, dobio je sliku od nekoga u Kersonu, lučkom gradu na jugu Ukrajine, koji sad drže Rusi. Na slici, snimljenom sa balkona, navodno su bile ruske trupe koje ulaze u grad.

Peden je verifikovao sliku i postovao tačne koordinate slike na Tviter. Ali, u roku od nekoliko minuta, on se zabrinuo, pitajući se da li je upravo identifikovao svoj izvor i doveo ga u opasnost. Peden je brzo obrisao post, ali ne pre nego što je on retvitovan oko 100 puta.

Od tada, Peden - čija fotografija na profilu je kraba koja drži zastavu Ukrajine - počeo je da limitira količinu geolociranja koju radi, i razmišlja dublje o etičnosti onoga što radi: koje informacije treba podeliti? Treba li hobisti da odgovaraju ako su njihovi zaključci pogrešni? Treba li da budu anonimni?

"Zašto vičete, kad je to samo foto krabe koja je onlajn?", pita se on, misleći na svoj avatar.

Its still very early in my work, but for the last week or so, I've been attempting to document (both via satellite and first hand reporting) structural damage in #Mariupol.Its not good. Majority of structures - including residential and commercial - are uninhabitable.— The Intel Crab (@IntelCrab) March 26, 2022

Strik, iz Centra za otpornost informacija, kaže da su ovo prirodne poteškoće ra zajednicu koja se širi. Kako se njihov broj povećava, gomilaju se i slučajevi problematičnog ponašanja, a tu su i ljudi koji dele snimke sukoba pre nego što ga verifikuju, ili dele uznemirujuće snimke i slike nasilja i seksualnog zlostavljanja, bez upita o etičnosti. 

Kako raste, ova zajednica bi trebalo da usvoji protokole, kaže Strik, kao one koje su napravili istražvači na Univerzitetu Kalifornija i u UN, koji pokazuju kako treba raditi kad je reč o etičnom istraživanju open sours podataka o ratu.

A za neke, kao što je Higins, ovo je početak nove ere u ratovanju - one u kojoj bombrdovanje grada ili ranjavanje i ubijanje nevinih građana ne može da se skriva.

"Previše očiju će gledati", rekao je on.

(Telegraf.rs/Washington Post)